Epi­de­mi­o­log me­đu ko­šni­ca­ma

Dr Ro­do­ljub Ži­va­di­no­vić, da­nas pred­sed­nik Sa­ve­za pče­lar­skih or­ga­ni­za­ci­ja Sr­bi­je, pam­ti ka­ko je još kao ma­li de­čak, u se­lu Žit­ko­vu, po­red Alek­sin­ca, pra­tio sva­ki ko­rak de­de Dra­go­sla­va ko­ji je bri­nuo o ko­šni­ca­ma, ne­gu­ju­ći pče­le. Bi­lo je to dav­no, pre sko­ro 50 go­di­na.

Ali 1992. go­di­ne de­da je pre­mi­nuo, pa je pče­li­njak mo­rao da pre­u­zme Ro­do­ljub, ko­ji je upra­vo ta­da upi­sao stu­di­je me­di­ci­ne. Le­to je bru­coš is­ko­ri­stio da što vi­še na­u­či o pče­lar­stvu, što ta­da ni­je bi­lo la­ko jer je bi­lo ma­lo pri­ruč­ni­ka na tu te­mu, ali imao je prak­tič­no zna­nje ko­je je sti­cao uz de­du. U na­sle­đe je do­bio bri­gu o osam ko­šni­ca.

Da­nas Ži­va­di­no­vić bri­ne o 60 ko­šni­ca i ma­šta da ih bu­de sto­ti­nu, jed­nom, ka­da se pen­zi­o­ni­še po­sle du­go­go­di­šnjeg sta­ža u Zdrav­stve­nom cen­tru Alek­sin­ca, gde ra­di kao le­kar, epi­de­mi­o­log.

– Ma ko­li­ko to čud­no zvu­ča­lo, ne mo­gu da raz­dva­jam pče­lar­stvo i epi­de­mi­o­lo­gi­ju u svom ži­vo­tu. Obo­ža­vam pri­rod­ne i lo­gič­ke za­ko­ne, ko­ji­ma obi­lu­ju obe gra­ne: me­di­ci­na i pče­lar­stvo. Pri­ro­da je ču­do i sma­tram da bez po­zna­va­nja nje­nih za­ko­na ži­vot uza­lud tra­ći­mo, jer ne mo­že­mo po­sti­ći lič­nu sre­ću – ka­že za „Ma­ga­zin” dr Ži­va­di­no­vić.

Pred­no­sti api­te­ra­pi­je

Ot­kri­va da je mo­gu­će gle­da­ti u pče­li­nje oči (ima ih pet) i da to de­lu­je smi­ru­ju­će na čo­ve­ka. Za nje­ga ne­ma ni­čeg pri­vlač­ni­jeg od se­de­nja u kru­gu ko­šni­ca i udi­sa­nja ma­gič­nog mi­ri­sa. Po­seb­no su pri­jat­ne i ko­ri­sne api­ko­mo­re u ko­ji­ma mo­že­te da udi­še­te va­zduh iz ko­šni­ce. Do­da­je da su Ru­si do­ka­za­li da spor­ti­sti­ma pri­ja bo­ra­vak u api­ko­mo­ri u pa­u­za­ma na­por­nih utak­mi­ca i me­če­va. Ži­va­di­no­vić je, ina­če, pri Mi­ni­star­stvu zdra­vlja Bu­gar­ske za­vr­šio edu­ka­ci­ju za api­te­ra­pe­u­ta. Žao mu je što api­te­ra­pi­ja kod nas još ni­je odo­bre­na.

Is­ti­če broj­na na­uč­na is­tra­ži­va­nja o bi­o­lo­škim vred­no­sti­ma pče­li­njih pro­iz­vo­da, ko­ja sa­mo po­tvr­đu­ju već po­zna­ta na­rod­na is­ku­stva.

