Flauta i Tokio
Među 36 kandidata našao se i naš Strahinja Radoičić, koji je, na veliku čast i ponos, veoma zasluženo uspeo da se domogne finala. Izvodio se Mocartov koncert uz jedno veliko savremeno ili virtuozno delo
Dolazak u Tokio predstavljao je, pre svega, vraćanje u godine „japanskog muzičkog čuda” od pre više decenija. Tada je sasvim drugačija radna i umetnička estetika prodrla u zapadni svet, otvarajući vrata uspeha solistima, dirigentima i ansamblima iz Japana. Danas smo svedoci da se odlaskom Seidžija Ozave gotovo gubi suštinski uticaj muzičkih umetnika iz Zemlje izlazećeg sunca. Dominantna ličnost sa svojim autoritetom za muziku Baha ostaje Masaaki Suzuki, koji upravo ovih dana realizuje i svoje gostovanje sa orkestrom Berlinske filharmonije. Velike soliste iz Japana zamenili su mladi umetnici iz Južne Koreje i Kine koji osvajaju svet svakodnevno proširujući granice virtuoziteta i muzičkog izraza. Možemo slobodno reći da se Japan pomalo vratio svom unutrašnjem svetu zadovoljan time što je muziku potpuno inkorporirao u svoje školstvo i društvo u celini i time je kulturu postavio u okvire svakodnevnog života i interesovanja. Naravno, institucije poput Santori hola u Tokiju ili prelepih koncertnih dvorana širom Japana širom drže otvorena vrata za gostovanja najvećih ansambala i solista iz celog sveta. Uspostavljeni su veoma dobri kamerni i orkestarski ansambli u celom Japanu, kao i sistem univerziteta koji realizuju svoje umetničke živote. Ogromno je interesovanje za koncerte i sve karte su unapred rasprodate.
Međunarodno Azijsko takmičenje flautista (4th Asian International Flute Competition) dovelo je do saradnje organizatora iz Singapura, Kine i Japana i okupilo je preko 200 kandidata u više starosnih kategorija.
Kategorija Junior Professional Division je možda bila najznačajnija za osvetljavanje važnosti klasične muzike i donela je pravi vatromet flautskog zvuka. Još sasvim mala deca (do 15 godina) plenila su čudesnom spremnošću i visokim dometima. Zapravo, upravo ova kategorija je otkrivala budućnost flaute. Svirao se prvi stav klasičnog/baroknog koncerta i virtuozno delo romantičnog karaktera. Mladi flautisti, od kojih mnogi već poseduju zlatne flaute i krupno koračaju ka profesionalizmu, došli su savršeno pripremljeni. Čuli smo potpunu dominaciju kineskih đaka. Iako velika većina još nije umetnički osvešćena, odjednom su se pojavljivali klinci sa gotovo genijalnim instinktima i idejama!
Umetnički razvoj mladih
Apsolutno najviše domete smo čuli u domenu flautskog zvuka! Gotovo nestvarni sonoritet instrumenta dobija sasvim nove dimenzije u sadašnjem vremenu! Mladi flautisti su primili i usvojili opuštenost velikana poput Emanuela Pahuda i superiorno je pretvaraju u nestvarnu moć! Dugo nakon muziciranja ovakvih mladih umetnika u srcu i duši mi je odzvanjala rezonanca njihovih plemenitih tonova!
Sasvim očekivano za mene, trijumfovao je Xu Ming Kai, možemo slobodno reći – genijalni mladi flautista koji nosi muziku duboko u sebi i pronalazi način da izrazi na sasvim poseban način najtananije niti svoje ličnosti. Još pamtimo njegove nastupe u Beogradu i Novom Sadu prošlog decembra i ovacije koje je doživeo! Sa svojih 13 godina on predstavlja budućnost flaute u mnogo širem smislu! Zapamtićemo iz Tokija njegove interpretacije Štamicovog koncerta i Ditijeove sonatine. Svirao je (i pobedio) u dve različite kategorije, do 15 i do 18 godina.
Treba istaći i dečicu od 10-ak godina koja su plenila muziciranjem u konkurenciji sa mnogo starijima. Većina njih zapravo je deo programa Central Conservatory of Music iz Pekinga, koji poslednjih godina uspostavlja sasvim nove standarde sa pripremnim razredima za sve one koji nameravaju da studiraju u toj „krovnoj instituciji” za celu Kinu.
Ostaje da lebdi pitanje umetničkog razvoja mladih umetnika na flauti. Još uvek dominira lakoća izvođenja brzih pasaža, virtuoznih detalja, tehničkih bravura, dok su izraz u klasičnim koncertima i duhovna nadgradnja u drugom planu! Da bi se ostvario suštinski muzički razvoj, mora se intenzivno raditi na obogaćivanju unutrašnjeg sveta mladih ljudi. Nisam siguran da vrsta tehnološkog razvoja koju proživljavamo može omogućiti svestrani razvoj umetničkih ličnosti. Razvoj podrazumeva izgradnju celovitog duhovnog sveta koji se zasniva na čitanju knjiga, proučavanju različitih umetničkih aspekata, poznavanju likovne, dramske i svake druge umetnosti. Sa radošću se sećam velikih profesora poput Orela Nikolea, koji su prijem u svoje klase uslovljavali razgovorima o različitim ljudskim, duhovnim i umetničkim aspektima u svakodnevnom pristupu životu i radu.
