Шармантна рођака поморанџе
Мандарине су богате витамином Це, снажним антиоксидансом који добро чува организам од грипа и прехладе, али и дијететским влакнима, калцијумом, калијумом, фосфором и гвожђем
Ово цитрусно воће најсличније је поморанџи. На први поглед се разликује од поморанџе јер је мања и њен облик је спљоштен. Много лакше можете да је огулите од већег рођака, а и кора јој је знатно тања. Можете да је једете у свежем стању или у воћној салати.
Мандарина је осетљивија на хладноћу од поморанџине и гаји се у топлим пределима. Постоји много подврста мандарине. Неке од њих имају семенке, док су код других оне мање присутне.
Највећа земља произвођач мандарина јесте Кина, са укупном количином око 54 одсто светске производње. У овој земљи кора мандарине користи се за „регулацију чија”, као и за смањење тегоба при варењу.
Кора је веома специфичног, ароматичног мириса, па ако још нисте пробали да свој простор освежите, баците је на врелу ринглу и замирисаће цео стан.
Ово јужно воће потиче из југоисточне Азије и Филипина. Поред јужне Кине, много се узгаја и у Јапану, Индији, али и на Медитерану.
У Европу је дрво мандарине стигло 1805. године, а најбоље се гаји у Италији на Сицилији, у Грчкој, Турској, Египту и Мароку.
У односу на поморанџу, дрво мандарине боље подноси сушу. Мандарине не могу дуго да се чувају, па је то вероватно један од фактора који утиче на то да се мање узгајају од поморанџи (6 милиона тона годишње према 44 милиона тона).
Кора мандарине се користи за добијање есенцијалног уља које се комерцијално употребљава за бојење тврдих бомбона, желатина, сладоледа, гума за жвакање, газираних пића и неких пекарских производа.
Мандарине су као и сво цитрусно воће (агруми) богате витамином Це, који је снажан антиоксиданс и добро чува организам од грипа и прехладе. Једна до две просечне мандарине задовољиће вашу дневну потребу за витамином Це. Поред тога, она садржи и дијететска влакна, калцијум, калијум, фосфор и гвожђе. Све ово чини је идеалном за заштиту здравља у зимским месецима.
Просечан плод мандарине има 110 грама, а енергетска вредност јој је 80 кцал. Масти готово и да нема, па се често препоручује, уосталом као и други цитруси, за воћне ужине у току разних дијета.
За разлику од другог цитрусног воћа, од мандарина се ретко прави сок. Најчешће се конзумира свежа, у салатама, највероватније зато што су мање киселе од свих других агрума. Од мандарина се може правити и џем, компот, као и колачи и торте.
Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com
