Победили су чак и смрт - научници „оживели” ћелије мртве свиње

Група истраживача са Универзитета Јејл успела је да покрене циркулацију крви и друге функције сат времена након заустављања рада срца свиње, што је довело до открића да ћелије не пропадају тако брзо како су научници до сада сматрали.

Ново откриће научника са Јејла отвара могућност да се даљим проучавањем може доћи до потенцијално најмодернијих могућности трансплантације органа код људи.

Наиме, један сат након заустављања свињског срца, истраживачи су успели да поново покрену циркулацију користећи специјализовану машину и синтетичку течност која носи кисеоник и друге компоненте.

Систем који су развили, под називом „ОрганЕкс”, омогућава смањење оштећења ткива, отицање органа и колапс крвних судова, што је обично резултат недостатка кисеоника узрокованог срчаним застојем.

Резултати су показали да када срце стане тело „није тако мртво као што се раније претпостављало”.

У поређењу с традиционалним средствима за обнављање циркулације, која могу изазвати стрес и оштећење ћелија, нови процес је „очувао интегритет ткива, смањио ћелијску смрт и обновио одабране молекуларне и ћелијске процесе у више виталних органа”, навели су истраживачи.

„Са биолошке тачке гледишта, уколико наступи престанак рада срца, тело наставља да се бави неким од ових функција и врло брзо престаје због недостатка циркулације. Ако можете поново покренути циркулацију, чини се да се ови процеси настављају”, наводе истраживачи.

Они додају да се надају ће њихово откриће на крају омогућити трансплантацију органа узетих након повлачења средстава за одржавање живота код донатора с тешким, неповратним повредама мозга, спречавањем оштећења до којих долази када крв престане да циркулише.

Стручњаци већ годинама експериментишу у покушају да органе животиња пресаде тешко оболелим људима. Један од таквих случајева био је револуционарни подухват трансплантације срца свиње човеку. Ова операција спроведена је у првим данима 2022, када је у болници у савезној држави Мериленд тешко оболелом Дејвиду Бенету, 57. годишњем мајстору кога су дани делили од смрти, вишечасовном трансплантацијом пресађено срце генетски модификоване свиње.

Први овакав покушај пресађивања органа са животиње на човека икад забележен на планети деловао је успешно јер се Бенет добро опорављао од операције. Међутим, 8. марта ове године, нешто више од два месеца после трансплантације, Дејвид Бенет је умро. Лекари нису могли да утврде тачан узрок његове смрти, а после аутопсије је закључено да му је срце отказало. Стручњаци су затим изнели две теорије као могући разлог за фатални исход ове трансплантације: једна група научника верује да су баш лекови које је пацијент примао против одбацивања органа изазвали застој срца, док други сумњају да је орган свиње био заражен пре трансплантације. Иначе, у случају Дејвида Бенета лекари су користили срце свиње чији су гени били модификовани како би из њених ћелија био уклоњен шећер због којег су органи раније били брзо одбацивани.

У историји трансплантације забележен је и случај тешко болесне бебе, која је 1984. године преживела 21 дан после пресађивања срца павијана.