Поигравање генима

На изложбама посетиоце посебно опчињава што се нађу међу толико паса различитих величина, облика, дужина њушке и длаке, колорита. Тешко да тада ико помишља на еволуцију и укрштање, а баш је захваљујући томе пас постао најразноврснија животиња на планети.

Данас има око 350 пасмина паса, али већина је настала пре неколико стотина година. Убрзању еволуције допринели су одгајивачи када су почели да комбинују особине различитих паса и да помно врше селекцију штенади. Да би створили пса погодног за лов јазавца, искомбиновали су неке особине гонича с теријером и добили јазавичара, с кратким ногама, што му олакшава завлачење у јаме.

Новија научна открића показала су да је разноликост паса последица врло малог броја гена. Разлика између већ поменутог кратконогог јазавичара и витког великог енглеског хрта настала је због разлике у делићу само једног гена. Разлику између ушију одређује једна генетска зона у псећем хромозому 10, док кратка њушка мопса потиче из једне друге зоне. Потребно је тек мало варијација да француски булдог постане ротвајлер, а ако „замешате” поново, ротвајлер ће постати лагото ромањоло.

Опасно парење у сродству

Поигравање генима, међутим, није безазлено и може да има бројне лоше последице. Код честог парења у сродству, последице по здравље животиње могу бити велике: мртви младунци, побачај, стерилитет... Зато постоје одређена правила да не би дошло до нежељених последица.

Постоје три начина добијања потомства, када су отац и мајка без икаквог заједничког претка у претходне четири генерације. База оваквог узгоја је да се не остане само на насумичном спаривању паса са што више титула, већ да се приплодњаци бирају према својим особинама. Паре се јединке које нису у сродству, али испуњавају одређене критеријуме, односно лимите постављене за укључивање у узгој.

Други начин је парење у сродству, такозвани инбридинг, а трећи укрштање различитих раса. Док укрштање није дозвољено по кинолошким правилима, односно штене неће добити педигре ако је настало од гонича и ротвајлера, на пример, „инбридинг” је метод који одгајивачи често практикују мада генетичари препоручују да га у највећем броју случајева треба избегавати.

Војислав Дагистани, међународни кинолошки судија и докторанд на Ветеринарском факултету из области репродукције, каже да прво треба уважити чињеницу да постоје различити одгајивачи паса. Неки гаје псе за пратњу и разоноду и развијају лепоту код својих љубимаца. За радне псе важна је снага, за ловачке њух и тако даље. Парење у крвном сродству, односно „инбридинг”, према нашем Правилнику о стручном раду забрањено је, али изузетно може да се дозволи.

Дагистани објашњава да одгајивачи желе да појачају одређене особине код својих паса и онда примењују „инбридинг”. Позитивне особине се, истина, тако преносе на потомство, али с друге стране генетски потенцијал се на тај начин сужава јер нема уплива нових гена у довољној мери, тако да је то мач с две оштрице.

– Након парења у крвном сродству треба следеће генерације „раскрвити”, односно парити с јединкама с којима немају блиског сродника – објашњава Дагистани и наводи да су све расе углавном тако и настале – парењем у сродству да би биле што сличније једна другој.

Касније је прошириван „генетски базен” да не би дошло до негативних последица по потомство које изазива такозвани рецесивни ген.

Парење без крвних сродника до четвртог или чак шестог колена ствара велики генетски потенцијал и то је, како многи сматрају, најбољи вид продужетка расе.

Шта на све ово кажу одгајивачи? Према њиховом мишљењу, са генетиком се никад не зна, увек може да изненади, па су тако човековим интервенцијама неке расе почеле да се мењају, некима је длака почела да мења боју, а код неких глава да добија нешто измењену физиономију и то за само неколико деценија (ротвајлер).

– Због специфичности француских булдога никада нисам претеривао у „инбридингу”, највише сам ишао до формуле „три – три”, где су мужјак и женка од истог деде. Тај заједнички предак мора да буде изразито здрав, да има све генетске тестове, јер ако има неку ману онда се то преноси на потомство – каже Марио Буњевац, одгајивач из Сурчина.

Наследне болести

Одређени број наследних болести преноси се скривеним, рецесивним генима. Вероватноћа да ће се оне испољити у комбинацији два таква гена већа је што су јединке у ближем сродству.

Велики одгајивачи се управо и разликују од осталих што знају и неке тајне које не желе радо да поделе с другима, али ако лепи штенци нису истовремено и здрави, онда је труд узалудан.

Жали што је створио лабрадудла

Иако укрштање две расе, према кинолошким стандардима, није дозвољено и такви штенци не могу да добију папире, и ту има изузетака. Тако је надалеко постала позната нова раса, врло омиљена и призната у Америци, лабрадудл, мешанац пудле и лабрадора. Изумитељ нове расе, међутим, данас признаје да се покајао јер су многи његовим трагом кренули да укрштају расе не би ли добили нешто слично или боље, али с много мање успеха.