До стоте уз оптимизам и – уредне фиоке

Кад је Францускиња Жана Калмен издахнула 4. августа 1997. у старачком дому у Арлу, напунивши 122 године и 164 дана, била је то вест дана: умрла је најдуговечнија особа на свету.

Њена биографија, али и сведочанства других стогодишњака срушили су многе митове о здравом и срећном животу као услову да се живи дуже од века. Неки су заиста били активни људи задовољни својим браком и послом, без много стреса, док су други преживели озбиљне личне и породичне трагедије. Неки су водили рачуна о исхрани и бавили се спортом, други су живели разуздано...

Медитеранске поуке

Откривање тајне дуговечности некада је била опсесија врачева, а данас научника. За рецептом за дуговечност трагала је и Марта Зараска, новинарка која пише о науци, решена да разоткрије митове и потврди, или сруши, тврдње на којима се заснивају савремене теорије о дугом животу. Кад јој се родила ћерка, почела је да проучава све доступне изворе и истраживања, на стотине академских студија, интервјуе, експерименте с мишевима и мајмунима, застрашујуће биолошке феномене као што су „зомби ћелије” .

Зашла је иза граница званичне науке. Посетила португалски камп за дуговечност, пољски салон за грљење и јапански курс пресовања цвећа. Обигравала продавнице у потрази за здравом, органском храном... да би подухват окончала у Француској, постојбини најстарије жене на свету.

Случај Жане Калмен послужио је Зараској као полазна основа за нека нова открића. На пример, Жана је такорећи до последњег дана била и физички и психички витална и добро се осећала. За разлику од већине других људи, „стогодишњаци” се и у позном добу добро држе. Студије показују да што сте дуговечнији, то је већа шанса да ћете остати у доброј кондицији и умрети док окопавате башту или возите ролере.

Просечна особа проведе у просеку 18 одсто живота борећи се с разним болестима, али је код стогодишњака то свега пет одсто, наводи за „Гардијан” Зараска, ауторка бестселера „Како пријатељство, оптимизам и доброта могу да вам помогну да доживите сто година”.

Иако је Жана потицала из породице дуговечних, није то био главни разлог њеног дугог живота – наследни фактор на то утиче тек с петином, или четвртином. Геронтолог који је проучавао Жанин случај верује да је ту жену у животу одржавало то што су је новинари облетали, радо им је давала интервјуе и причала о свом боемском животу, поред осталог како је пушила и волела да попије у друштву уметника – наводно је добро познавала Ван Гога. Прибегавала је и измишљотинама и малим лажима да би задобила њихову пажњу. Била је снажна личност, радозналог и бунтовног духа, независна, друштвена и изнад свега – оптимиста.

Какве су, онда, шансе оних који нису ништа од тога?

Несрећни скраћују себи век

Није тајна да несрећни људи живе краће од срећних, поготову они који су усамљени.

То, на срећу свих нас који смо услед короне већ месецима „на социјалној дистанци“, није исто што и бити друштвено изолован. Откако влада пандемија, мање се виђамо и непосредно дружимо, али можемо да се дописујемо и чујемо преко друштвених мрежа, и знамо да смо сви заједно у овој ситуацији. Усамљеност је нешто друго: можете бити окружени гомилом људи, а ипак се осећати као да сте сами – истиче Зараска у интервјуу „Гардијану”.

Враћајући се у далеку прошлост, у сам освит човечанства, она то повезује са стратегијом преживљавања: бити сам тад је значило бити незаштићен, изложен нападима звери и непријатеља. Данас је мала шанса да ће вас, самог, заскочити гладан лав, али сталан стрес има исти утицај на здравље: „појешће” имунитет и отпорност, што води у болест и скраћује живот. Реуматоидни артритис, Алцхајмерова болест, дијабетес, рак – болести су које могу у великој мери бити последице стреса, осећаја незаштићености и самоће, тј. издвојености из заједнице.

Пример Жане Калмен нас учи још нечему, указује ауторка, а то је да медитерански тип исхране погодује дуговечности: захваљујући њему, просечан Француз живи четири године дуже од просечног Американца. Није, међутим, само у питању врста намирница које једу, већ је пресудан начин како их једу, а то је – у друштву. Више од две трећине Француза у животној доби од 30 до 40 година обедује с члановима породице, за разлику од америчких вршњака, од којих мање од петине руча или вечера с најближима.

Медитеранска исхрана заснована на поврћу, воћу и маслиновом уљу смањује ризик од преране смрти 21 одсто, али широк круг пријатеља обара тај ризик чак 45 одсто, док ће га добар брак преполовити!

Лековита дружељубивост

На овом месту вреди поменути и „Розето ефекат”. Почетком шездесетих година прошлог века показало се да житељи места Розето у Пенсилванији (САД) имају испотпросечан број срчаних обољења, иако пуше, пију алкохол и једу месне прерађевине једнако као други Американци. Оно по чему су се разликовали, дакле, није било то шта једу, већ како живе. Као потомци италијанских досељеника, били су веома дружељубиви, и мада су оставили за собом здраву медитеранску исхрану, нису напустили обичаје из домовине, који укључују заједничке оброке с укућанима, пријатељима, комшијама... Оног тренутка кад су, крајем седамдесетих, сасвим пригрлили „амерички начин живота”, уклопили су се и у амерички просек срчаних болести.

Истраживања у САД, Јапану, Шведској и Холандији утврдила су да екстровертне личности углавном надживе оне интровертне. Сваки нови пријатељ за неки проценат повећава вашу шансу за дуговечност. Али, ни они којима склапање контаката не иде одруке не морају да брину, довољно је да се посвете пријатељима које већ имају. Сем тога, ниједна карактерна особина није „уклесана у камену“: човек се може променити и прилагодити, а неке црте личности, под утицајем окружења и искуства, временом и саме нестану или, напротив, ојачају.

Једна од одлика на коју можемо најлакше и најефикасније утицати јесте савесност, наглашава Зараска. Почнимо од тога да држимо уредним своју собу, канцеларију, ормане, фиоке с чарапама... Кад савладамо сопствену неуредност и научимо да организујемо боље свој простор и време, спремни смо да то учинимо и са својим животом и односима с људима.

Много новца се у свету троши на терапије подмлађивања, а можда је паметније улагати у оно што нам проверено помаже да се осећамо боље: у дружење, хуманитарни рад, оптимистичко размишљање.

Нисам имала срећан дан

Рускиња Коку Истамбулова, за коју су домаћи медији тврдили да је имала чак 129 година, али страни нису баш у то поверовали, изјавила је, рецимо, да у животу није имала срећан дан. Ратови, депортација, губитак дома и најдражих... Увек је радила напорно, копајући у башти.

„Уморна сам. Дуг живот за мене није никакав божји дар, већ казна”, рекла је Коку, која је преминула у фебруару прошле године.

Пет савета да доживите сто година

1. Помажите другима: комбинујте дружење с физичком активношћу
2. Не оптерећујте се „здравом исхраном”: кориснија је кафа с партнером или пријатељем него савршено уравнотежени оброк од органских намирница
3. Не запостављајте породицу и пријатеље: богат друштвени живот, макар у доба короне, посредством друштвених мрежа, очуваће оптимизам и отклонити осећај усамљености
4. Одржавајте сврсисходност: у Јапану, земљи с највише дуговечних људи, старији људи увек имају пред собом неки животни циљ (икигаи), макар као хоби, како би стално били нечим упослени
5. Будите уредни, сабрани и самодисциплиновани: то можете постићи медитацијом, јогом, вежбама, али и сређивањем, рецимо, фиоке са чарапама