БЕЛЕШКЕ С ПУТА: ФРАНКФУРТ

Феникс као симбол града

Финансијски центар Немачке и седишта Европске централне банке привлачи младе из целог света. Иако је готово потпуно срушен у бомбардовању 1945. године, цркве, Градска кућа и многа здања никла су из пепела потпуно обновљена

(Фотографије: М. Никић)

Прво што угледате када уђете у центар Франкфурта јесте  дугачка и уређена „зелена” обала реке Мајне и незаборавни призор: шетачи и рекреативци у парковима с ниским „увијеним” дрвећем, туристи који се фотографишу на разноликим мостовима, бродови и брзи чамци, студенти који уче седећи на трави.

Од Дома културе у ком се редовно одржавају Мајски сурети писаца наше дијаспоре и матице, смештеног на крају шеталишта, дужом шетњом пратећи Мајну, стиже се до срца Франкфурта, четврти Ромер.

Наша репортерка на обали Мајне
 

Гвоздени мост љубави

На том путу ређају се стари мостови. Пешачки лучни, а онда најстарији, Гвоздени  мост. На њему пише да је изграђен 1682. године и да је више пута обнављан. Данас је окован „катанцима верности” младих парова. Одатле пуца поглед преко реке на високу протестантску Цркву Три краља, чија се упечатљива фасада реновира.

Дикс Ханинк из Холандије и Касја Кубицели из Пољске замолили су нас да их сликамо поред свог „љубавног катанца”. Како је  двадесетдвогодишњи пар открио стидљиво, упознали су се прошлог лета у Амстердаму у перионици где је студенткиња Касја радила. Маштају да живе у Шпанији, а одлучили су да се поново сретну овде, у граду младих.

Љубазни Немци у пролазу објаснили су да је пре него што се пређе стари мост, који данас има и панорамски лифт, за слику о Франкфурту неопходно прво ући у најстарију сачувану четврт Ромер. Са Фонтаном правде на средини, обновљена, данас припада Историјском музеју града. На углу је стара царинарница за бродове, претворена у ресторане. Конобари објашњавају да улазимо кроз некадашња „врата града”. Тачније, улазимо у историју Франкфурта.

Град је први пут писмено поменут 794. године у повељи Карла Великог. У доба Меровинга у деветом веку имао је краљевски двор Франака. После поделе Франачке државе, постаје место скупштина царства, а од 1220. слободан царски град, који касније након Пруско-француског рата 1871. улази у уједињено Немачко царство и постаје велики индустријски центар.

У савезничком бомбардовању, крајем Другог светског рата, уништено је потпуно старо језгро града из којег је током рата депортовано и убијено 11.134 Јевреја. Америчка база, потом и седиште управе савезника у Западној Немачкој, у избору за главни град то место губи од Бона. Но, од педесетих постаје стециште економског развоја и солитера грађених с циљем да „надмаше” торњеве катедрала.

Тек од 1994, приликом обележавања 1.200 година града, долази до веће обнове највреднијих здања у центру, коме враћају некадашњи изглед. На тргу у Ромеру, мноштво туриста окружених типичним разнобојним кућама седи у кафеима на калдрми.

До улаза у Историјски музеј на почетку трга с десне стране је евангелистичка Црква Светог Николе која сведочи о доласку Мартина Лутера 1521. године у Франкфурт на „путу реформаторске пруге”.

Преко пута цркве је „из пепела подигнута” стара Градска кућа или Ратхаус. Тачније, комплекс од девет кућица из средњег века, са шест дворишта. На фасади здања приказана је историја Немачке. То је главна туристичка атракција. Мозаици који се налазе у дрвеним оквирима представљају мотив феникса, симбол модерног Франкфурта, финансијског центра Немачке и седишта Европске централне банке.

Над старим градом уздиже се Катедрала Светог Вартоломеја посвећена Карлу Великом, најзначајнија и највећа црква у граду. Званично је зову Дом или Царска катедрала, због тога што су се у њој бирали и крунисали владари римско-немачког царства. Била је симбол националног јединства.

