Šarmantna rođaka pomorandže
Mandarine su bogate vitaminom Ce, snažnim antioksidansom koji dobro čuva organizam od gripa i prehlade, ali i dijetetskim vlaknima, kalcijumom, kalijumom, fosforom i gvožđem
Ovo citrusno voće najsličnije je pomorandži. Na prvi pogled se razlikuje od pomorandže jer je manja i njen oblik je spljošten. Mnogo lakše možete da je ogulite od većeg rođaka, a i kora joj je znatno tanja. Možete da je jedete u svežem stanju ili u voćnoj salati.
Mandarina je osetljivija na hladnoću od pomorandžine i gaji se u toplim predelima. Postoji mnogo podvrsta mandarine. Neke od njih imaju semenke, dok su kod drugih one manje prisutne.
Najveća zemlja proizvođač mandarina jeste Kina, sa ukupnom količinom oko 54 odsto svetske proizvodnje. U ovoj zemlji kora mandarine koristi se za „regulaciju čija”, kao i za smanjenje tegoba pri varenju.
Kora je veoma specifičnog, aromatičnog mirisa, pa ako još niste probali da svoj prostor osvežite, bacite je na vrelu ringlu i zamirisaće ceo stan.
Ovo južno voće potiče iz jugoistočne Azije i Filipina. Pored južne Kine, mnogo se uzgaja i u Japanu, Indiji, ali i na Mediteranu.
U Evropu je drvo mandarine stiglo 1805. godine, a najbolje se gaji u Italiji na Siciliji, u Grčkoj, Turskoj, Egiptu i Maroku.
U odnosu na pomorandžu, drvo mandarine bolje podnosi sušu. Mandarine ne mogu dugo da se čuvaju, pa je to verovatno jedan od faktora koji utiče na to da se manje uzgajaju od pomorandži (6 miliona tona godišnje prema 44 miliona tona).
Kora mandarine se koristi za dobijanje esencijalnog ulja koje se komercijalno upotrebljava za bojenje tvrdih bombona, želatina, sladoleda, guma za žvakanje, gaziranih pića i nekih pekarskih proizvoda.
Mandarine su kao i svo citrusno voće (agrumi) bogate vitaminom Ce, koji je snažan antioksidans i dobro čuva organizam od gripa i prehlade. Jedna do dve prosečne mandarine zadovoljiće vašu dnevnu potrebu za vitaminom Ce. Pored toga, ona sadrži i dijetetska vlakna, kalcijum, kalijum, fosfor i gvožđe. Sve ovo čini je idealnom za zaštitu zdravlja u zimskim mesecima.
Prosečan plod mandarine ima 110 grama, a energetska vrednost joj je 80 kcal. Masti gotovo i da nema, pa se često preporučuje, uostalom kao i drugi citrusi, za voćne užine u toku raznih dijeta.
Za razliku od drugog citrusnog voća, od mandarina se retko pravi sok. Najčešće se konzumira sveža, u salatama, najverovatnije zato što su manje kisele od svih drugih agruma. Od mandarina se može praviti i džem, kompot, kao i kolači i torte.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
