Evropa uskoro dobija četiri mlade kraljice
Kraj muške dominacije u monarhijama
Na evropskim dvorovima tiho se oblikuje nova era. Bez revolucija, bez velikih istorijskih lomova, ali sa dubokim simboličnim značenjem. Mlade evropske prinzece polako stasavaju, pa bi „stari kontinent” u narednoj deceniji mogao istovremeno da dobije nekoliko vladajućih kraljica.
Promena nije došla preko noći. Ona je rezultat pravne reforme poznate kao apsolutna primogenitura, princip po kome presto nasleđuje najstarije dete monarha, bez obzira na pol. Time su viševekovne tradicije, koje su favorizovale muške naslednike, ustupile mesto savremenom shvatanju ravnopravnosti.
Savremeni evropski suvereni nemaju političku moć u klasičnom smisl, već je njihova uloga ustavna, simbolična i diplomatska. Upravo zato se od budućih kraljica očekuje da budu obrazovane, da imaju međunarodno iskustvo, sposobnost komunikacije i da razumeju savremene društvene izazove, od klimatskih promena do digitalne bezbednosti.
Ako se linije nasleđivanja ne promene, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije čak četiri žene kraljice gotovo istovremeno.
Jedan vek nakon borbe za žensko pravo glasa, simbol najstarijih evropskih institucija mogao bi da dobije žensko lice.
Princeza Elizabet od Belgije
U Belgiji je prva u redu za presto princeza Elizabet, najstarija ćerka kralja Filipa i kraljice Matilde. Belgija je još 1991. godine promenila ustav i uvela apsolutnu primogenituru, čime je postala jedna od prvih evropskih monarhija koja je to učinila.
Elizabet je rođena 2001. godine i nosi titulu vojvotkinje od Brabanta. Njeno obrazovanje je pažljivo oblikovano kako bi odgovorilo zahtevima moderne ustavne monarhije. Završila je školovanje na UWC Atlantic koledžu u Velsu, potom prošla vojnu obuku na Kraljevskoj vojnoj akademiji u Belgiji, a studije je nastavila na Oksfordu.
Učešće u javnim ceremonijama, međunarodnim posetama i društvenim inicijativama već je deo njenog svakodnevnog života. Belgija, zemlja složenog političkog sistema i jezičkih podela, u budućoj kraljici vidi simbol jedinstva.
Princeza Katarina-Amalija od Holandije
U Holandiji je naslednica trona princeza Katarina-Amalija, najstarija ćerka kralja Vilem-Aleksandra i kraljice Maksime. Holandija je još 1983. godine reformisala zakon o nasleđivanju, uklonivši polnu diskriminaciju.
Amalija je rođena 2003. godine i nosi titulu princeze od Oranja. Studira politiku, psihologiju, pravo i ekonomiju na Univerzitetu u Amsterdamu.
Iako mlada, već je učestvovala u državnim događajima poput Prinsjesdaga, kada kralj čita govor sa prestola. Zbog bezbednosnih pretnji povezanih sa organizovanim kriminalom, jedno vreme je živela pod pojačanim merama zaštite, što je dodatno skrenulo pažnju javnosti na izazove savremenog kraljevskog života.
Princeza Leonor od Španije
U Španiji je prva u redu za presto princeza Leonor, ćerka kralja Felipea Šestog i kraljice Leticije. Iako Španija, formalno, još uvek primenjuje sistem koji daje prednost muškim naslednicima, Leonor ostaje naslednica, jer nema brata.
Rođena 2005. godine, Leonor nosi titulu princeze od Asturije. Školovala se u Španiji i Velsu, a 2023. godine započela je trogodišnju vojnu obuku kroz sve grane španskih oružanih snaga, što je tradicionalni korak za buduće monarhe.
Već predsedava dodeli nagrada Fondacije princeze od Asturije i drži govore koji odražavaju njenu pripremu za javnu ulogu.
Princeza Ingrid Aleksandra od Norveške
Norveška je 1990. godine usvojila apsolutnu primogenituru, a danas je naslednica prestola princeza Ingrid Aleksandra, ćerka prestolonaslednika Haakona. Ona je druga u liniji nasledstva, odmah iza oca.
Rođena 2004. godine, Ingrid Aleksandra je postala simbol modernizacije norveške monarhije. Završila je vojnu obuku i aktivno učestvuje u javnim događajima. Njeno punoletstvo obeleženo je svečanom gala proslavom u Oslu, kojoj su prisustvovali brojni evropski prestolonaslednici, nagoveštavajući generacijsku smenu na dvorovima.
Kejt Midlton – peta evropska kraljica
Ako se aktuelne linije nasleđivanja održe, Evropa bi u jednoj generaciji mogla da dobije i petu vladajuću kraljicu. U Velikoj Britaniji bi, nakon stupanja na presto princa Vilijama, njegova supruga Kejt Midlton, postala kraljica supruga. Tako bi se, prvi put u savremenoj istoriji, na čelu više evropskih monarhija istovremeno našle žene, kao novo lice kontinentalne tradicije koja se prilagodila vremenu.
