Аквадукт који и данас одушевљава стручњаке

У Хумаими су пронађене куће из набатејског периода, велико римско утврђење, аквадукт, римско купатило, пет византијских цркава, исламска палата, 50 цистерни, два резервоара...

Некада је међу трговачким станицама у јужном делу Јордана била древна Хавара која се за време грчко-римске ере звала Ауара, а данашњи назив јој је Хумаима. Овај локалитет још увек је гомила камења иако се на њему годинама врше ископавања.

Хумаима је била насеље у коме су живели Набатејци, а данас о њеној важности говоре и остаци римске, византијске и исламске архитектуре. Ископавањима на локалитету пронађене су куће из набатејског периода, велико римско утврђење, римско купатило, пет византијских цркава, исламска палата која се назива каср у којој је била и мала џамија, 50 изграђених камених цистерни, два резервоара, а неки верују да је за време Набатејаца ту био и базен за јавно купање. Посебно је интересантан аквадукт који је доводио воду са извора који су били удаљени 27 километара. Урађено је велико истраживање водоводног система града, откривени су значајни остаци цевовода и водовода, цистерни и базена, а стручњаци се и данас диве како су Набатејци успели да са удаљених планина доведу воду у пустињу.

Хумаиму је основао набатејски краљ Арета Трећи који је живео у период од 87. до 52. године пре нове ере. Насеље се налазило на 45 километара јужно од Петре и 55 километара северно од залива Акаба и било је важно путно чвориште за караване. У првом веку ове ере Хумаиму је купила породица Абасида која је дошла из Сирије. Из тог период пронађене су три зграде међу којим су се посебно истицале џамија и прелеп објекат са баштом, каср. Каср у Хумаиму је био правоугаона грађевина димензија 60 пута 50 метара. Чак шест редова овог објекта пронађени су нетакнути. Саставни његов део била је џамија димензија пет метара и 75 центиметара пута пет метара и 60 центиметара. Унутра је попречним луком била подељена на два једнака дела док конкавна ниша, михраб, излази из зида кибле. На југозападу овог комплекса откривена је још једна мала џамија каснијег датума.

Из римског период проучавано је утврђење и то резиденција команданта у којој су пронађени прелепи мозаици. Највећа просторија резиденције, која је највероватније била балска сала, била је повезана са малим купатилом које је имало подно грејање. Испод грађевина из римског периода пронађени су остаци објеката из периода Набатејаца. У јужном делу насеља пронађена је црква која је имала три апсиде и занимљиво степениште.

Многи објекти су порушени у разорним земљотресима 363. и 551. године када ово подручје почиње да губи на свом значају. Насеље је потпуно напуштено у другој половини осмог века.