Prvak u daljinskom jahanju na svojoj Tari

Kad je čovek mlad i uspešan, državni prvak u onome što mu je ljubav i posao, poglede naravno šalje prema razvijenom svetu, izglednijim prilikama, većoj zaradi. A onda se, uprkos izazovnim ponudama, ipak odluči da ostane u zavičaju. Među stoletnim šumama, u beskraju livada. Da po tuđini ne juri za novcem, već na konjima slobodno jaše našim prostranstvima. Ostvarujući ovde svoj dečački san.

To je životna priča Stefana Zarića (29), mladića s Tare. Nekad državnog prvaka u daljinskom jahanju, pobednika Ljubičevskih konjičkih igara, jahača u vodećim ergelama. Izdržljivog i upornog momka, rođenjem Bajinobaštanina, kome se nakon tih uspeha smešila prilika da u svom poslu uspe i u Nemačkoj.

Ime duguje „Gromu”

Ali prelomio je – trajno ostaje na Tari. Zatim je na ovoj planini osnovao Konjički klub „Grom”, nazivajući ga po svom omiljenom konju. Danas tu dolaze mnogi ljubitelji konja i jahanja.

– Mi smo porodično ljubitelji Tare, ovde na Kaluđerskim barama moji roditelji imaju privatan smeštaj. Tako da sam odmalena prilično vremena provodio na ovoj planini. Kad sam imao devet godina, na ergeli blizu naše vikendice, rodila se moja ljubav prema konjima i jahanju, pomislih tada da bi bilo lepo kad bih se i ja ovim poslom bavio. Rano mi se javila želja da se oprobam u ovom sportu: donela mi je osvajanje značajnih postignuća na takmičenjima u daljinskom jahanju – priča Stefan za „Magazin”.

U toj disciplini bio je najmlađi šampion, dva puta (2011. i 2014.) prvak države. – Osvajao sam i Ljubičevske igre 2017. i 2019. u trci „Memorijal Ilija Gojković”. Reč je o trkama izdržljivosti konja i jahača od 40 do 160 kilometara, koje se odvijaju u više etapa. Na njima se proverava zdravstveno stanje konja, merenje pulsa, izdržljivost... Jahao sam zatim u ergelama u Čačku i Ljubičevu.

Jedno vreme je, kaže, ozbiljno razmišljao da ide u Nemačku gde je ovaj sport plaćeniji. Pa od toga odustao i zavičaju ostao veran. – Još dok sam jahao u ergeli Ljubičevo rodila mi se ideja da osnujem svoj konjički klub. Kada sam se zasitio sporta i takmičenja odlučio sam da ostvarim tu želju. Pre nekoliko godina kupujem zemljište pored smeštaja mojih roditelja i tako porodično krećemo da se bavimo konjima. Verovao sam da ovo može biti odličan spoj sporta i turizma na Tari. Prilika da se zanimljiva planina bolje upozna iz sedla, neobične perspektive, da se stigne u svaki njen kutak, a na prirodan način. Tako je ovde nastao Konjički klub „Grom”.

U klubu Stefanu pomaže brat Igor. Tu su i stalni članovi, iz ovog kraja i sa strane, koji dolaze da im pomognu u hranjenju i sređivanju konja.

Idealno za romantične ljubavi

Tu u srcu Tare oživela je i jedna romantična priča, nalik onoj o princu na konju. Tako se iz ljubavi Stefana Zarića prema konjima neočekivano rodila i njegova ljubav prema devojci Nađi iz Podgorice. Ona je ovde došla zbog jahanja, pa upoznala Stefana i sada planira da uz njega ostane.

– Minule godine konjima smo išli na Durmitor i Adu Bojanu, divno je zajedno jahati pored mora i planinskih visova. To nam i na Tari prija, a i posao nam je lakši kada je udvoje – kazuje Zarić za „Magazin”.

Olegova ljubav

Ovde je s njima počesto i 13-godišnji Oleg Vasković, dečak iz Bajine Bašte, koji nam je rekao: – Moji baka i deka imaju u blizini vikendicu i ovde su me dovodili. Otuda moja ljubav prema konjima, jašem već sedam godina i u klub dolazim da pomognem kad mogu, češće kad je manje školskih obaveza. Stefan mi je uzor. A želja mi je da i ja ovde imam svog konja.

Trinaest lepotana

U  klubu sada ima 13 konja, a Stefan planira povećanje broja. Imaju i školu jahanja gde je, kaže, potrebno minimum 10 časova za samostalno jahanje. – Za ljubitelje organizujemo ture rekreativnog jahanja po prirodi, a kod nas je najpopularnije terensko jahanje za iskusne jahače. Tara ima izuzetne staze za terensko jahanje, mi odlične konje. Zato nam gosti dolaze iz šire okoline i inostranstva – napominje naš sagovornik dodajući:

– Važno je da svako može da nauči da jaše, pri čemu su balans i opuštenost najvažniji. Treba imati i osećaj za konje, jer oni su živa bića, bitno je pratiti i njihove potrebe.