Природа има одговор на све

Дуготрајним посматрањем животиња, човек је уочио измену у њиховом понашању при свакој промени времена. То искуство научило га је да према понашању животиња предвиђа какво ће време бити кроз неколико сати, дана или месеци.

Поред тачних предвиђања, нажалост, било је и таквих која су морала да се уврсте у предрасуде. Због тога су често и тачна предвиђања неправилно квалификована.

У народу, на пример, постоји веровање да ће падати киша ако се убије жаба. Како се појавило ово предвиђање? Можда због тога што жабе пред кишу излазе на обалу, па је неко убио жабу и баш тада пала је киша. До оваквих погрешних предвиђања долазило се махом због мешања узрока с последицом, што ћемо објаснити. Почнимо с примерима.

Сматра се да ракови пре јаке кише излазе на обалу и закопавају се у песак. Запазивши то, људи су их у време суше ловили и закопавали, надајући се да ће тиме изазвати кишу. Они су расуђивали овако: рак се зарио у песак и пала је киша. Значи, између деловања рака и падања кише постоји узрочна веза. Само једно се губило из вида – рак не изазива кишу. Невреме које се приближава приморава ову животињу да се закопа.

У народу се веровало да шљука кликће пред кишу. И од давнина, да би изазвали кишу, људи су подражавали њено кликтање, опет не слутећи да шљука не изазива промену времена, већ обрнуто, промена времена приморава је да кликће.

Није мало предвиђања у којима се мешају узроци с последицама. На пример, у пословицама: „Долетеле роде и донеле топло време”, или „Ласте доносе пролеће и наговештавају јесен”. У ствари, роде су долетеле зато што је наступило топло време.

Често срећемо животиње које „знају” да предскажу време. Оне су добиле назив „живи барометри”. Посматрајући ове природне барометре, није тешко наћи везу између њиховог понашања и околне природе која их приморава да раде оно што раде.