– Med je naj­bo­lji pri­ja­telj sto­ma­ka jer po­red hran­lji­vo­sti obi­lu­je i pro­bi­ot­skim bak­te­ri­ja­ma, od­li­čan je za tret­man deč­jeg pro­li­va. U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji on je pr­vi lek pro­tiv ka­šlja kod de­ce. Med po­di­že ni­vo an­ti­ok­si­da­tiv­nih ma­te­ri­ja u or­ga­ni­zmu kao što su Ce-vi­ta­min i be­ta ka­ro­tin: ta­kav efekt me­da po­ve­ća­va ap­sorp­ci­ju tih ma­te­ri­ja iz hra­ne, ta­ko da je do­bro u sva­ko je­lo na kra­ju ku­va­nja do­da­ti ka­ši­ku me­da. Ka­ši­ka me­da u te­stu za hleb odr­ža­će ga du­že sve­žim.

Na­bra­ja da­lje: med po­ma­že br­zom za­ce­lji­va­nju ra­na, šti­ti zu­be od ka­ri­je­sa. Mle­ko su­zbi­ja raz­voj pro­bi­ot­skih bak­te­ri­ja u na­šem sto­ma­ku, ali ka­da mu do­da­te med, bak­te­ri­je poč­nu da bu­ja­ju. Ako me­so pre pe­če­nja pre­ma­že­te me­dom ili so­som ko­ji sa­dr­ži med, ne stva­ra­ju se kan­ce­ro­ge­ni ami­ni na me­stu gde me­so „za­go­ri”, a me­so bu­de i mek­še i uku­sni­je.

Dr Ži­va­di­no­vić na­vo­di i da ne­su­še­ni sve­ži po­len i per­ga ta­ko­đe obi­lu­ju pro­bi­ot­skim bak­te­ri­ja­ma, pa za­to mo­gu da za­šti­te slu­zo­ko­žu di­ge­stiv­nog trak­ta.

– Uz ka­ši­ku ba­gre­mo­vog me­da, u sa­tu pre spa­va­nja sva­kog da­na, po­či­nje­te da mr­ša­vi­te, a ovaj na­čin kon­zu­mi­ra­nja me­da sma­nju­je ni­vo ho­le­ste­ro­la i še­će­ra u kr­vi.

O pče­li­nja­ku u Žit­ko­vu bri­ne či­ta­va po­ro­di­ca. Sem su­pru­ge Ta­nje, po­vre­me­no do­bro do­đe po­moć si­na An­dri­je ko­ji stu­di­ra ma­te­ma­ti­ku na Kem­bri­džu (za ko­ji je do­bio sti­pen­di­ju) i ćer­ke Mla­đa­ne, fi­lo­lo­ga po za­ni­ma­nju, ko­ja još tra­ga za po­slom u stru­ci.

Ro­do­ljub se od­lu­čio za te­ži na­čin pče­la­re­nja po pla­ni­na­ma, pa ob­ja­šnja­va:

– Ko­šni­ce se­lim na ba­gre­mo­vu, li­vad­sku i šum­sku pa­šu ka­ko bi po ob­ron­ci­ma Ja­strep­ca, Ra­dan pla­ni­ne i Vla­si­ne pče­le opra­ši­le što ra­zno­vr­sni­ji bilj­ni me­do­no­sni svet. Ti tre­nu­ci bo­rav­ka ta­mo za­jed­no s pče­la­ma ne­ma­ju ce­nu. Ta­da ose­ti­te da je med za­pra­vo spo­red­ni pro­iz­vod pče­la­re­nja.

Za nje­ga je pče­lar­stvo spas od pri­sil­nog i ubr­za­nog uda­lja­va­nja od pri­ro­de.

