Autor: Dragoljub Stevanović

Tehnologija

01.03.2025 u 13:48

Najviše plastike utroši se na pakovanje hrane

Plastične flaše koje zagađuju okolinu čest su prizor s kojim se susreću aktivisti za zaštitu životne sredine.

Ličnosti

06.03.2023 u 19:15

Čezne da nam kaže…

U Priboju je rođen, tamo je i počeo prve glumačke korake. U ovom gradu pozorišni amaterizam ima dugu tradiciju.

Život

01.02.2023 u 15:11

Život ispisan reportažama

Momčilo Petrović nije samo publicista i reporter, on je, rekli bi, i čovek koji voli da „iskušava” đavola.

Gastro

21.01.2024 u 09:14

Obredni hlebovi

Zbog savremenog načina života današnje generacije nisu u prilici da vide tradicionalno pravljene hlebove, izuzev ako se u ponekom muzeju ne priredi izložba ili napiše odgovarajuća brošura s pričama iz starina.

Putovanja

01.09.2024 u 11:30

Najzabačenije selo na Staroj planini

Topli Do je najzabačenije selo na Staroj planini, ali i jedno od najlepših.

09.05.2024 u 21:44

Poigravanje genima

Na izložbama posetioce posebno opčinjava što se nađu među toliko pasa različitih veličina, oblika, dužina njuške i dlake, kolorita. Teško da tada iko pomišlja na evoluciju i ukrštanje, a baš je zahvaljujući tome pas postao najraznovrsnija životinja na planeti. Danas ima oko 350 pasmina pasa, ali većina je nastala pre nekoliko stotina godina. Ubrzanju evolucije doprineli su odgajivači kada su počeli da kombinuju osobine različitih pasa i da pomno vrše selekciju štenadi. Da bi stvorili psa pogodnog za lov jazavca, iskombinovali su neke osobine goniča s terijerom i dobili jazavičara, s kratkim nogama, što mu olakšava zavlačenje u jame. Novija naučna otkrića pokazala su da je raznolikost pasa posledica vrlo malog broja gena. Razlika između već pomenutog kratkonogog jazavičara i vitkog velikog

Putovanja

16.08.2024 u 11:29

Kamp u seoskom voćnjaku

Pandemija virusa korona je promenila način života i ponovo pokazala značaj prirode, koji smo, u ubrzanoj svakodnevici, sve više zaboravljali.

Život

17.05.2025 u 09:10

Raste kupovina bicikala

Bicikl danas ima brojne prednosti u odnosu na automobil, posebno u velikim gradovima. I u Srbiji, prema najnovijim podacima, raste proizvodnja i prodaja dvotočkaša, iako se to toliko ne vidi u velikim gradovima, pre svega u Beogradu. Ali ono što u budućnosti može da bude opredeljujući razlog da se ljudi late guvernala umesto volana jeste problem s parkiranjem. Gradske saobraćajne gužve su sve veće, pa će hteli – ne hteli mnogi izlaz potražiti u biciklu, klasičnom ili električnom, skuteru ili sličnom vozilu na dva točka, prognoziraju stručnjaci. U poslednjih nekoliko godina naglo je porasla kupovina bicikala u Srbiji. Statistika pokazuje da godišnje proizvedemo 350.000 primeraka od čega se 70.000 proda na domaćem tržištu. Ako se tome doda i kupovina oko 130.000 polovnih, godišnji obrt je oko

Život

22.12.2024 u 11:18

Ulični svirači - od obrazovanih umetnika do Stoleta Piksija i Radeta Vrčinca

Ulični muzičari su najaktivniji u ovim prazničnim danima, jer se tada zaradi najviše novca. Dobro se zarađuje i preko vikenda, jer je više ljudi koji žele da se opuste i prepuste muzici. Ali novac nije jedini motiv zbog kojeg muzičari izlaze na gradske trgove da svojim instrumentima zabave publiku. Dr Gordana Blagojević, naučni savetnik u Etnografskom institutu SANU, koja je istraživala fenomen uličnih muzičara, ističe i da su komunikacija s publikom, neposredna razmena energije i aplauzi za izvođače velika inspiracija. Dr Gordana Blagojević (Foto lična arhiva) Način da se pobedi trema Svakodnevni nastupi pomažu im da prevaziđu tremu i da vežbaju. – U Italiji publika ceni ulične muzičare koji kvalitetno izvode klasičnu muziku. U periodu pre pandemije, bilo je i

Život

15.09.2021 u 21:15

Ideje koje donose milione

Obično se počne od malog biznisa da bi se stiglo do velikog, oni najuspešniji preduzetnici ostvaruju svoje snove i kao vlasnici ili akcionari multinacionalnih kompanija. „Fejsbuk”, „Epl” i „Gugl” najbolji su primeri za to, a priče kako su nastali, rasli i postali globalni fenomen ispričane su hiljade puta kao podstrek početnicima. Sara Dimitrijević je arhitekta, radila je osam godina u projektantskim biroima, na velikim projektima i poželela da počne da radi i nešto samostalno. Studirala je u inostranstvu, videla da može tamo, pa se upitala zašto to ne bi bilo izvodljivo i u Srbiji. Tako je pre nekoliko meseci osnovala svoju firmu za projektovanje i enterijer. Prošla je kroz višednevnu startap obuku Privredne komore Srbije da bi naučila i ono što jedan arhitekta ne poznaje dovoljno: kako

Prethodna Sledeća

Početna / Dragoljub Stevanović

06.06.2026 u 10:10

Kočijaš u brodolomu jedva glavu izvukao

06.06.2026 u 09:06

Kad se Zvezda i Partizan nađu za porodičnim stolom

05.06.2026 u 22:00

Održanje civilizacije

05.06.2026 u 21:55

Od ljubavi do gađenja

05.06.2026 u 21:40

Promena stila života je prvi korak

05.06.2026 u 21:31

Kafa i njene prednosti