Сјај и пропаст царског Виминацијума

 Док се пробијала кроз муљ на месту данашњег површинског копа „Дрмно” код Костолца, Вика се заглавила. Покушала је да се извуче, али из живог блата није јој било спаса. Исцрпљена, Вика је лежала и посматрала своје крдо како одлази, док је она тонула све дубље. Угинула је лежећи, а мочвара је прогутала цело њено тело.

Милион година касније, 2009. године, на површинском копу „Дрмно”, копајући лигнит у трећој смени, кашика ровокопача ударила је у чврсту препреку. Багер се покварио на 27 метара дубине. Рудари су пришли да погледају шта се догодило. У жутом песку извирила је огромна кљова. Археолозима су се те ноћи усијали телефони…

Викин скелет пребачен је 300 метара даље на оближњи археолошки локалитет Виминацијум, где се већ деценијама ископавају остаци главног града некадашње римске провинције Горње Мезије. Иако је у некрополи насеља старог два миленијума ископано 16.000 гробова, а међу њима, како се верује, и једна царска гробница, мамутица Вика представља највећу атракцију.

Палеонтолошки парк

У палеонтолошком парку изложени су и други мамути откривени у плеистоценским наслагама на овом месту, али једино Викино тело није било у додиру с кисеоником, нити доступно другим животињама, због чега је скелет остао потпуно очуван.

Вика и њено крдо припадали су изузетно ретким врстама мамута и међу најстаријима су на свету. До данас је широм планете нађено двадесетак таквих скелета, али ниједан од њих није очуван баш на месту на коме је и нађен у потпуно истом анатомском положају. Међу Викиним рођацима је и мамутица Кика, нађена раније у Кикинди.

Ови џиновски сисари живели су пре милион година на простору Подунавља и припадају најстаријим примерцима с почетка еволутивног процеса врсте. Живели су пре леденог доба и нису имали крзно, за разлику од њихових каснијих рођака.

На месту где су некад царовали мамути, на ушћу Млаве у Дунав, Римљани су на почетку нове ере изградили најпре војни камп, а затим и град Виминацијум, престоницу Горње Мезије, у којем је на врхунцу славе живело 40.000 људи.

Од четвртог века, царски Виминацијум нападају Германи, Хуни, Авари и Словени. После 300 година постојања град остаје разорен и заувек пуст. Није познато зашто нико никад касније ту није живео.

А био је то некад блистав и славан град. Широке улице, виле и вишеспратнице, велике терме, храмови, амфитеатар...

Готово да ни нема римског императора који није дошао у Виминацијум.

Цар Трајан боравио је у овом граду крајем првог века нове ере, док се припремао за рат с Дачанима. Хадријан је ту организовао лов, а долазили су и Гордијан Трећи, Филип Арабљанин, Требонијан Гал, Хостилијан, Диоклецијан, Константин Велики, Јулијан и Грацијан. Император Хостилијан је, како је забележио писац Зосик у петом веку, годину дана боравио с мајком у Виминацијуму. Средином трећег века ту је распоредио трупе, али је оболео од куге и умро. Верује се да је управо он сахрањен у крипти у маузолеју.

Када су почела археолошка истраживања и отварање термоелектране и површинског копа, у осликаним гробницама Виминацијума нађено је више од 700 златних и сребрних предмета.

Терме су у Виминацијуму биле место где су се грађани окупљали како би се дружили и одмарали. Деци је био забрањен улаз у овај центар хедонизма. Вода није била природно термална, већ је загревана у посебним пећима на различитим температурама. Подови и зидови били су урађени с много укуса. Биле су ту и свлачионице и све што терме треба да имају. Једина мана је било то што се вода у овим базенима није мењала, за хлорисање се није знало, због чега су терме биле извор заразе, као и нехигијенски заједнички тоалети.

У близини терми био је амфитеатар, где су организоване гладијаторске борбе. Од велелепног здања данас су остали само темељи, али је на њима изграђена верна реплика здања с трибинама које је некад ту постојало. Представе у амфитеатру биле су веома честе, посебно у кризним временима, када је власт на тај начин грађанима пружала разоноду и скретала пажњу са животних проблема. После гладијаторских борби, дељен је хлеб, маса би одлазила кући пуног стомака, а изрека „Хлеба и игара” и данас често описује однос политичара према народу.

Борбе гладијатора

Гладијатори су пролазили петогодишњу обуку и борили су се међу собом или против дивљих животиња, чије су кости нађене међу рушевинама арене. Ови борци хранили су се великим количинама житне каше и били су прилично гојазни – ни налик глумцу Раселу Кроу у чувеном филму.

У Виминацијуму данас вредно ради тим научника из разних области. Посетиоцима кажу да је до данас ископано само пет одсто некадашњих грађевина. Тајне о сјају и пропасти славног града прекривају милиони кубика земље. Јавност код нас али и у свету с нестрпљењем чека да здања Виминацијума поново угледају светлост дана и заузму место у културној баштини која им припада.