ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА: Зоран Миливојевић

Досада у устима

Стварна глад се осећа као телесна сензација у стомаку, а емотивна настаје као идеја у глави и то нагло и са жељом за неком специфичном храном, као што је чипс, пржени кромпирићи, пица или чоколада

(Срђан Печеничић)

Како подносите изолацију и социјално дистанцирање? Да ли сте добили неки килограм? Ако јесте, онда је то вероватно због онога што се зове „емотивно једење”. Сви знамо да људи једу онда када осете глад. Али постоје две врсте глади: она која иде из желуца и она која иде из главе. Када задовољавамо ову глад која иде из главе, тада је реч о емотивном једењу.

Суштина је да се уношењем хране бранимо од неке наше непријатне емоције које не морамо ни бити потпуно свесни. Када једу на овај начин, људи најчешће описују неодређена емотивна стања као што су нервоза, напетост итд. У ситуацији изолације и социјалног дистанцирања подлогу за емотивно храњење чине непријатна осећања као што су осећања досаде, усамљености, тескобе, забринутости, умора, итд.

Тест с броколијем

Када је у питању однос емоција и једења, људи се разликују. Једни губе апетит када се добро осећају, а добијају га када се лоше осећају, а други супротно. Вероватно већи део популације, нарочито њеног женског дела спада међу оне прве. Како емотивно једење води к вишку килограма, већина сматра да оно јесте проблем и жели да престане да једе на тај начин.

Први корак у решењу проблема емотивног једења јесте да се зна да оно постоји, а затим и да се оно код себе препозна. Иако је глад – глад, ипак постоји начин да се разликује када глад долази из тела, а када из главе. Зато је довољно да себи поставимо неколико питања у вези с глађу коју осећамо.

Прво треба да се запитамо којом брзином је настала глад. Док се стварна глад постепено развија, емотивна глад настаје нагло.

Друго што себе треба да питамо јесте да ли смо гладни неке неодређене хране или неке специфичне хране као што је чипс, пржени кромпирићи, пица или чоколада. Код емотивне глади људи често осећају да им „нешто недостаје”, да им је потребан неки одређени јачи укус у устима. Већина жели да узме храну која је слатка, слана или масна. Истраживања су показала да људи који емотивно једу највише бирају слатку калоричну храну, затим неслатку калоричну храну, потом воће, а најмање бирају поврће. Увек можете применити „броколи тест” и када сте гладни запитати себе да ли би вам пријао броколи. Ако закључите да вам не би пријао, тада је највероватније у питању емотивна глад.

Треће питање је да се запитате да ли ваша глад долази из желуца или из главе. Стварна глад се осећа као телесна сензација у стомаку. Емотивна глад настаје као идеја у глави, представа о одређеној врсти хране или само као жеља да се завири у фрижидер да бисте видели шта би вам највише одговарало.

Доказ да је било емотивно једење јесте ако убрзо након уношења веће количине хране и даље осећате глад или ако се осећате криво што сте поново јели, иако сте се зарекли да нећете.

Сва ова питања помажу вам да препознате емотивну глад и да је разликујете од стварне глади. Али како престати да своје емоције сузбијате храном?

Постоји читав низ техника од тога да полако једете потпуно свесни сваког залогаја, мириса и укуса хране, до тога да своје мисли преусмерите на нешто друго, да се ангажујете у неком другом понашању, поготово ако је оно пријатно. Наравно, све ово може да помогне, али и не мора.

Маскирано незадовољство

Оно што вам свакако може помоћи да превазиђете емотивно једење јесте да откријете која емоција се крије иза ове менталне глади. Тачно је да вам нешто недостаје, али то није храна. Да бисте открили шта вам недостаје треба да откријете емоцију која се налази у основи „глади”, а затим да препознате на коју акцију вас мотивише та прикривена емоција.

Ако вам је, на пример, досадно, па зато једете, онда треба да знате да вас досада мотивише да одете из ситуације у којој не можете задовољити ваше жеље у неку другу ситуацију у којој је то могуће. Ако због изолације одлазак у другу ситуацију није могућ, досада вас мотивише да се запитате шта је то што би вас забавило да радите у ситуацији која је непромењива. Можда у ситуацији „заробљеништва” поново откријете читање књига или неки свој давно заборављени талент. Досада вас води к забави, а не к фрижидеру.

Тиме што ћете појести неку храну, емоција која вас мучи неће нестати. Незадовољство маскирано у глад појавиће се поново за кратко време. Зато откријте емоцију и претворите је у акцију.