27.02.2024 u 10:44
Jovan je služio u 3. brdskoj bateriji. Tobdžija još iz Balkanskog rata, sve do proboja Solunskog fronta bio je nišandžija ili osmatrač. Znalo se, uvek pribrano vreba komandu svoga vodnika, zauzima elemente na nišanskim spravama, i šrapneli i granate iz topovskih cevi leteli su nepogrešivo ka cilju. On sam znao je da kaže da je u mislima često kod svoje kuće, tamo, blizu Prokuplja i kako vidi svoju naju i tatka. Već je kidao zrelo grožđe u svom vinogradu, njegovom rukosadu. Kad je baterija pošla u gonjenje neprijatelja, za leđima su ostajale Moglenske planine, Kožuh, Morihovo, Perister. „Prošli smo pored Prilepa i primakli se Velesu”, beleži svoja sećanja Radoslav Vesnić. „Jednog jutra osvanusmo u nekom kamenjaru, odakle se trebalo popeti na gredu sa koje se video Vardar, vijugav i svetao, i Vel
11.02.2024 u 21:22
Hladno je nama, ali je podjednako hladno i našim ljubimcima, naročito onima koji završavaju na ulici. O tome sve znaju, ali i brinu članovi Društva za zaštitu životinja i prirode „Ekolibrijum” iz Pančeva, koji već godinama i širom grada „zidaju” kućice za napuštene pse i mačke. One su ušuškane u parkićima, sporednim ulicama i prolazima, kako ih oni koji životinje ne vole ne bi oštetili. Tako nekolicina Pančevaca samoinicijativno obezbeđuje smeštaj lutalicama, koje su to postale silom prilika ili, tačnije rečeno, nebrigom i surovošću svojih vlasnika. Aktivisti društva najrazličitijih starosnih dobi i interesovanja okupljaju se uglavnom vikendom i na poziv „staratelja” napuštenih životinja nalaze vremena da sami izrade malene objekte u kojima će one odbačene i izbačene na ulicu,&
10.02.2024 u 14:21
Neumitna sudba sve više nam proređuje i inače već jako proređene redove naših heroja iz minulih ratova - piše pomen svom saborcu, ratnom drugu Petru M. Martinoviću, pukovnik u penziji Živojin Blagojević, a objavljuje „List narodne zahvalnosti”, štampan u Beogradu na rezmeđi 1939/40. godine. Piše i da brigadni đeneral Martinović, izmučen teškom bolešću, prekrati sebi život – „taj junak od oca Mila, artiljerijskog komandira i iz porodice koja u minula dva veka dade niz znamenitih ljudi”. „Taj državni pitomac, na vojnoj akademiji školovani oficir, koji prođe Balkanske ratove, a po objavi Prvog svetskog, 1914. godine, određen bi za šefa štaba Sandžačke vojske, najvećeg i najvažnijeg operativnog tela vojske, kojom je komandovao serdar Janko Vukotić, armijski đeneral i Počasni ađutanat
31.01.2024 u 09:21
Brašno, kvasac, so i voda, ništa lakše da se umesi langoš, koji se na našim prostorima odomaćio, najviše u Vojvodini. U južnom Banatu priprema se često, a ovdašnji živalj u selima s dominantno mađarskim stanovništvom sve češće ga nudi na vašarima i drugim tradicionalnim manifestacijama. Kažu, langošice, kako im tepaju, svi vole, pa su i najbolji način da se predstave u „kategoriji” testa. Prvi put se pominju u zapisu iz 1700. godine, a ovaj specijalitet naročito je omiljen zimi u Austriji, Hrvatskoj, Rumuniji, Češkoj... Ovdašnje domaćice ih zovu mađarske mekike i objašnjavaju da su se nekada pripremale isključivo za doručak. Langoške su se nekada spremale u danu kada se mesio hleb, a nastale su zahvaljujući domaćicama koje su od smese mudro odvajale pomalo testa i pekle ga na plamenu ili plot
22.01.2024 u 11:41
Laganom šetnjom kroz Pančevo i vremensku liniju života njegovog prvog počasnog građanina Đorđa Vajferta stiže se i do katoličke crkve posvećene Svetoj Ani. Spomen je ona na grandioznu proslavu „zlatne svadbe” – pola veka zajedničkog života, koji će bračni par Đorđe i Marija Vajfert, rođena Gasner, svečano obeležiti 1923. godine. Bio je to veliki društveni događaj, a supružnicima su čestitke stizale i od najuglednijih ljudi, pa i od samog kralja Aleksandra i patrijarha. Na isti dan crkva koju je Đorđe inače posvetio svojoj majci Ani osveštana je, a bila je i mesto proslave „dijamantske svadbe” Vajfertovih, deceniju kasnije. Prva strana lista „Pančevac”, u godinama posle Velikog rata, bila je rezervisana za politička dešavanja iz Kraljevine SHS, a izuzetak je bio broj od 25. juna 1922. go
17.09.2025 u 09:54
Rebra bi samo neupućene mogla asocirati na oskudicu, dok oni koji se snalaze u kuhinji uglas će reći da ona ne moraju biti „sirotinjska hrana”. Uz odgovarajuću obradu, pripremu i pokoji tajni sastojak postaju delikates i na svečanoj trpezi. Bila svinjska, goveđa ili jagnjeća, rebarca su najlepša pržena, s koricom i mesom koje se odvaja od kostiju dok vam se prsti lepe od sokova. Recept za ovu slanu poslasticu je jednostavan, uz varijacije u pripremi koje domaćicama pomažu da eksperimentišu i beskonačno menjaju jelo. Sušena se pripremaju lako, a pre nego što će na dim, isključivo sveži komadi se usoljavaju ili mariniraju, što je varijanta svima dostupnija, jer nemaju pušnicu. Biraju se komadi s leđnog dela mlađe životinje, jer imaju manje masnoće, tkivo je nežnije i spremnije da primi dodate a
05.12.2023 u 10:36
Varoši, kakve znamo, u kojima živimo, ubrzano nestaju. Nestaju od starosti, nebrige, a u poslednje vreme, najviše pod naletom novog urbanizma. Menjaju se i ljudi koji u njima žive. Užurbani, u brizi, trci i zagledani u mobilne telefone. Koračaju poznatim ulicama, ali ih ne vide. Zato on gleda, uočava i čuva od zaborava zdanja grada. Pančevac Dejan Gaćeša, svetlopisima pedantno beleži sve vremešne lepotice, prema kojima i godine nisu blagonaklone, te se samo naslućuje koliko su nekada bile lepe. „Ima tu još nešto. Na fotografijama su motivi koji još uvek opstaju, blagodareći činjenici da su zgrade koje krase u centru grada i pod zaštitom. ’Kačim’ ih na društvene mreže i ’teram’ ljude da počnu da gledaju oko sebe, a priličan je broj onih koji se zanimaju, pa i preispituju gde su pojedin
