25.05.2026 у 11:52
Цркве брвнаре у пуном сјају, зидани храмови обновљени, верски туризам у успону... Тако се на Златибору последњих деценија води брига о вековном наслеђу, православним здањима расутим широм туристичке планине. По насељима и удаљеним селима, крај асфалта и међу боровима, свуда где стижу посетиоци жељни да осете благотворну моћ вере и лепоту традиције. Међу тим драгуљима духовне вредности предњаче по трајању, лепоти и отпорности зубу времена златиборске цркве брвнаре, с прастарим иконама и елегантним звоницима. У Доброселици, такав храм (из 1821.) налази се покрај витких борова „столоваша”. У Јабланици је црква (из 1838.) на узвишењу усред четинарске шуме, с дрвеним собрашицама (родовским трпезама). Од дрвета је и невелики храм у Семегњеву (из 1927.), архитектонски и духовни бисер у потп
20.04.2026 у 13:34
Кад је човек млад и успешан, државни првак у ономе што му је љубав и посао, погледе наравно шаље према развијеном свету, изгледнијим приликама, већој заради. А онда се, упркос изазовним понудама, ипак одлучи да остане у завичају. Међу столетним шумама, у бескрају ливада. Да по туђини не јури за новцем, већ на коњима слободно јаше нашим пространствима. Остварујући овде свој дечачки сан. То је животна прича Стефана Зарића (29), младића с Таре. Некад државног првака у даљинском јахању, победника Љубичевских коњичких игара, јахача у водећим ергелама. Издржљивог и упорног момка, рођењем Бајинобаштанина, коме се након тих успеха смешила прилика да у свом послу успе и у Немачкој. Коњи на пансиону Име дугује „Грому” Али преломио је – трајно остаје на Тари. Затим је на овој план
29.03.2026 у 15:37
Ивањичко село Прилике, лепо и чувено, којекуда помињу по првој нашој сателитској станици, сабору изворне песме или оној игри речи „Отприлике до Ивањице осам километара”. А одвајкада је знано по Приличком кисељаку, бањи с изворима лековите воде за разна обољења и добру пробаву. Овде су се некада посетиоци бројали стотинама, а данас су само руине и један неуређен извор остали од те бање, до које ни путоказа нема. Некад лечилиште, данас руинирана здања Уистину, кад се с пута од Ариља приближи Ивањици и наиђе на скретање десно за Прилике, нема ниједног знака да је овде лековита бања (а стоји дрвена табла да је ово село изворне песме). Без такве ознаке је и центар Прилика, где пут води поред уређене школе. Куда до извора, запита се збуњено намерник, па погоди тек ако одавде случајно кр
14.12.2025 у 11:45
Ужице – Пола века минуло је од укидања уске пруге Ужице–Вишеград, али још живи у овом крају носталгија за „народним возом” који није журио, а сметове је пробијао и у удаљена брдска села стизао. У оквиру управо завршеног 10. фестивала природе и наслеђа „Жестивал”, који је ове године трајао 12 дана, уприличен је програм о стогодишњици те пружне трасе, уз сећања на захуктали воз „ћиру” и локомотиву „парњачу”. Пред пуном салом ужичког читалишта о веку те пруге – у саставу које је направљена и чувена Шарганска осмица – говорили су публициста др Илија Мисаиловић и новинар Зоран Жеравчић. У присуству некадашњих железничара, машиновођа, кочничара, скретничара, ложача, ч
30.11.2025 у 16:45
Стари град у Ужицу, до пре коју годину зарушених бедема, сада је уређена и привлачна туристичка атракција, сачувана од зуба времена. Нови живот овој тврђави удахнут је вредним вишегодишњим улагањима државе, града и донатора, у корист историје, туризма, Ужичана. При чему обнова не стаје: након што су рестаурирани горњи и средњи град тврђаве, направљена цитадела с кулом, видиковци, стазе и друго, већ су поодмакли радови (уз подршку ЕУ) на оживљавању јединствене водене куле над реком Ђетињом. Ужички Стари град снимљен пре обнове 2012. године Дуга је и садржајна прошлост ужичког Старог града. О времену настанка тврђаве нема писаних података, док за раздобље средњег века постоји тек понеки документ. Зна се да је током 14. столећа град био у поседу властелинске породице Војиновић.
11.11.2025 у 12:00
Измицала је и последња година крвавог Великог рата. Силно надирући с југа, део по део окупиране отаџбине са савезницима ослобађа победоносна српска војска. С овом напаћеном и јуначком војском, уз коју је провео тешке ратне дане, стиже у нашу престоницу 1. новембра 1918. др Арчибалд Рајс, швајцарски форензичар, публициста, професор који је живот посветио Србији. Жељена слобода већ обасјава окупацијом осиромашени и опљачкани Београд. Ево шта је у белешкама из свог ратног дневника Рајс о томе записао у тексту „Победоносна офанзива 1918”: „Време је свеже, а има помало сунца. Идем напред, али ускоро ме сустиже аутомобил команданта дивизије. Трагови аутомобила се виде непрестано на путу, дакле, Београд је слободан и дивизија ће логоровати у престоници... Остављам свог коња у дивизији и
