7 zdravstvenih prednosti znojenja
Znojenje je biološki sistem klimatizacije kod ljudi i pruža neke sjajne prednosti
Sa procenjenih dva do pet miliona znojnih žlezda koje pokrivaju ljudsko telo, znojenje je više od samog prirodnog odgovora na toplotu ili vežbanje - ono je ključni igrač u održavanju opšteg zdravlja. Pogled na etimologiju reči znojiti se sugeriše da prevod seže do latinske fraze „udisati”. Dok mnogi od nas prepoznaju znojenje kao vitalni proces za regulisanje telesne temperature i sprečavanje pregrevanja tokom fizičke aktivnosti ili u toplim sredinama, prednosti znojenja se protežu daleko dalje od samog hlađenja.
Za početak, nauka pokazuje da znojenje takođe pomaže u detoksikaciji i jačanju imunog sistema. Redovne aktivnosti koje izazivaju znojenje takođe doprinose boljem zdravlju srca i kontroli telesne težine i smanjuju rizik od hroničnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije, piše magazin Healthy.
Šta je znoj? Objašnjava lekar
Znoj je tečnost koju proizvode žlezde u vašoj koži. Doktor Rejčel Vord, napominje da je oko 99 odsto kapljice znoja voda. Preostao jedan procenat su supstance poput uree, mokraćne kiseline, amonijaka, mlečne kiseline i vitamina C, između ostalog.
Postoje dve osnovne vrste znojnih žlezda kod ljudi. Ekrine žlezde su raspoređene po celom telu i olakšavaju hlađenje kroz proces isparavanja. Apokrine žlezde, koje se nalaze u oblastima kao što su pazusi i prepone, odgovorne su za miris tela. Ova vrsta znoja je gušća i sadrži masnoću, koja se proizvodi posebno tokom perioda intenzivnog stresa.
1. Znojenje reguliše telesnu temperaturu
Jedna od ključnih funkcija znojenja je kontrola telesne temperature. Kendra Vikli, magistar nauka, registrovani dijetetičar u Klivlendskoj klinici, koja takođe ima magistarsku diplomu iz nauke o vežbanju, navodi:
„Znojenje pomaže da budemo na bezbednoj temperaturi. Pregrevanje nosi mnogo rizika, a znojenje pomaže u hlađenju tela".
Pregrevanje ne samo da čini fizičke aktivnosti napornijim, već i povećava broj otkucaja srca i smanjuje protok krvi do mišića i mozga. Rizici povezani sa pregrevanjem uključuju toplotnu iscrpljenost, toplotni udar i dehidraciju – a sve to znojenje aktivno sprečava.
2. Znojenje pomaže u detoksikaciji
Iako znoj pomaže u izlučivanju tragova toksina poput teških metala, „vaša jetra i bubrezi su uglavnom odgovorni za detoksikaciju”.
Doktor Danijel Amen napominje da se simptomi poput moždane magle i umora mogu javiti kada su sistemi za detoksikaciju našeg tela preopterećeni. Dr Amen sugeriše da je znojenje, bilo kroz fizičke vežbe ili seanse u sauni, jedan od najprirodnijih načina za podršku naporima tela u detoksikaciji.
Nedavno istraživanje iz 2022. godine ispitalo je razliku između znojenja tokom vežbanja i znojenja u sauni. Rezultati su otkrili da način znojenja utiče na izlučivanje teških metala, pri čemu su koncentracije nikla, olova, bakra i arsena znatno veće tokom dinamičnog vežbanja u poređenju sa sedenjem u sauni.
3. Manji rizik od hroničnih bolesti
Sve više dokaza ukazuje na to da redovno korišćenje sauni može ublažiti i sprečiti rizik od akutnih i hroničnih bolesti kao što su visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, moždani udar i neurokognitivni poremećaji, kao i plućne bolesti, pa čak i običan grip. Pored toga, saune mogu pomoći u upravljanju specifičnim kožnim stanjima i ublažiti bol od reumatskih bolesti i glavobolja.
4. Bolja hidratacija
Da li ste ikada primetili kako vam koža izgleda blistavo i rumeno na revitalizovan način nakon što ste se dobro znojili? Znojenje prirodno hidrira kožu, poboljšavajući njenu teksturu i fleksibilnost. Redovne sesije mogu učiniti da vaša koža izgleda elastično i mladalački, zahvaljujući održavanom nivou vlažnosti.
5. Snažniji imunitet
Istraživanja su otkrila da znoj sadrži komponente poput dermidina, koje poseduju prirodna antibiotska svojstva. Ovo ukazuje na to da znojenje može pomoći u borbi protiv štetnih bakterija i infekcija na koži, delujući kao prirodni lokalni branilac od bolesti. Pored toga, groznica ima imunološku prednost – primetite kako uzrokuje znojenje? Kada imate groznicu tokom virusne ili bakterijske infekcije, to je delimično zato što su patogeni koji su u pitanju ranjiviji na toplotu nego proteini u vašem telu. Povišena telesna temperatura može eliminisati ove patogene osetljive na toplotu, pomažući vašem imunološkom sistemu u borbi protiv infekcije.
6. Znojenje podiže raspoloženje
Znojenje izazvano vežbanjem je dobro poznato po tome što olakšava oslobađanje endorfina, koji su prirodni pojačivači raspoloženja u telu. Ovo često rezultira osećajem euforije i opšteg blagostanja, poznatim kao „trkački eufor“. Ali znojenje je više od samog dobrog osećaja nakon treninga. Istraživanje objavljeno u časopisu Psychological Science sugeriše da ljudi mogu da komuniciraju pozitivne emocije poput sreće kroz miris svog znoja. Kada doživimo radost, naša tela proizvode specifična hemijska jedinjenja, ili „hemosignale“, koje drugi mogu da detektuju kroz miris našeg znoja, što potencijalno utiče i na njihovo raspoloženje.
7. Regulacija sna
Bolji san je sve univerzalnija želja, a pokazalo se da bavljenje fizičkim aktivnostima koje izazivaju znojenje poboljšava kvalitet i trajanje sna. Jedna posebna studija je primetila značajna poboljšanja kvaliteta sna kod pacijenata sa nesanicom koji su vežbali 30 minuta tri puta nedeljno tokom perioda od osam nedelja.
