Место које и Грци бирају за летовање

Блештавобели зидови малог хотела у старом делу Бодрума, једноставна медитеранска архитектура уз додатак дрвених доксата, а унутар фасаде утиснуте „стакленоплаве очи” против урока (на турском: „назар бонџук”). У унутрашњем дворишту хотела, у делу где се изјутра постављају столови за доручак, хладовину прави башта с наром, лимуном, палмама и цветним бугенвилијама. Углађени, старији господин, рецепционер хотела, застао је током доручка у башти покрај стола три млађе жене и с њима попричао на, чини се, течном грчком језику.

Три Гркиње на летовању у Турској и рецепционер Турчин који говори грчки?

Није грешка. Од Бодрума ка северу, на приморју, нарочито у регији Измира, на магистрали смо често видели грчке регистрације. Овај део турске обале не само да је релативно близу грчком копну, већ и многа грчка острва својом близином „заклањају” видик турске обале ка пучини.

Име дугује подруму

Иако име Бодрума, градића од око 120.000 становника, у преводу с турског значи „подрум”, што и не звучи баш као препорука за туристичку посету, градић важи за једно од најлепших места на турској обали.

Гледајући с узвишице – с магистрале, читав град изгледа као да је по претежно голим брежуљцима уз море неко просуо безброј коцкица шећера које су се збиле уз обалу. Захваљујући паметној одлуци власти, у централном заливу градића, налик оним на егејским острвима Грчке, куће од највише два спрата с дрвеним доксатима и данас су једини дозвољени вид градње. Многе од њих нису старије од неколико деценија и дуж обале претворене су у веома пријатне ресторане и кафетерије.

За разлику од других места на турској обали, Бодрум су прво „открили” домаћи туристи, када је у градићу који је имао репутацију боемског основана сликарска колонија. Након уметника, стигли су и први домаћи туристи, а онда и странци, многи јахтама.

Некада давно, Бодрум – некадашњи антички Халикарнас био је центар краљевине Карије. Државица коју су походили Персијанци и Грци била је најпознатија по краљу Маузолу, човеку који је саградио прву мегаломанску гробницу на свету. И данас, свака монументална гробница на планети по њему носи назив – маузолеј. У Халикарнасу је рођен и „отац историје” – Грк Херодот.

Центар Бодрума сместио се у широком заливу, с ртом и великом, крсташком Тврђавом Светог Петра у средишту. У западном делу залива налази се лука, марина за јахте и лепо уређено шеталиште, с клупама, зеленилом и дечјим игралиштима. Дуж шеталишта укотвљени су чувени турски једрењаци – гулети, који свакодневно крстаре обалама, возећи туристе на једнодневне излете у заливе око Бодрума.

Градић је и једна од полазних станица чувених „Плавих крстарења” (на турском: Mavi Yolculuk) гулетима који плове ка југоистоку – Мармарису и даље, дуж обала природом најлепшег Ликијског полуострва. Источни део бодрумског залива почиње иза крсташке тврђаве и претвара се у градску плажу. У вечерњим часовима, лежаљке и сунцобрани нестану, а уместо њих плажу испуне једноставни дрвени столови и столице с белим столњацима за романтичну вечеру.

Бодрумска тврђава је веома пријатно место с унутрашњим двориштима у зеленилу и кулама у којима су смештени занимљиви садржаји. После деценије и по реновирања, 1978. тврђава је претворена у Музеј подводне археологије, с предметима пронађеним на егејској обали Турске, који потичу још из бронзаног доба. На отвореном простору великог дворишта могу да се виде различите врсте амфора и начин на који су складиштене на бродовима. Ту су и прикази старих преса за маслине, пећи у којима су печене амфоре од глине и цртежи керамичких цеви античког бунара.

У Музеју подводне археологије, између осталог, могу да се виде товар римског брода пронађеног на обалама Турске и остаци олупине „Текташ Бурну”, најстарије очуване олупине из периода класичне Грчке. Један део поставке чини и сликовити пресек египатског брода, који је преносио амфоре и бакарне плоче с острва Кипра. Ипак, најважнију од свих олупина с ових обала чини „Улубурун батиги”, до сада најстарија олупина брода икада пронађена на свету (14. век пре нове ере), коју је 1982. у мору код обала Ликијског полуострва, заједно с Турцима, пронашао тим америчких археолога. Нешто даље, у једној од кула смештена је веома декоративна античка гробница каријске принцезе Аде, с остацима накита и деловима зида старим 2.500 година.

Престоница краља Маузола

У 4. веку пре нове ере Бодрум је био престоница античке државе Карије на челу с краљем Маузолом и његовом сестром (и уједно супругом) Артемизијом. Међу многим интересантним цртицама из њиховог живота забележено је и како је краљ осмислио да од поданика сакупи довољно новца за подизање монументалне гробнице наплаћивањем пореза за ношење дуге косе, која је у то време, и за оба пола, била уобичајена.

Подизање краљевске гробнице био је најважнији и најпознатији подухват – први те врсте на свету, јер је својом монументалношћу и количином раскоши засенила све претходне и постала узор за градњу сличних, до дана данашњег. Гробница Маузола названа је по њему маузолеј – назив који се данас користи за све велелепне гробнице и једно је од седам светских чуда антике. Од некадашње раскоши у мермеру, данас су остали само темељи и понеки стуб, али и подземни тунели у којима су били смештени погребни ковчези. Пре око стотину година, један део пронађеног материјала завршио је у Британском музеју, у Лондону.

Некад села, данас марине

На дугачком, бодрумском полуострву налазе се и многа мања места, некада села која су временом израсла у хотелске комплексе и марине за јахте. Изнад централне бодрумске улице, магистрале која повезује стари део града с Гумбетом, налазе се остаци великог римског амфитеатра. Током летњег периода, у театру у вечерњим часовима гостују познате турске естрадне звезде и глумци. Ноћни живот Бодруму један је од чувенијих. Многи Турци тврде да је после истанбулског, најживљи у читавој Турској.

Енглеска кула

Једна од највећих и најочуванијих крсташких тврђава уопште – Тврђава Светог Петра налази се у самом срцу Бодрума. Сазидана је у 15. веку, у периоду када су последњи западноевропски витезови ишли у походe овим подручјима и даље безуспешно покушавајући да „Свету земљу” ослободе од „неверника”. У југоисточном делу зидина још увек стоји „Енглеска кула”, уређена у стилу некадашњих станара, крсташа. Грбови и дрвени сто, оклопи и панцири, крсташке, али и османлијске заставе употпуњују сценографију овог дела средњовековног замка.

Ветрењаче у сумрак

Изградњом великог броја туристичких садржаја, и суседни залив Гумбет постао је део града, у којем су смештени хотели, ресторани, сувенирнице, дискотеке и кафићи. Између централног бодрумског и залива Гумбет налази се брдовито, „тропрсто” полуострво, на чијем су врху поређане старе ветрењаче. Ниже ветрењача, у касно поподне на паркингу заустављају се аутомобили с онима који на ово место долазе како би посматрали залазак сунца. И заиста, поглед на читав бодрумски залив – прегршт белих коцкица у ружичастом сумраку – заиста је инспиративан.