Arnika, Geteov lek protiv bola
Tinktura od arnike koristi se za lečenje neuralgije i reumatizma. U ratovima upotrebljavala se za saniranje uboja i rana
Arnika (Arnica montana L.) je kao lekovita biljka korišćena još u srednjem veku. U službenu medicinu uvedena je krajem 16. ili početkom 17. veka. Krajem 18. veka bila je mnogo cenjena kao lek protiv groznice. Kasnije je bila prilično zaboravljena i gotovo napuštena. Danas se najviše upotrebljava kao narodni lek u zapadnoj Evropi.
Arnika je višegodišnja biljka, visine od 20 do 60 santimetara. Cveta od maja do oktobra. Plodovi su žućkastozelene do crne boje.
Raste na peščanom i vlažnom zemljištu, na pašnjacima, suvim livadama i obodima četinarskih šuma brdskog i planinskog područja, do nadmorskih visina od skoro 3.000 metara. Najčešće se sreće na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva.
U narodu je poznata pod različitim nazivima, kao što su: brđanka, moravka, trava od majasila, aronk, žuta brđanka, veprina, veprovac, zlatenica, konjski petrovac, mali divlji neven, paprica, gorska potres, tičiji neven, itd.
U lekovite svrhe koriste se potpuno rascvetale, ali ne i precvetale cvetne glavice. Pored cvetova, može se koristiti i čitav nadzemni deo biljke u cvetu. Ubrani biljni materijal što pre osušiti i čuvati na suvom mestu zaštićen o vlage i svetlosti. Cvet brzo pocrni pod uticajem vlage.
Cvetovi su slabo aromatičnog mirisa, a ukusa nagorkog i naljutog, izazivaju kijanje. Rizom s korenjem je slabog aromatičnog mirisa, jako aromatičnog, gorkog, ljutog ukusa.
Cvet arnike od biološki vrednih materija sadrži flavonoide, glikozide, kumarine, etarsko ulje, arnicin, fitosterole, inulin, karotenoide itd.
Jedna je od najstarijih lekovitih biljaka koja se koristi za lečenje povreda, modrica i uganuća. Njena lekovitost bila je poznata i antičkim lekarima. Nemački pesnik Gete koristio je čaj od arnike za ublažavanje angioznog bola. Austrijski narodni lekar Sebastijan Knajp preporučivao je za lečenje rana.
U narodnoj medicini najviše se koristi tinktura od arnike kao sredstvo za draženje kože protiv neuralgije i reumatizma. U oba svetska rata, tinktura razblažena s vodom upotrebljava se i kao sredstvo za lečenje uboja i rana. Infuz od arnike upotrebljava se za ispiranje usta i grla, jer etarsko ulje deluje kao antiseptik, a tanin steže i jača sluzokožu. Koristi se i kao sredstvo za umirivanje nervnog sistema, snižavanje krvnog pritiska, za lečenje organa za disanje i varenje.
Evropska medicinska agencija, zbog moguće pojave neželjenih dejstava, preparate na bazi arnike preporučuje isključivo za spoljašnju upotrebu, dok su za oralnu upotrebu dozvoljeni samo homeopatski preparati. Kod osetljivih osoba upotreba arnike može izazvati alergijske reakcije, a može doći i do ukrštene alergijske reakcije kod onih koji su alergični na neku od srodnih biljka, te se u tim slučajevima savetuje poseban oprez pri primeni.
Komercijalni preparati, kreme, masti i losioni dostupni su u specijalizovanim prodavnicama prirodne kozmetike. Homeopatski preparati su široko dostupni u prodavnicama zdrave hrane i mnogim apotekama. Preparate na bazi arnike treba uzimati pažljivo i oprezno, pod nadzorom lekara, zato što u većim količinama mogu izazvati neugodne smetnje.
Nekada davno je kao zamena za duvan korišćen list arnike za pušenje.
