Вечне задужбине
Средом на РТС 3, у 16.47, управо се репризира други циклус од 13 епизода документарног серијала „Српске светиње на Косову и Метохији”. Овај капитални пројекат „Филмских новости” приказује српско духовно и уметничко православно наслеђе – манастире попут Високих Дечана, Грачанице (којој је посвећена данашња емисија), Пећке патријаршије, манастира у Зочишту, Штрпцу, Урошевцу...
Циклус је сниман три и по године, а преведен на руски, енглески, француски, кинески, немачки, шпански и албански језик.
Гледаоци Јавног сервиса ускоро могу да очекују наставак...
– Корона нас је зауставила. Мало каснимо – прича нам Владимир Томчић, директор „Филмских новости”. Он је, иначе, продуцент и идејни творац ове серије.
– Али нећемо одустати. Циљ нам је да представимо српско духовно и уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Грађе је толико да можемо да снимимо више од сто емисија а да се не поновимо.
Каже да велику захвалност дугују патријарху Иринеју, који је 2019. године дао благослов да се прикупи документарна грађа и прилагоди приказивању на екрану. Наши манастири нису без разлога под заштитом Унеска. Фреске у манастиру Високи Дечани су највреднији примери такозване ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис у 14. веку. Осим по извору лековите воде, Соколица је надалеко чувена по статуи Пресвете Богородице, којој се приписују чудотворна својства. У Пећкој патријаршији је чудотворна икона Богородице Пећке, коју је Свети Сава добио на дар када је рукоположен у првог српског епископа. Снимљене су и многе мале цркве саграђене у 13. веку око којих су махом гробља, споља и изнутра одсликана је Црква Светог Јована у Великој Хочи.
Богатој историји Високих Дечана посвећене су четири епизоде, три у Грачаници... У појединим емисијама је приказана хронологија дешавања, ко је зидао, како је настајала, а потом шта се дешавало са тим светињама до данашњих дана.
– У„Српским светињама на Косову и Метохији” говори 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. На овом програму ради екипа од 62 сарадника, сценаристи су Слађана Новаковић, Бојан Младеновић, Љиљана Сталетовић, Божидар Кнежевић и Ивана Зернају, а режију потписују Ивица Видановић, Горан Радовановић, Александар Габрић, Бојан Младеновић и Александар Ђорђевић. За трећу сезону снимљене су емисије о манастирима Девич и Светој Тројици у селу Мушутишту, други део о Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој, трећи део о српским светињама у Призрену, затим о Сочаници, Дубоком Потоку, Лапљем Селу, Цркви Ваведење Свете Богородице у Читлуку и о семену српског задужбинарства на Косову и Метохији – рекао је Владимир Томчић.
Грешан сам
– Чули сте за манастир Зочиште? У народу постоји веровање да ко год се помоли испред моштију Светаца Козме и Дамјана прогледа. Нема молитве, нема ничега, само се позитивно мисли. Монаси манастира све госте понуде ратлуком, кексом и соком. Седео сам са Албанцем који је стигао са три ћерке. У разговори ми је открио зашто је дошао: „Ја сам грешан. Рушио сам овај манастир. Овде сам да молим за опроштај, за оздрављење моје најмлађе ћерке.” Да се човек најежи – каже директор „Филмских новости“.
И Албанци су чували Високе Дечане
Истина мора да се каже, и она позната и она мање позната. Генерацијама уназад Албанци су чували имање Високих Дечана. Пре неколико година те породице Албанаца натеране су од актуелне политичке власти да све поклоне – књиге, предмете, чиније, све што су њихови стари добили од манастира – врате у Дечане.
Душанови лавови у џамији
Задужбина цара Душана у Призрену има своју причу. Неки тумаче да Бог није дао очеубици да има своју светињу. А истина је другачија, прозаична. Душанова задужбина, која је посвећена Светим архангелима, била је једина саграђена од мермера. Синан-паша је срушио Душанову задужбину и од тог мермера 300 метара даље саградио своју џамију – Синан-пашину џамију. Због тога је паша погубљен по наредби султана. У џамију су унети лавови, лозице од камена... Тако је до данашњих дана део српске културе и богатства сачуван у једној џамији, што је нетипично за муслиманску светињу.
Помоћ дронова
Пре 19 година за Радио-телевизију Србије сличан серијал снимио је Драгослав Бокан. Иако су техничке могућности биле другачије, теже, снимљена је, каже наш саговорник, запажена серија од 18 епизода.
– Драгослав Бокан је у великој вери и са ентузијазмом снимао хеликоптером из ваздуха, а ми смо дроновима – прича Томчић. – Техника је напредовала. Камере су оштрије, објективи су прецизнији, дронови су чудесни... Било нам је лакше.