Svakako da je vrhunac takmičenja u Tokiju predstavljala kategorija Master Performer izvođača. Među 36 kandidata našao se i naš Strahinja Radoičić, dobro poznati mladi umetnik kog često slušamo na podijumima širom Srbije i regiona. Program je selektovan na način koji omogućava samo najboljima da se probiju do finala. Izuzetno zahtevne ponuđene kompozicije, sa obavezom da se izvode napamet, pročistile su put do finala samo izuzetnim umetnicima. Na veliku čast i ponos, Strahinja je veoma zasluženo uspeo da se domogne finala. Moram istaći da se pojavilo više sjajnih, vrhunskih izvođača, posebno iz Južne Koreje i Kine, od kojih se neki aktivno školuju na vrhunskom američkim univerzitetima. Strahinja je odbranio čast Evrope. Finale je donelo izvanredno muziciranje svih kandidata. Izvodio se Mocartov koncert, uz jedno veliko savremeno ili virtuozno delo. Bio je to na samom vrhu pravi obračun troje flautista od kojih su dvoje iz Južne Koreje, a jedna takmičarka iz Kine. Kineskinja je tek nakon dva kruga glasanja trijumfovala, potpuno zasluženo. Duboka muzikalnost, superiorno vladanje instrumentom i sasvim posebna strastvenost trijumfovali su nad tonskom i tehničkom „silom”. Strahinja Radoičić je osvojio petu nagradu, što je zaista izuzetan uspeh koji otvara novo poglavlje u njegovoj umetničkoj karijeri. Domoći se nagrade u ovakvoj konkurenciji je sasvim poseban događaj. Bio je jedini koji nije svirao zlatnu flautu u finalu. Na ovom nivou priča o Mandušiću Vuku nema nikakvo uporište, najmanji detalji odlučuju o redosledu. Moram primetiti da je opšti utisak da na takmičenjima još uvek dominira u odlučivanju kvalitet i volumen zvuka, besprekornost u tehničkom smislu, te da je tek na dnu lestvice odlučivanja kreativni čin. Članovi žirija dolaze iz različitih muzičkih kultura i samim tim nivoi vrednovanja muzičkog izvođaštva nisu isti za sve. Ekstremi se, naravno, ne prihvataju ni na koji način. Emocionalnost u klasičnom smislu nije na ceni. Ukratko – takmičenja baš i nisu za svakoga.
Najbolji prepoznati jednoglasno
Neophodno je osvetliti i sastav i kvalitet žirija. Vrhunski flautisti iz Japana, Južne Koreje, Kine, Singapura, Mađarske, Italije i Srbije praktično su pokrili celokupan spektar muzičkih ukusa i pristupa flauti kao instrumentu. Sve odluke su se donosile bez ikakvih konsultacija i dogovaranja, a same pojedinačne ocene su ostale nedostupne članovima žirija. Iako mogu reći da se sa nekim odlukama na kraju nisam u potpunosti slagao, moram istaći da su u svim kategorijama oni najbolji prepoznati jednoglasno. Treba istaći i sjajan koncert koji su članovi žirija priredili učesnicima i publici u jako lepoj dvorani Edogawa-ku Sogo Bunka Center zdanja, domaćinu celog takmičenja. Na raspolaganju su bile dve funkcionalne dvorane od 500 i 1.200 mesta sa klavirima „stenvej de mehanike”, mat boje, dragocenim i sjajnim instrumentima, pomalo naštimovanim na previsoke frekvencije.
Treba napomenuti da su tokom takmičenja održani i javni masterklasovi i časovi za ansamble i pojedince, čime se uspostavio i važan edukativni lanac za sve učesnike.
Sasvim privatni utisak je da se uspeh ili neuspeh na takmičenju na ovim prostorima ne doživljava kao nešto fatalno ili posebno važno. To je, svakako, jedan od zdravijih elemenata poimanja formalnog takmičarskog duha koji samo navodi na nove korake.
Pozdravljamo i praksu da se takmičari najavljuju pod rednim brojevima, a ne imenima, još manje odakle su i iz čije su klase! Time je sačuvan veoma važan oblik neutralnosti i nezavisnosti samih odluka, što poboljšava sve oblike regularnosti takmičarskog procesa.
Sumirajući opšte utiske, lako se može konstatovati da je ispunjen osnovni cilj, koji se ne sastoji u ogoljenom vidu takmičenja „svi protiv svih”, već pre svega u mogućnosti sagledavanja daljeg napretka razvoja flaute kao instrumenta u celini! U ovom delu sveta se ozbiljno razmišlja o unapređenju školstva i prilagođavanju osnovnih kulturnih potreba stanovništva. Ulaganjem u obrazovanje dece unapređuje se perspektiva njihovog prilagođavanja novim izazovima društva u celini. Postoji nada da se čovečanstvo spase dubljih razaranja opšteg sistema vrednosti na kojem počiva, i to samo istinskom humanizacijom mladih naraštaja.
