НЕОБИЧНА ЗАНИМАЊА: СТИЛИСТА ЗА ХРАНУ

Када видите, да пожелите залогај

За Ивану Финци изглед јела важнији је од укуса, јер она на филмским сетовима и у фотографским студијима има задатак да обичан оброк претвори у визуелну гозбу

(Фото Pixabay)

Да би неко у Холивуду постао стилиста хране на филмском сету подразумева се да је прво стекао кулинарско образовање. Затим, као шегрт код искусног стилисте научио многе трикове заната и добио потребно искуство.

Тако је своју каријеру градила и Београђанка Ивана Финци (29). Упорним радом, креативношћу и талентом успела је да нађе копчу између хране и уметности и међу првим у региону почне да се бави – дизајном и стилизовањем хране на филмским сетовима и у фотографским студијима. Њен задатак је да, користећи разне технике и алате, дочара укус тако да се „једе очима”, да храна делује свеже и естетски привлачно.

Магија кувања

Да би постала иновативни дизајнер хране и бавила се послом који воли, Ивана је завршила два факултета и мастер у Италији.

Ова ведра, предузимљива девојка још од малих ногу непогрешиво је знала чиме жели да се бави. Имала је четири и по године када је укућанима припремила салату од печених паприка.

И данас се подразумева да ће припасати кецељу и припремити укусан оброк, ако је у Београду, јер њена је кућа „путујућа”. На разговор за „Магазин” стигла је дан раније из Њујорка где тренутно крчи пут слободне уметнице.

После завршене Пете београдске гимназије определила се за Гастрономију на Високој хотелијерској школи у Београду.

(Pixabay)

– Било је то изненађење за родитеље. Ларусову историју уметности читали су ми малтене пред спавање, када сам била мала. Отац и мајка су архитекте, њиховим стопама кренуо је брат – каже унука Елија Финција, српског и југословенског књижевника из познате сарајевске сефардске породице. 

Магија кувања определила је Иванин избор професије, али се на крају испоставило да је престала да кува да би, како каже, сачувала љубав према кувању.

– Улазила сам у сурову рутину. Да би кухиња могла да функционише, мора да постоји дисциплина. Немам ништа против дисциплине, али за мене ту престаје магија. Тако сам кренула у потрагу за другим знањем. Завршила сам четири године Мултимедијалне уметности у Београду на Факултету за медије и комуникације, али нисам одустала од трагања за начином да спојим храну и уметност. Многи ме нису разумели уз коментар „или буди кувар или буди графички дизајнер, не можеш да мешаш бабе и жабе” – каже наша саговорница.

 Ивана је захваљујући Београдској недељи дизајна дошла у контакт с магичним светом дизајна хране.

– Добила сам прилику да као волонтерка радим за израелског дизајнера хране Ида Гаринија – објашњава Ивана која је до свог циља, мастер студија у Италији, дошла захваљујући стипендији коју је добила као једна од најбољих студената Универзитета у Београду.

Коцкице су почеле да се слажу. Каријеру стилисткиње и дизајнерке хране започела је 2019. године након одбрањеног мастер рада из дизајна и иновација хране у Милану (Scuola Politecnica di Design). Прво искуство стилизовања хране и фотографисања стекла је стажирањем у студију за дизајн хране „Тоурдефорк”.

Једна је од ретких, ако не и једина у региону, која има и гастрономске и дизајнерске вештине.

– Кулинарско умеће је од велике користи, али није нужно бити професионални кувар. Важно је разумети различите технике припреме хране, имати осећај за естетику и визуелно обликовање, као и вештину аранжирања хране – открива Ивана.

Признаје да је многе тајне заната учила од нашег чувеног стилисте за храну Дејана Шутановца, коме је асистирала на почетку каријере. И за Бланку Золак, шефа кухиње, има речи хвале када је реч од стилизовању хране.

– Имамо још једног колегу – Ненада Вељковића. За сада смо ми једини, колико знам, који радимо храну за рекламе и филмове. Лепо се слажемо и сарађујемо.

Најомиљенија храна обична јабука

– Хемијски процеси с храном и знање из дизајна помажу ми да нађем хармонију у композицији и боји. Припрема сваког јела мора се ускладити с припремом камере, сценографије, режије, модела који ће имати интеракцију с храном и кадра генерално. 

 До сада је имала прилику да ради на подручју бивше Југославије, у Немачкој и Италији као стилиста хране на највећим пројектима који се и даље врте на екранима широм света. Потписује стилизовање хране за филм Андрије Мардешића „Божићна вечера” и Давида Капца „Стриц”.

Као једно од постигнућа у својој досадашњој каријери издваја рад за светску компанију „Хело фреш”.

Жели да се опроба у новим специјалним ефектима – да храна полети или експлодира.

На крају разговора, на питање шта је омиљени залогај, кроз осмех додаје: – Највише волим да загризем јабуку, да ништа  не мењам.

Сто палачинки

У овом послу се очекује креативност, да радите брзо и под притиском. Мој задатак је да храна изгледа примамљиво, да очара на први поглед и да испрати ритам у ком сваки кадар с храном, без обзира на број понављања, мора да изгледа савршено, од сладоледа до ћурки за Дан захвалности. Дешава се да направим 100 палачинки, идентичног идеалног облика, јер никад не знам колико ће да буде понављања – покушава Ивана да нам дочара свој занат.

(Pixabay)

 

Хамбургер из рекламе

Иванин хамбургер отвара апетит свакоме ко га види, он је обећање које прехрамбена индустрија жели да пружи купцу. И без обзира на то шта неко мислио о рекламама, у њиховој позадини су изузетно способни појединци, уметници, заљубљеници у свој посао, спремни да раде и по 16 сати дневно без паузе, без слободног дана, ноћи или викенда.