РЕЧ УРЕДНИКА: НЕВЕНА МЛАДЕНОВИЋ БЛАГОЈЕВИЋ (РТС)

Уз нас се расте

Основни принцип Школске редакције је успостављање савршене мере између онога што треба и мора, и онога што публика жели. - Награда на фестивалу у Индији за диптих „Мина прелази нивое”

Невена Младеновић Благојевић (Фото: РТС)

У минулих 57 година, Школски програма изнедрио је многобројне серије, емисије, репортаже које су високим дометом и трајним вредностима обележиле историју РТС-а. Од одговорне уреднице овог програма Невене Младеновић Благојевић чули смо да је правило које је 1987. увео тадашњи уредник Ибрахим Хаџић: „Опстати у врху квалитета, упркос свему”, било тешко остварљиво у последњој деценији 20. века, али да се редакција свих ових година тога придржавала.

– Принципи којих се ми држимо су да успоставимо савршену меру између онога што треба и мора да пружимо, и онога што публика жели – каже наша саговорница. – И што је врло важно, да су сви програми, којима се ми бавимо, пре свега, тачни и корисни, да доносе свеопште добро онима који их гледају.

Невена Младеновић Благојевић је дугогодишња уредница Школског програма РТС-а и има богато уређивачко искуство. За 2022. наводи да је прва година након две у којој су се, због пандемије, углавном бавили обрадом часова који су били део пројекта „Моја школа”.

– Али, и у том периоду су настале запажене серије, на пример: „Муке једног Лава”, „Запрати ме”, „Доситеј, путник просвећености”, „Мина прелази нивое” – наставља уредница. – Један од резултата тог рада је и недавно добијена бронзана медаља на фестивалу емисија за децу у Индији за диптих „Мина прелази нивое” и „Да сам ја Мина”. Имајући у виду да су Индијци међу првима спроводили различите системе учењa кроз забаву, као и на то да је реч о цењеном фестивалу, поносни смо на успех који је постигла наша серија.

„Мина прелази нивое” је представљала РТС и у финалу Другог ТВ фестивала јавних сервиса „Срце Европе”, одржаном у новембру у Варшави. И у Пољској је била веома запажена, тако да смо били у ситуацији да први пут имамо заинтересоване за откуп нашег формата.

У току је, открива нам, монтажа другог циклуса овог серијала унапређеног новим технолошким достигнућима која до сада никада нису коришћена код нас, али и у много развијенијим земљама.

– Једва чекам да видимо какве ће бити реакције деце!

Овај ТВ пројекат, додаје, разликује од свих по томе што се након емитовања сваке епизоде, под називом „Да сам ја Мина”, емитује серија у којој деца, уз „медијацију” психолога, коментаришу виђене ситуације. Износе своје мишљење како би они поступили у таквим околностима.

Уредница Невена Младеновић Благојевић посебно је задовољна каква је била гледаност серијала о нашим бајкама – „Некада давно – српске народне бајке”, као и емисијом „Породична мрежа”, која је за кратко време нашла пут до своје публике – и деце и родитеља, али и задобила поверење стручне јавности.

Од прошле суботе, на РТС 1, у 12.30, приказује се нови циклус „Породичне мреже”.

– Између осталог, у овом другом циклусу биће речи о томе како се породице суочавају са савременим изазовима одрастања и родитељства, шта се променило за нове генерације, а шта је остало као раније. Да ли је данас теже бити дете, односно родитељ него некада? То су неке од дилема на које тражимо одговор у 11 нових епизода. Сва та питања и ми себи постављамо свакодневно у Редакцији школског програма. Много је изазова и саплитања на том путу, али сви ми у редакцији настављамо да радимо и да се боримо за будућност какву прижељкујемо за нашу децу. Сви се ми питамо, поготово после ових трагичних догађаја у школи „Владислав Рибникар”, као и у Младеновцу и Смедереву – како ићи даље? Треба наћи снаге у себи и мотивисати све око себе да будемо мало бољи. Да допринесемо колико можемо. Свако помало, па ће већ бити боље.

И сама се, додаје уредница Редакције школског програма, веома често осећа тужно, изневерено и неподржано.

– Слушамо приче како немамо програм какав смо имали раније. А шта имамо као што смо имали раније? Да ли живимо у прошлости или у садашњости? Шта ћемо сад? И морам да кажем – није тачно да немамо квалитетан програм за децу. Извините, заиста није тачно! Ми не живимо негде тамо, већ овде, међу нама, са нашом децом. Једино што не пристајемо на вредносни суд који налаже ово време. Да ли то што се ради по јасно постављеним циљевима и без сензационалистичког приступа значи да смо старомодни? У данашњем контексту вероватно, али ми не нећемо другачије.

Застаните, размислите, седите са својим дететом, одгледајте неку од наших емисија, а након тога их заједно анализирајте.

Затим поручује:

– За нови почетак, кренимо од „Породичне мреже”, а затим – идемо даље. Ових дана, стално ми одзвања позната умотворина: „Сине, пази где газиш”! „Пази ти, тата”, рече дете. „Ја идем твојим стопама!”