Арника, Гетеов лек против бола

Арника (Arnica montana L.) је као лековита биљка коришћена још у средњем веку. У службену медицину уведена је крајем 16. или почетком 17. века. Крајем 18. века била је много цењена као лек против грознице. Касније је била прилично заборављена и готово напуштена. Данас се највише употребљава као народни лек у западној Европи.

Арника је вишегодишња биљка, висине од 20 до 60 сантиметара. Цвета од маја до октобра. Плодови су жућкастозелене до црне боје.

Расте на пешчаном и влажном земљишту, на пашњацима, сувим ливадама и ободима четинарских шума брдског и планинског подручја, до надморских висина од скоро 3.000 метара. Најчешће се среће на планинама северног дела Балканског полуострва.

У народу је познатa под различитим називима, као што су: брђанка, моравка, трава од мајасила, аронк, жута брђанка, веприна, вепровац, златеница, коњски петровац, мали дивљи невен, паприца, горска потрес, тичији невен, итд.

У лековите сврхе користе се потпуно расцветале, али не и прецветале цветне главице. Поред цветова, може се користити и читав надземни део биљке у цвету. Убрани биљни материјал што пре осушити и чувати на сувом месту заштићен о влаге и светлости. Цвет брзо поцрни под утицајем влаге.

Цветови су слабо ароматичног мириса, а укуса нагорког и наљутог, изазивају кијање. Ризом с корењем је слабог ароматичног мириса, јако ароматичног, горког, љутог укуса.

Цвет арнике од биолошки вредних материја садржи флавоноиде, гликозиде, кумарине, етарско уље, арницин, фитостероле, инулин, каротеноиде итд.

Једна је од најстаријих лековитих биљака која се користи за лечење повреда, модрица и уганућа. Њенa лековитост била је позната и античким лекарима. Немачки песник Гете користио је чај од арнике за ублажавање ангиозног бола. Аустријски народни лекар Себастијан Кнајп препоручивао је за лечење рана.

У народној медицини највише се користи тинктура од арнике као средство за дражење коже против неуралгије и реуматизма. У оба светска рата, тинктура разблажена с водом употребљава се и као средство за лечење убоја и рана. Инфуз од арнике употребљава се за испирање уста и грла, јер етарско уље делује као антисептик, а танин стеже и јача слузокожу. Користи се и као средство за умиривање нервног система, снижавање крвног притиска, за лечење органа за дисање и варење.

Европска медицинска агенција, због могуће појаве нежељених дејстава, препарате на бази арнике препоручује искључиво за спољашњу употребу, док су за оралну употребу дозвољени само хомеопатски препарати. Код осетљивих особа употреба арнике може изазвати алергијске реакције, а може доћи и до укрштене алергијске реакције код оних који су алергични на неку од сродних биљка, те се у тим случајевима саветује посебан опрез при примени.

Комерцијални препарати, креме, масти и лосиони доступни су у специјализованим продавницама природне козметике. Хомеопатски препарати су широко доступни у продавницама здраве хране и многим апотекама. Препарате на бази арнике треба узимати пажљиво и опрезно, под надзором лекара, зато што у већим количинама могу изазвати неугодне сметње.

Некада давно је као замена за дуван коришћен лист арнике за пушење.