Политика Магазин

Технологија

01.03.2025 у 13:48

Највише пластике утроши се на паковање хране

Пластичне флаше које загађују околину чест су призор с којим се сусрећу активисти за заштиту животне средине.

Личности

06.03.2023 у 19:15

Чезне да нам каже…

У Прибоју је рођен, тамо је и почео прве глумачке кораке. У овом граду позоришни аматеризам има дугу традицију.

Живот

01.02.2023 у 15:11

Живот исписан репортажама

Момчило Петровић није само публициста и репортер, он је, рекли би, и човек који воли да „искушава” ђавола.

Гастро

21.01.2024 у 09:14

Обредни хлебови

Због савременог начина живота данашње генерације нису у прилици да виде традиционално прављене хлебове, изузев ако се у понеком музеју не приреди изложба или напише одговарајућа брошура с причама из старина.

Путовања

01.09.2024 у 11:30

Најзабаченије село на Старој планини

Топли До је најзабаченије село на Старој планини, али и једно од најлепших.

09.05.2024 у 21:44

Поигравање генима

На изложбама посетиоце посебно опчињава што се нађу међу толико паса различитих величина, облика, дужина њушке и длаке, колорита. Тешко да тада ико помишља на еволуцију и укрштање, а баш је захваљујући томе пас постао најразноврснија животиња на планети. Данас има око 350 пасмина паса, али већина је настала пре неколико стотина година. Убрзању еволуције допринели су одгајивачи када су почели да комбинују особине различитих паса и да помно врше селекцију штенади. Да би створили пса погодног за лов јазавца, искомбиновали су неке особине гонича с теријером и добили јазавичара, с кратким ногама, што му олакшава завлачење у јаме. Новија научна открића показала су да је разноликост паса последица врло малог броја гена. Разлика између већ поменутог кратконогог јазавичара и витког великог

Путовања

16.08.2024 у 11:29

Камп у сеоском воћњаку

Пандемија вируса корона је променила начин живота и поново показала значај природе, који смо, у убрзаној свакодневици, све више заборављали.

Живот

17.05.2025 у 09:10

Расте куповина бицикала

Бицикл данас има бројне предности у односу на аутомобил, посебно у великим градовима. И у Србији, према најновијим подацима, расте производња и продаја двоточкаша, иако се то толико не види у великим градовима, пре свега у Београду. Али оно што у будућности може да буде опредељујући разлог да се људи лате гувернала уместо волана јесте проблем с паркирањем. Градске саобраћајне гужве су све веће, па ће хтели – не хтели многи излаз потражити у бициклу, класичном или електричном, скутеру или сличном возилу на два точка, прогнозирају стручњаци. У последњих неколико година нагло је порасла куповина бицикала у Србији. Статистика показује да годишње произведемо 350.000 примерака од чега се 70.000 прода на домаћем тржишту. Ако се томе дода и куповина око 130.000 половних, годишњи обрт је око

Живот

22.12.2024 у 11:18

Улични свирачи - од образованих уметника до Столета Пиксија и Радета Врчинца

Улични музичари су најактивнији у овим празничним данима, јер се тада заради највише новца. Добро се зарађује и преко викенда, јер је више људи који желе да се опусте и препусте музици. Али новац није једини мотив због којег музичари излазе на градске тргове да својим инструментима забаве публику. Др Гордана Благојевић, научни саветник у Етнографском институту САНУ, која је истраживала феномен уличних музичара, истиче и да су комуникација с публиком, непосредна размена енергије и аплаузи за извођаче велика инспирација. Др Гордана Благојевић (Фото лична архива) Начин да се победи трема Свакодневни наступи помажу им да превазиђу трему и да вежбају. – У Италији публика цени уличне музичаре који квалитетно изводе класичну музику. У периоду пре пандемије, било је и

Живот

15.09.2021 у 21:15

Идеје које доносе милионе

Обично се почне од малог бизниса да би се стигло до великог, они најуспешнији предузетници остварују своје снове и као власници или акционари мултинационалних компанија. „Фејсбук”, „Епл” и „Гугл” најбољи су примери за то, а приче како су настали, расли и постали глобални феномен испричане су хиљаде пута као подстрек почетницима. Сара Димитријевић је архитекта, радила је осам година у пројектантским бироима, на великим пројектима и пожелела да почне да ради и нешто самостално. Студирала је у иностранству, видела да може тамо, па се упитала зашто то не би било изводљиво и у Србији. Тако је пре неколико месеци основала своју фирму за пројектовање и ентеријер. Прошла је кроз вишедневну стартап обуку Привредне коморе Србије да би научила и оно што један архитекта не познаје довољно: како