25.05.2026 u 11:52
Crkve brvnare u punom sjaju, zidani hramovi obnovljeni, verski turizam u usponu... Tako se na Zlatiboru poslednjih decenija vodi briga o vekovnom nasleđu, pravoslavnim zdanjima rasutim širom turističke planine. Po naseljima i udaljenim selima, kraj asfalta i među borovima, svuda gde stižu posetioci željni da osete blagotvornu moć vere i lepotu tradicije. Među tim draguljima duhovne vrednosti prednjače po trajanju, lepoti i otpornosti zubu vremena zlatiborske crkve brvnare, s prastarim ikonama i elegantnim zvonicima. U Dobroselici, takav hram (iz 1821.) nalazi se pokraj vitkih borova „stolovaša”. U Jablanici je crkva (iz 1838.) na uzvišenju usred četinarske šume, s drvenim sobrašicama (rodovskim trpezama). Od drveta je i neveliki hram u Semegnjevu (iz 1927.), arhitektonski i duhovni biser u potp
20.04.2026 u 13:34
Kad je čovek mlad i uspešan, državni prvak u onome što mu je ljubav i posao, poglede naravno šalje prema razvijenom svetu, izglednijim prilikama, većoj zaradi. A onda se, uprkos izazovnim ponudama, ipak odluči da ostane u zavičaju. Među stoletnim šumama, u beskraju livada. Da po tuđini ne juri za novcem, već na konjima slobodno jaše našim prostranstvima. Ostvarujući ovde svoj dečački san. To je životna priča Stefana Zarića (29), mladića s Tare. Nekad državnog prvaka u daljinskom jahanju, pobednika Ljubičevskih konjičkih igara, jahača u vodećim ergelama. Izdržljivog i upornog momka, rođenjem Bajinobaštanina, kome se nakon tih uspeha smešila prilika da u svom poslu uspe i u Nemačkoj. Konji na pansionu Ime duguje „Gromu” Ali prelomio je – trajno ostaje na Tari. Zatim je na ovoj plan
29.03.2026 u 15:37
Ivanjičko selo Prilike, lepo i čuveno, kojekuda pominju po prvoj našoj satelitskoj stanici, saboru izvorne pesme ili onoj igri reči „Otprilike do Ivanjice osam kilometara”. A odvajkada je znano po Priličkom kiseljaku, banji s izvorima lekovite vode za razna oboljenja i dobru probavu. Ovde su se nekada posetioci brojali stotinama, a danas su samo ruine i jedan neuređen izvor ostali od te banje, do koje ni putokaza nema. Nekad lečilište, danas ruinirana zdanja Uistinu, kad se s puta od Arilja približi Ivanjici i naiđe na skretanje desno za Prilike, nema nijednog znaka da je ovde lekovita banja (a stoji drvena tabla da je ovo selo izvorne pesme). Bez takve oznake je i centar Prilika, gde put vodi pored uređene škole. Kuda do izvora, zapita se zbunjeno namernik, pa pogodi tek ako odavde slučajno kr
14.12.2025 u 11:45
Užice – Pola veka minulo je od ukidanja uske pruge Užice–Višegrad, ali još živi u ovom kraju nostalgija za „narodnim vozom” koji nije žurio, a smetove je probijao i u udaljena brdska sela stizao. U okviru upravo završenog 10. festivala prirode i nasleđa „Žestival”, koji je ove godine trajao 12 dana, upriličen je program o stogodišnjici te pružne trase, uz sećanja na zahuktali voz „ćiru” i lokomotivu „parnjaču”. Pred punom salom užičkog čitališta o veku te pruge – u sastavu koje je napravljena i čuvena Šarganska osmica – govorili su publicista dr Ilija Misailović i novinar Zoran Žeravčić. U prisustvu nekadašnjih železničara, mašinovođa, kočničara, skretničara, ložača, č
30.11.2025 u 16:45
Stari grad u Užicu, do pre koju godinu zarušenih bedema, sada je uređena i privlačna turistička atrakcija, sačuvana od zuba vremena. Novi život ovoj tvrđavi udahnut je vrednim višegodišnjim ulaganjima države, grada i donatora, u korist istorije, turizma, Užičana. Pri čemu obnova ne staje: nakon što su restaurirani gornji i srednji grad tvrđave, napravljena citadela s kulom, vidikovci, staze i drugo, već su poodmakli radovi (uz podršku EU) na oživljavanju jedinstvene vodene kule nad rekom Đetinjom. Užički Stari grad snimljen pre obnove 2012. godine Duga je i sadržajna prošlost užičkog Starog grada. O vremenu nastanka tvrđave nema pisanih podataka, dok za razdoblje srednjeg veka postoji tek poneki dokument. Zna se da je tokom 14. stoleća grad bio u posedu vlastelinske porodice Vojinović.
11.11.2025 u 12:00
Izmicala je i poslednja godina krvavog Velikog rata. Silno nadirući s juga, deo po deo okupirane otadžbine sa saveznicima oslobađa pobedonosna srpska vojska. S ovom napaćenom i junačkom vojskom, uz koju je proveo teške ratne dane, stiže u našu prestonicu 1. novembra 1918. dr Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar, publicista, profesor koji je život posvetio Srbiji. Željena sloboda već obasjava okupacijom osiromašeni i opljačkani Beograd. Evo šta je u beleškama iz svog ratnog dnevnika Rajs o tome zapisao u tekstu „Pobedonosna ofanziva 1918”: „Vreme je sveže, a ima pomalo sunca. Idem napred, ali uskoro me sustiže automobil komandanta divizije. Tragovi automobila se vide neprestano na putu, dakle, Beograd je slobodan i divizija će logorovati u prestonici... Ostavljam svog konja u diviz
