27.02.2024 у 10:44
Јован је служио у 3. брдској батерији. Тобџија још из Балканског рата, све до пробоја Солунског фронта био је нишанџија или осматрач. Знало се, увек прибрано вреба команду свога водника, заузима елементе на нишанским справама, и шрапнели и гранате из топовских цеви летели су непогрешиво ка циљу. Он сам знао је да каже да је у мислима често код своје куће, тамо, близу Прокупља и како види своју нају и татка. Већ је кидао зрело грожђе у свом винограду, његовом рукосаду. Кад је батерија пошла у гоњење непријатеља, за леђима су остајале Могленске планине, Кожух, Морихово, Перистер. „Прошли смо поред Прилепа и примакли се Велесу”, бележи своја сећања Радослав Веснић. „Једног јутра осванусмо у неком камењару, одакле се требало попети на греду са које се видео Вардар, вијугав и светао, и Вел
11.02.2024 у 21:22
Хладно је нама, али је подједнако хладно и нашим љубимцима, нарочито онима који завршавају на улици. О томе све знају, али и брину чланови Друштва за заштиту животиња и природе „Еколибријум” из Панчева, који већ годинама и широм града „зидају” кућице за напуштене псе и мачке. Оне су ушушкане у паркићима, споредним улицама и пролазима, како их они који животиње не воле не би оштетили. Тако неколицина Панчеваца самоиницијативно обезбеђује смештај луталицама, које су то постале силом прилика или, тачније речено, небригом и суровошћу својих власника. Активисти друштва најразличитијих старосних доби и интересовања окупљају се углавном викендом и на позив „старатеља” напуштених животиња налазе времена да сами израде малене објекте у којима ће оне одбачене и избачене на улицу, н
10.02.2024 у 14:21
Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова - пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је командовао сердар Јанко Вукотић, армијски ђенерал и Почасни ађутанат Њ. В
31.01.2024 у 09:21
Брашно, квасац, со и вода, ништа лакше да се умеси лангош, који се на нашим просторима одомаћио, највише у Војводини. У јужном Банату припрема се често, а овдашњи живаљ у селима с доминантно мађарским становништвом све чешће га нуди на вашарима и другим традиционалним манифестацијама. Кажу, лангошице, како им тепају, сви воле, па су и најбољи начин да се представе у „категорији” теста. Први пут се помињу у запису из 1700. године, а овај специјалитет нарочито је омиљен зими у Аустрији, Хрватској, Румунији, Чешкој... Овдашње домаћице их зову мађарске мекике и објашњавају да су се некада припремале искључиво за доручак. Лангошке су се некада спремале у дану када се месио хлеб, а настале су захваљујући домаћицама које су од смесе мудро одвајале помало теста и пекле га на пламену или плот
22.01.2024 у 11:41
Лаганом шетњом кроз Панчево и временску линију живота његовог првог почасног грађанина Ђорђа Вајферта стиже се и до католичке цркве посвећене Светој Ани. Спомен је она на грандиозну прославу „златне свадбе” – пола века заједничког живота, који ће брачни пар Ђорђе и Марија Вајферт, рођена Гаснер, свечано обележити 1923. године. Био је то велики друштвени догађај, а супружницима су честитке стизале и од најугледнијих људи, па и од самог краља Александра и патријарха. На исти дан црква коју је Ђорђе иначе посветио својој мајци Ани освештана је, а била је и место прославе „дијамантске свадбе” Вајфертових, деценију касније. Прва страна листа „Панчевац”, у годинама после Великог рата, била је резервисана за политичка дешавања из Краљевине СХС, а изузетак је био број од 25. јуна 1922. године к
17.09.2025 у 09:54
Ребра би само неупућене могла асоцирати на оскудицу, док они који се сналазе у кухињи углас ће рећи да она не морају бити „сиротињска храна”. Уз одговарајућу обраду, припрему и покоји тајни састојак постају деликатес и на свечаној трпези. Била свињска, говеђа или јагњећа, ребарца су најлепша пржена, с корицом и месом које се одваја од костију док вам се прсти лепе од сокова. Рецепт за ову слану посластицу је једноставан, уз варијације у припреми које домаћицама помажу да експериментишу и бесконачно мењају јело. Сушена се припремају лако, а пре него што ће на дим, искључиво свежи комади се усољавају или маринирају, што је варијанта свима доступнија, јер немају пушницу. Бирају се комади с леђног дела млађе животиње, јер имају мање масноће, ткиво је нежније и спремније да прими додате а
05.12.2023 у 10:36
Вароши, какве знамо, у којима живимо, убрзано нестају. Нестају од старости, небриге, а у последње време, највише под налетом новог урбанизма. Мењају се и људи који у њима живе. Ужурбани, у бризи, трци и загледани у мобилне телефоне. Корачају познатим улицама, али их не виде. Зато он гледа, уочава и чува од заборава здања града. Панчевац Дејан Гаћеша, светлописима педантно бележи све времешне лепотице, према којима и године нису благонаклоне, те се само наслућује колико су некада биле лепе. „Има ту још нешто. На фотографијама су мотиви који још увек опстају, благодарећи чињеници да су зграде које красе у центру града и под заштитом. ’Качим’ их на друштвене мреже и ’терам’ људе да почну да гледају око себе, а приличан је број оних који се занимају, па и преиспитују где су поједин
