Autor: Aleksandra Mijalković
10.07.2024 u 11:41
Bilo bi pravedno da smo, uz tropske vrućine koje su nas zadesile ovog leta, osetili i onu drugu, lepšu stranu povezanu s ovakvim klimatskim uslovima, a to su peščane plaže, tirkizni talasi, palme, papaja, mango, morski plodovi, ledeni voćni kokteli s pogledom na zalazak sunca. Nažalost, većina žitelja Srbije je u ovakvim prizorima mogla da uživa samo preko društvenih mreža ili televizijskih priloga, dok se umesto u moru kupala u sopstvenom znoju. Zato nećemo pogoršavati stvari nudeći im egzotične recepte za jela od sastojaka koji potiču s tih dalekih mesta, već ćemo ponuditi one s namirnicama dostupnim na najbližoj pijaci ili u radnji, za čiju pripremu nije potrebno trošiti mnogo energije i vremena, niti provoditi sate uz šporet. Savet naše stalne saradnice Istranke Marine Strmotić,
16.04.2021 u 15:31
I ovog marta smo u Srbiji obeležili Svetski dan voda i Svetski dan šuma. Čuli smo, tom prilikom, statističke podatke, odmerili šta smo dobro uradili, gde omanuli, u čemu zaostajemo. Zaključak je da borba za čistu životnu sredinu ne može da čeka da dobijemo rat protiv virusa korona. Beograd se već ustalio na vrhu liste prestonica s najzagađenijim vazduhom na svetu, u opasnosti su naši podzemni vodotokovi, ali i reke na kojima kompanije žele da grade male hidrocentrale s pogubnim uticajem na okruženje. Nikako da se zaustave nelegalna i neodgovorna seča drveća i krčenje šuma radi izgradnje stambenih objekata. Prljave reke, posečene šume Naše šume ugrožavaju prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o tome koliko ih je u privatnom vlasništvu, slaba kontrola njihovog korišćenja,
17.03.2021 u 11:04
Umetnost, izgleda, najviše uzburka kad za svoju temu odabere istoriju, bolje rečeno, neke stvarne događaje ili ličnosti iz prošlosti – i što su nam oni vremenski bliži, to su i reakcije na njih emotivnije. Takav je slučaj i s filmom „Dara iz Jasenovca”, koji se bavi stradanjem Srba pod ustaškom vlašću u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata, kroz sudbinu jedne devojčice i njene porodice. Lik Dare zasnovan je na stvarnoj ličnosti, ona je živa i još se dobro seća svega što je proživela. Neke priče nikad ne zastarevaju. Nažalost, ni oprečna mišljenja o tome da li ih je potrebno „baš sada” i „baš ovako” ispričati. Mnogo puta se, u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, događalo slično. I tada je bilo glasova koji su hvalili hrabrost i principijelnost autora, i onih koji su osporavali ili
22.02.2021 u 14:50
Vremešna gospođa iz unutrašnjosti Srbije, već u devetoj deceniji, ovih dana je prijateljici u drugom gradu poslala rođendanski poklon kurirskom poštom, a uslugu je sredila od kuće, preko interneta. – Ranije smo se sastajale u kafani da proslavimo, ali zbog pandemije ni ona ni ja više ne putujemo, retko izlazimo iz kuće, veće društvo naravno ne dolazi u obzir, srećom imam „pametni” telefon i uz pomoć mlađih ukućana uspela sam da bar na ovaj način očuvam tradiciju – kaže ova snalažljiva baka. Naručivanje hrane, lekova, odeće i obuće, kućnih aparata, nameštaja, knjiga, cveća, pa i raznih usluga – od pomoći u kući, časova stranih jezika ili matematike pa do mađioničara, zabavljača dece, masaže, fizioterapeuta i astrologa – odavno su deo naše svakodnevice, ali još nikad u tolikom obimu kao u
03.08.2024 u 20:24
Svakome od nas, gotovo svakodnevno, sklizne s jezika neki izraz koji koristimo celog života, a da zapravo ne znamo odakle potiče i u kojim je okolnostima prvobitno upotrebljen. Zašto, na primer, kažemo da nam je neko učinio „medveđu uslugu” ili nas „ostavio na cedilu”? Ko su ti koje pominjemo kad izustimo „cvrc, Milojka”, „šio mi ga Đura” ili „lupa kao Maksim po diviziji”? Otkud kiša obilazi upravo oko Kragujevca? Kakve veze korpa ima s neuzvraćenom simpatijom, puter na glavi s nečistom savešću, a sekira u medu s nečijom srećom? Većini ovih fraza znamo značenje, postoje i rečnici u kojima možemo to da proverimo, pa ipak, retke su knjige posvećene njihovom poreklu. Jedna od takvih je „Zašto se kaže?” poznatog lingviste dr Milana Šipke (1931–2011), u kojoj on objašnjava kako je nastalo 130
01.01.2021 u 00:00
Za dr Dalibora Petrovića, sociologa, glavna pouka pandemije je da moderan način života neće nestati preko noći, čak ni u slučaju tako dramatičnih promena u različitim sferama života kakve smo iskusili. – Da nam je neko pre godinu dana rekao da ćemo živeti u svetu u kojem praktično neće biti moguće da putujemo, da će nam čak i kretanje u zemlji biti ograničeno, da ćemo biti prinuđeni da radimo od kuće, da će škole i fakulteti biti zatvoreni, a svaki vid bliskosti i intimnosti praktično prognan iz naše svakodnevice, verovatno da bi malo ko poveravao u tako distopijski scenario. Pa opet, iako se mnogo toga naizgled promenilo, deluje da je u našim potrebama, težnjama, nadanjima i očekivanjima sve isto kao i pre. Najvažnija stvar koju smo iz pandemije naučili jeste to da moderan način života
01.12.2023 u 20:24
Milicu Vučković možemo predstaviti na nekoliko načina: kao Beograđanku, koja voli svoj grad, ne namerava da ga napusti, već u njemu pokušava da preživi i „ostane normalna”; kao akademsku slikarku koja iza sebe ima desetak izložbi; kao nagrađivanu spisateljicu; kao majstoricu tetovaže. U svakoj od tih uloga ona se po nečemu izdvaja od drugih, a ipak kao da govori „zajedničkim glasom” umetnika svoje generacije, otvoreno, bez ulepšavanja. Sve je počelo od lampe – Počela sam da crtam od malih nogu. Imali smo jednu žutu lampu u roditeljskom stanu, sada je ona kod mene u kući, uvek sam crtala tu lampu. Umela sam da je prikažem u prostoru, trodimenzionalno, i kada odemo negde u goste, pa kad svi roditelji hvale svoje male „genijalce”, znate već kako to ide, za mene bi moji rekli: „Naša