Готска црква с високим изрезбареним торњем трећи је храм на овом месту и изграђена је у 14. и 15. веку на темељима цркве из доба Меровинга. Због оштећења у пожару крајем 19. века и бомбардовања савезничких снага током којег јој је спаљена унутрашњост, од педесетих је обнављана. У катедрали се чувају ремек-дела из раздобља готике као што је олтар „Уснула Марија” из 15. века, клупе и фреске из средњег века. Ко се попне 328 степеника торњем, кажу, „може да ужива у панорами с висине од 66”,  до које је за посетиоце отворена кула висока 95 метара.

 

У уским улицама око катедрале, за фотографију испред споменика литерати Фридриху Штолцеу замолиле су нас сада Касандра Фарбер и Хана Сејфрон из Америке. Касандра, студенткиња медицине, прикупља знања која јој овај немачки град у тој области нуди, док Хана засад путује светом, па ће одлучити шта ће и где у животу. Улице и кафићи града пуни младих привукли су их да посете Франкфурт. На позив да дођу у провод и обилазак у Београд изазвале су симпатије и смех с наше стране, јер су у глас питале да ли је безбедно.

Гетеово сведочанство

У кругу кроз Ромер долази се потом и до протестантске цркве Светог Павла из 18. века. У револуционарној 1848. години у овој цркви, данас изложбеном простору, основан је први демократски изабран парламент Немачке. На зиду примећујемо, између осталих, спомен-обележје бившем америчком председнику Џону Кенедију као визионару.

Шетајући поред Опере из 19. века и ресторанчића светских укуса с мини-баштама у околним  улицама, које су често мирне и затворене за саобраћај због демонстрација неке од 180 локалних заједница града у којем се говори 200 језика, стигли смо и до Гетеове куће. У једној од бочних уличица од Берлинен штрасе, породична кућа у којој је рођен 1749. и живео до 1765. остала је пример живота добростојеће породице тог доба. Раскошне фасаде, велике трпезарије као и Гетеова соба на последњем спрату у којој се играо са својим луткарским позориштем сведок су и његовог одрастања и града, али и духа ремек-дела касног барока и романтизма.

Веслање на дасци омиљена рекреација станара нових франкфуртских зграда на води

У повратку на обалу око пет сати послеподне, општи призор је промењен: много више људи, после посла, седи на травнатим обалама дружећи се, ужинајући, слушајући музику или играјући се с децом. Около нема ниједног отпатка. Са заласком сунца фотографије су успешније, па је и број „селфера” порастао. И ветар је „стао”, па је у пријатној шетњи угодно закључити да је, уколико сте само у пролазу кроз овај град, неколико сати довољно да стекнете први, углавном најважнији, утисак.

На обали 20 музеја

С обе стране реке Мајне налази се комплекс назван Обала музеја. Обала Франкфурта је атракција с више од 20 музеја, међу којима се издвајају музеји историје уметности (Штадел) и модерне уметности, као и Музеј комуникација. У граду с више од 50 одсто заштићених зелених површина налази се и највећа ботаничка башта у Немачкој, на површини од 54 хектара.

Немачки Менхетн

Као седиште берзе у држави, петомилионски и највећи град покрајине Хесен у средишту Немачке, једна од најважнијих авио-лука, има све већи светски значај. Познат је и по највећим сајмовима књига и аутомобила. У тржном центру који је пројектовао Масимилијано Фуксас налази се највећи лифт у Немачкој. Облакодери од бетона, стакла и челика постали су дом водећих светских фирми, а све је познатији и по концертима и активним догађајима ноћног живота, о чему сведочи долазак великог броја младих студената и туриста. Зову га Немачки Менхетн.

Специјалитет је виршла

У Франкфурту нису, као углавном и у Немачкој, кобасице на првом месту листе специјалитета већ – виршле. Локални угоститељи тврде да оне морају да се нађу на менију ако хоћете да пробате домаћу храну, као и да пиће по којем је град познат није пиво, већ афелвајн или сајдер од јабуке, лагано алкохолно воћно пиће на које мирише цео град. Колица с пецивима га, такође, са свих страна преплављују.

Magazin Politika

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт magazin.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта magazin.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.