– Ne vi­dim bo­lji na­čin za pri­bli­ža­va­nje ne­ka­da­šnjem mir­nom na­či­nu ži­vo­ta od pče­lar­stva, ko­je je skup pri­rod­ne lo­gi­ke, mi­ra i spo­koj­stva. Imam ose­ćaj da se po­no­vo ro­dim ka­da iz di­gi­tal­ne džun­gle da­na­šnji­ce stu­pim u pče­li­njak. Mi­ris pri­ro­de, me­da, po­le­na, pro­po­li­sa, vo­ska, mi­ris slo­bo­de, mi­ra i spo­koj­stva. Od svih pro­iz­vo­da u tr­go­vi­na­ma, sa­mo pra­vi med u se­bi ne­ma štet­ne kon­zer­van­se, adi­ti­ve… Ba­gre­mov med nam, na pri­mer, do­la­zi di­rekt­no iz ba­gre­mo­ve šu­me ko­ju ni­kad ni­ko ni­je pr­skao he­mi­jom ni­ti đu­brio ve­štač­kim đu­bri­vi­ma. Pče­le su oba­vi­le či­tav taj pro­ces pri­rod­nog kon­zer­vi­ra­nja za nas. To je pra­va bla­go­det o ko­joj ret­ko raz­mi­šlja­mo.”

Bor­ba sa fal­si­fi­ka­to­ri­ma

Na pi­ta­nje da li po­sle to­li­ko go­di­na is­ku­stva u pra­vlje­nju me­da mo­že da pre­po­zna pra­vi pri­rod­ni pče­li­nji nek­tar, do­bi­ja­mo neo­če­ki­va­ni od­go­vor:

– Uglav­nom mo­gu da pre­po­znam ka­kav je med, ali ako pre­va­ran­ti po­me­ša­ju pra­vi s la­žnim me­dom, mo­gu da po­gre­šim. Čak ni tra­di­ci­o­nal­ne me­to­de, ana­li­ze ne mo­gu da utvr­de ka­kav je med. Pri­rod­ni med mo­gu ne­po­gre­ši­vo da iz­dvo­je sam ino­va­tiv­ne me­to­de u sa­vre­me­nim la­bo­ra­to­ri­ja­ma.

Pod­se­ća i da je Sr­bi­ja bi­la pr­va ze­mlja u sve­tu ko­ja je ofor­mi­la ino­va­tiv­nu akre­di­to­va­nu me­to­du za ana­li­zu me­da. Ali, čim je po­če­la da ra­di, ova la­bo­ra­to­ri­ja je opljač­ka­na. Ni po­sle go­di­nu da­na is­tra­ga ni­je za­vr­še­na, ot­kri­va sa­go­vor­nik. Na­ši pče­la­ri sa­da ra­de na ob­no­vi ra­da la­bo­ra­to­ri­je ka­ko bi eli­mi­ni­sa­li la­žni med. Jer kon­tro­lom od pre go­di­nu da­na utvr­đe­no je da se na ra­fo­vi­ma srp­skih tr­go­vin­skih rad­nji pro­da­je ve­ći­nom la­žni med i da ga ima čak 80 pro­ce­na­ta.

U me­đu­vre­me­nu, pče­la­ri su po­di­gli po­gon za pa­ko­va­nje sop­stve­nog bren­da pod ime­nom „Naš med” u Ra­či. Tu mo­gu da skla­di­šte med ko­ji se za sa­da kon­tro­li­še u ino­stran­stvu.

Sr­bi­ja ima vi­še od mi­li­on i po ko­šni­ca

– Po pro­iz­vod­nji me­da u re­gi­o­nu pred­nja­či Ma­đar­ska, a iza nje je Ru­mu­ni­ja. Sr­bi­ja je ta­ko­đe zna­ča­jan pro­iz­vo­đač ko­ji go­di­šnje na tr­ži­šte iz­ba­ci pet do 12.000 to­na, za­vi­sno od kli­mat­skih uslo­va u ko­ji­ma pre­zi­mlja­va­ju pče­le. Zva­nič­no Sr­bi­ja ima vi­še 1.600.000 ko­šni­ca o ko­ji­ma bri­ne oko 18.000 pče­la­ra. Broj ko­šni­ca sma­nju­ju du­go­traj­ne su­še kao i du­gi ki­šni pe­ri­o­di. Sem kli­me, naj­ve­ći ne­pri­ja­telj pče­la je pro­leć­ni mraz. A ka­da su pri­no­si ma­nji, pri­rod­ni nek­tar po­sku­plju­je – ka­že Ži­va­di­no­vić.