Kada vidite, da poželite zalogaj

Da bi neko u Holivudu postao stilista hrane na filmskom setu podrazumeva se da je prvo stekao kulinarsko obrazovanje. Zatim, kao šegrt kod iskusnog stiliste naučio mnoge trikove zanata i dobio potrebno iskustvo.

Tako je svoju karijeru gradila i Beograđanka Ivana Finci (29). Upornim radom, kreativnošću i talentom uspela je da nađe kopču između hrane i umetnosti i među prvim u regionu počne da se bavi – dizajnom i stilizovanjem hrane na filmskim setovima i u fotografskim studijima. Njen zadatak je da, koristeći razne tehnike i alate, dočara ukus tako da se „jede očima”, da hrana deluje sveže i estetski privlačno.

Magija kuvanja

Da bi postala inovativni dizajner hrane i bavila se poslom koji voli, Ivana je završila dva fakulteta i master u Italiji.

Ova vedra, preduzimljiva devojka još od malih nogu nepogrešivo je znala čime želi da se bavi. Imala je četiri i po godine kada je ukućanima pripremila salatu od pečenih paprika.

I danas se podrazumeva da će pripasati kecelju i pripremiti ukusan obrok, ako je u Beogradu, jer njena je kuća „putujuća”. Na razgovor za „Magazin” stigla je dan ranije iz Njujorka gde trenutno krči put slobodne umetnice.

Posle završene Pete beogradske gimnazije opredelila se za Gastronomiju na Visokoj hotelijerskoj školi u Beogradu.

– Bilo je to iznenađenje za roditelje. Larusovu istoriju umetnosti čitali su mi maltene pred spavanje, kada sam bila mala. Otac i majka su arhitekte, njihovim stopama krenuo je brat – kaže unuka Elija Fincija, srpskog i jugoslovenskog književnika iz poznate sarajevske sefardske porodice. 

Magija kuvanja opredelila je Ivanin izbor profesije, ali se na kraju ispostavilo da je prestala da kuva da bi, kako kaže, sačuvala ljubav prema kuvanju.

– Ulazila sam u surovu rutinu. Da bi kuhinja mogla da funkcioniše, mora da postoji disciplina. Nemam ništa protiv discipline, ali za mene tu prestaje magija. Tako sam krenula u potragu za drugim znanjem. Završila sam četiri godine Multimedijalne umetnosti u Beogradu na Fakultetu za medije i komunikacije, ali nisam odustala od traganja za načinom da spojim hranu i umetnost. Mnogi me nisu razumeli uz komentar „ili budi kuvar ili budi grafički dizajner, ne možeš da mešaš babe i žabe” – kaže naša sagovornica.

 Ivana je zahvaljujući Beogradskoj nedelji dizajna došla u kontakt s magičnim svetom dizajna hrane.

– Dobila sam priliku da kao volonterka radim za izraelskog dizajnera hrane Ida Garinija – objašnjava Ivana koja je do svog cilja, master studija u Italiji, došla zahvaljujući stipendiji koju je dobila kao jedna od najboljih studenata Univerziteta u Beogradu.

Kockice su počele da se slažu. Karijeru stilistkinje i dizajnerke hrane započela je 2019. godine nakon odbranjenog master rada iz dizajna i inovacija hrane u Milanu (Scuola Politecnica di Design). Prvo iskustvo stilizovanja hrane i fotografisanja stekla je stažiranjem u studiju za dizajn hrane „Tourdefork”.

Jedna je od retkih, ako ne i jedina u regionu, koja ima i gastronomske i dizajnerske veštine.

– Kulinarsko umeće je od velike koristi, ali nije nužno biti profesionalni kuvar. Važno je razumeti različite tehnike pripreme hrane, imati osećaj za estetiku i vizuelno oblikovanje, kao i veštinu aranžiranja hrane – otkriva Ivana.

Priznaje da je mnoge tajne zanata učila od našeg čuvenog stiliste za hranu Dejana Šutanovca, kome je asistirala na početku karijere. I za Blanku Zolak, šefa kuhinje, ima reči hvale kada je reč od stilizovanju hrane.

– Imamo još jednog kolegu – Nenada Veljkovića. Za sada smo mi jedini, koliko znam, koji radimo hranu za reklame i filmove. Lepo se slažemo i sarađujemo.

Najomiljenija hrana obična jabuka

– Hemijski procesi s hranom i znanje iz dizajna pomažu mi da nađem harmoniju u kompoziciji i boji. Priprema svakog jela mora se uskladiti s pripremom kamere, scenografije, režije, modela koji će imati interakciju s hranom i kadra generalno. 

 Do sada je imala priliku da radi na području bivše Jugoslavije, u Nemačkoj i Italiji kao stilista hrane na najvećim projektima koji se i dalje vrte na ekranima širom sveta. Potpisuje stilizovanje hrane za film Andrije Mardešića „Božićna večera” i Davida Kapca „Stric”.

Kao jedno od postignuća u svojoj dosadašnjoj karijeri izdvaja rad za svetsku kompaniju „Helo freš”.

Želi da se oproba u novim specijalnim efektima – da hrana poleti ili eksplodira.

Na kraju razgovora, na pitanje šta je omiljeni zalogaj, kroz osmeh dodaje: – Najviše volim da zagrizem jabuku, da ništa  ne menjam.

Sto palačinki

– U ovom poslu se očekuje kreativnost, da radite brzo i pod pritiskom. Moj zadatak je da hrana izgleda primamljivo, da očara na prvi pogled i da isprati ritam u kom svaki kadar s hranom, bez obzira na broj ponavljanja, mora da izgleda savršeno, od sladoleda do ćurki za Dan zahvalnosti. Dešava se da napravim 100 palačinki, identičnog idealnog oblika, jer nikad ne znam koliko će da bude ponavljanja – pokušava Ivana da nam dočara svoj zanat.

Hamburger iz reklame

Ivanin hamburger otvara apetit svakome ko ga vidi, on je obećanje koje prehrambena industrija želi da pruži kupcu. I bez obzira na to šta neko mislio o reklamama, u njihovoj pozadini su izuzetno sposobni pojedinci, umetnici, zaljubljenici u svoj posao, spremni da rade i po 16 sati dnevno bez pauze, bez slobodnog dana, noći ili vikenda.