Zašto najbrže starimo u 44. i 60. godini života
Tradicionalno smo naučeni da starenje ide postepeno: godine prolaze, a telo polako gubi snagu. Novo istraživanje iz oblasti biologije starenja, međutim, pokazuje da starenje možda nije tako ravnomerno, već da se događa u naletima ili fazama ubrzanih promena koje se poklapaju sa određenim godinama života.
U nekoliko studija, a posebno onoj koju su sproveli naučnici sa Stanford Medicine, pokazano je da se kod ljudi dešavaju nagla biološka preuređenja u telu oko 44. i 60. godine života.
Ove dve tačke nisu nasumične, već predstavljaju trenutke kada se veliki broj molekula i bioloških sistema u telu naglo menja, što može da se povežei sa simptomima i osećajem „brzog starenja”, piše Stanford News.
Rezultati istraživanja su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu Nature Aging i zasnivaju se na merenju više od 135.000 molekula i mikroba u uzorku ljudi starosti od 25 do 75 godina.
Šta se događa sa telom oko 44. godine?
U drugoj polovini 30-ih i početkom 40-ih godina, telo već godinama sakuplja oštećenja na nivou ćelija i molekula i pre nego što ih primetimo kao bore ili bolove. Oko 44. godine naučnici su registrovali nagle velike promene u stotinama molekula. To uključuje promene u metabolizmu lipida (kako telo obrađuje masti), promene u metabolizmu kofeina i alkohola, promene u molekulima povezanima sa kardiovaskularnim zdravljem (npr. proteini koji ukazuju na rizik od srčanih bolesti) i promene u koži i mišićima, Live Science.
Naučnici još nemaju definitivni odgovor, ali neki od faktora mogu da budu biološki protok oštećenja, hormonske promene kod žena ili promene u načinu života. Kako piše Gardijan, s vremenom se akumuliraju oštećenja na DNK, proteinima i vrstama slobodnih radikala, što je postepeni proces koji kulminira sredinom 40-ih.
Iako se hormonske promene u vezi sa perimenopauzom često pominju u javnosti, studija je pokazala da se ove molekularne promene dešavaju i kod muškaraca i kod žena, što znači da nisu isključivo povezane sa ženskim hormonskim padom.
Česta pojava je, takođe, da ljudi srednjih godina imaju stresne periode, više obaveza, manje sna, možda više alkohola i to može dodatno da stimuliše biološko „ubrzanje” starenja.
Šta se događa oko 60. godine?
Drugi veliki „skok” u starenju događa se oko 60. godine života i on je povezan sa još dubljim promenama u telu: pada efikasnost imunog sistema, telo sve teže prepoznaje i eliminiše infekcije i oštećene ćelije; menja se metabolizam ugljenih hidrata, nestabilniji je šećer u krvi, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2; funkcije bubrega: slabe, bubreg počinje da filtrira slabije, što utiče na detoksikaciju; rizik od srčanih oboljenja i ateroskleroze značajno raste, piše Live Science.
Ovaj drugi prelaz odgovara i statističkim povećanjima bolesti povezanih sa godinama, kao što su srčane bolesti i demencija, koje postaju znatno češće nakon 60. godine, ističu stručnjaci za Gardijan.
Ovo istraživanje, naravno, ne znače da će svaka osoba odjednom ostariti tačno kad napuni 44 ili 60 godina. Radi se o tome da oko tih godina, na molekularnom nivou, telo prolazi kroz ubrzane promene koje su statistički najizraženije kada se pogledaju stotine hiljada bioloških markera, prenosi ynetglobal.
Drugim rečima, starenje nije linearno i nije uvek isti za sve ljude, već je dinamičan i segmentiran proces.
Moderni biološki pokazatelji ukazuju da se telo menja u talasima, pri čemu su 44. i 60. godina posebno značajni kao trenutci kada se biološki sat posebno ubrzava.
