Аутор: Александра Мијалковић
10.07.2024 у 11:41
Било би праведно да смо, уз тропске врућине које су нас задесиле овог лета, осетили и ону другу, лепшу страну повезану с оваквим климатским условима, а то су пешчане плаже, тиркизни таласи, палме, папаја, манго, морски плодови, ледени воћни коктели с погледом на залазак сунца. Нажалост, већина житеља Србије је у оваквим призорима могла да ужива само преко друштвених мрежа или телевизијских прилога, док се уместо у мору купала у сопственом зноју. Зато нећемо погоршавати ствари нудећи им егзотичне рецепте за јела од састојака који потичу с тих далеких места, већ ћемо понудити оне с намирницама доступним на најближој пијаци или у радњи, за чију припрему није потребно трошити много енергије и времена, нити проводити сате уз шпорет. Савет наше сталне сараднице Истранке Марине Стрмотић,
16.04.2021 у 15:31
И овог марта смо у Србији обележили Светски дан вода и Светски дан шума. Чули смо, том приликом, статистичке податке, одмерили шта смо добро урадили, где оманули, у чему заостајемо. Закључак је да борба за чисту животну средину не може да чека да добијемо рат против вируса корона. Београд се већ усталио на врху листе престоница с најзагађенијим ваздухом на свету, у опасности су наши подземни водотокови, али и реке на којима компаније желе да граде мале хидроцентрале с погубним утицајем на окружење. Никако да се зауставе нелегална и неодговорна сеча дрвећа и крчење шума ради изградње стамбених објеката. Прљаве реке, посечене шуме Наше шуме угрожавају прекомерна и бесправна сеча, недостатак података о томе колико их је у приватном власништву, слаба контрола њиховог коришћења,
17.03.2021 у 11:04
Уметност, изгледа, највише узбурка кад за своју тему одабере историју, боље речено, неке стварне догађаје или личности из прошлости – и што су нам они временски ближи, то су и реакције на њих емотивније. Такав је случај и с филмом „Дара из Јасеновца”, који се бави страдањем Срба под усташком влашћу у Хрватској за време Другог светског рата, кроз судбину једне девојчице и њене породице. Лик Даре заснован је на стварној личности, она је жива и још се добро сећа свега што је проживела. Неке приче никад не застаревају. Нажалост, ни опречна мишљења о томе да ли их је потребно „баш сада” и „баш овако” испричати. Много пута се, у српској и југословенској кинематографији, догађало слично. И тада је било гласова који су хвалили храброст и принципијелност аутора, и оних који су оспоравали или
22.02.2021 у 14:50
Времешна госпођа из унутрашњости Србије, већ у деветој деценији, ових дана је пријатељици у другом граду послала рођендански поклон курирском поштом, а услугу је средила од куће, преко интернета. – Раније смо се састајале у кафани да прославимо, али због пандемије ни она ни ја више не путујемо, ретко излазимо из куће, веће друштво наравно не долази у обзир, срећом имам „паметни” телефон и уз помоћ млађих укућана успела сам да бар на овај начин очувам традицију – каже ова сналажљива бака. Наручивање хране, лекова, одеће и обуће, кућних апарата, намештаја, књига, цвећа, па и разних услуга – од помоћи у кући, часова страних језика или математике па до мађионичара, забављача деце, масаже, физиотерапеута и астролога – одавно су део наше свакодневице, али још никад у толиком обиму као у
03.08.2024 у 20:24
Свакоме од нас, готово свакодневно, склизне с језика неки израз који користимо целог живота, а да заправо не знамо одакле потиче и у којим је околностима првобитно употребљен. Зашто, на пример, кажемо да нам је неко учинио „медвеђу услугу” или нас „оставио на цедилу”? Ко су ти које помињемо кад изустимо „цврц, Милојка”, „шио ми га Ђура” или „лупа као Максим по дивизији”? Откуд киша обилази управо око Крагујевца? Какве везе корпа има с неузвраћеном симпатијом, путер на глави с нечистом савешћу, а секира у меду с нечијом срећом? Већини ових фраза знамо значење, постоје и речници у којима можемо то да проверимо, па ипак, ретке су књиге посвећене њиховом пореклу. Једна од таквих је „Зашто се каже?” познатог лингвисте др Милана Шипке (1931–2011), у којој он објашњава како је настало 130
01.01.2021 у 00:00
За др Далибора Петровића, социолога, главна поука пандемије је да модеран начин живота неће нестати преко ноћи, чак ни у случају тако драматичних промена у различитим сферама живота какве смо искусили. – Да нам је неко пре годину дана рекао да ћемо живети у свету у којем практично неће бити могуће да путујемо, да ће нам чак и кретање у земљи бити ограничено, да ћемо бити принуђени да радимо од куће, да ће школе и факултети бити затворени, а сваки вид блискости и интимности практично прогнан из наше свакодневице, вероватно да би мало ко поверавао у тако дистопијски сценарио. Па опет, иако се много тога наизглед променило, делује да је у нашим потребама, тежњама, надањима и очекивањима све исто као и пре. Најважнија ствар коју смо из пандемије научили јесте то да модеран начин живота
01.12.2023 у 20:24
Милицу Вучковић можемо представити на неколико начина: као Београђанку, која воли свој град, не намерава да га напусти, већ у њему покушава да преживи и „остане нормална”; као академску сликарку која иза себе има десетак изложби; као награђивану списатељицу; као мајсторицу тетоваже. У свакој од тих улога она се по нечему издваја од других, а ипак као да говори „заједничким гласом” уметника своје генерације, отворено, без улепшавања. Све је почело од лампе – Почела сам да цртам од малих ногу. Имали смо једну жуту лампу у родитељском стану, сада је она код мене у кући, увек сам цртала ту лампу. Умела сам да је прикажем у простору, тродимензионално, и када одемо негде у госте, па кад сви родитељи хвале своје мале „генијалце”, знате већ како то иде, за мене би моји рекли: „Наша
