Zašto je hleb „na crnoj listi” i da li zaista kvari liniju?

Hleb je godinama jedna od najosporavanijih namirnica kada je reč o zdravoj ishrani i vitkoj liniji. Od dijeta sa niskim unosom ugljenih hidrata do popularnih trendova poput keto dijeta, hleb je često prvi koji se izbacuje sa menija. Ali da li je zaista zaslužio lošu reputaciju?

Glavni „krivac” su ugljeni hidrati. Beli hleb, napravljen od rafinisanog brašna, ima visok glikemijski indeks, što znači da brzo podiže nivo šećera u krvi. To može dovesti do naglog pada energije i bržeg osećaja gladi, pa se često jede više nego što je potrebno. Upravo zbog toga se povezuje sa gojenjem.

Međutim, nije svaki hleb isti. Integralni hleb, napravljen od celog zrna, bogat je vlaknima koja usporavaju varenje i duže drže sitost. On ima niži glikemijski indeks i može biti saveznik u kontroli težine, ako se konzumira umereno.

Stručnjaci naglašavaju da problem nije u samom hlebu, već u količini i kombinacijama. Kada se jede uz masne namaze, prerađene mesne proizvode ili u velikim porcijama, kalorijski unos lako raste. S druge strane, kriška ili dve uz uravnotežen obrok – sa proteinima, povrćem i zdravim mastima – neće ugroziti vitku liniju.

Postoji i psihološki faktor. Hleb je u mnogim kulturama osnovna namirnica, pa njegovo potpuno izbacivanje često dovodi do osećaja uskraćenosti i kasnijeg prejedanja. Zato nutricionisti sve češće savetuju balans umesto restrikcije.