Вурда – радост за непца
„Вурдијада” је промоција јединственог млечног производа који се прави једино у овом крају, али и прилика да се млади људи присете старих вредности и заинтересују да остану на селу и наставе традицију предака
У Бабушници је крајем октобра одржава „Вурдијада”. Манифестација је осмишљена и организована у циљу промоције вурде, јединственог млечног производа дубоко укорењеног у традицији овог краја које овдашње домаћице припремају код својих кућа.
Сировина је посебна по свом саставу првенствено због тога што говеда и овце, од раног пролећа до касне јесени, пасу на ливадама овог брдско-планинског краја, а за зиму се обезбеђује сено с истих тих пашњака. Рецептура за припрему и чување, која је у односу на сродну групу кисело-казеинских (искључиво од млека) сирева специфична само за овај производ, преноси се од памтивека с поколења, на поколење.
Бренд мале вароши
Прва „Вурдијада” одржана је у другачијем амбијенту, са знатно мање излагача. Амбициозна млада идеја, годинама касније постала је прави бабушнички бренд. Данас је готово немогуће поменути ову варошицу, а да се не надовеже и прича о „Вурдијади”. Ово је прилика да се млади људи присете старих вредности и да се увере да могу и сами да допринесу развоју туризма овог краја. Све је већа потражња, самим тим и већи број произвођача, па се надају да ће временом изазвати већу заинтересованост нових нараштаја да остану на селу и с поносом на овај производ наставе традицију својих предака и допринесу развоју лужничког краја. Једино тако Бабушница, од мале општине из које се одлази у свет, може постати место с новим приликама и бољим условима за живот.
Своје умеће излагачи су спремни да поделе с посетиоцима. Тврде, није компликовано.
Вурду су учили да праве по рецептима бака, од малих ногу. Млеко се једноставно само „поткваси”, обично др користи кравље, али може и овчје, и козје, које се потом процеди кроз густу газу. Често питају да ли се у млеко ставља густин. У глатку, снежнобелу киселкасту масу додаје се само со и ништа друго. Тако може да се одржи целе зиме, а одлично се слаже са сувим месом.
Становницима овог дела Србије вурда је, баш оваква каква се једино прави у Бабушници и околним селима, позната од давнина. Међутим, чини се да су је баке и мајке толико добро и љубоморно чувале да је она годинама била привилегија у којој су уживали само они који су случајно или намерно свратили у Бабушницу. Било је потребно доста времена, упорности и воље да се за овај изузетан млечни производ чује и шире. Све чешће познаваоци истичу да је реч о правом гастрономском открићу 21. века. То је знак да је учињен велики корак у пласману овог производа.
Планинским стазама Лужнице
Ова гастро-туристичка манифестација, покренута 2012. године, већ наредне је била уврштена у понуди дешавања туристичких агенција у суседној Бугарској. Међутим, гости не долазе у Бабушницу само због „Вурдијаде”.
Једна од атракција је и јединствена у свету, традиционална међународна манифестација „Успон на Руј” под слоганом „Само је небо граница”. Планина Руј надвија се над српском Лужницом и бугарским Знеполем. Највиши истоимени врх је 1.706 метара надморске висине. Сваког трећег викенда у јуну месецу на граничном врху сусреће се око хиљаду планинара са српске и бугарске стране.
Крајем јануара или почетком фебруара одржава се и „Лужнички мегдан”. Најхрабрији и најсналажљивији спортисти с Балкана учествују на дводневној зимској спортско-авантуристичкој трци у природи на општини Бабушница. Потребно је познавање турноскијања, алпинизма, оријентиринга, планинарења, спелеологије...
