Gasterbajterski fenomen u umetnosti
Beograd je za ovog uspešnog umetnika grad iz sećanja i detinjstva, a Amsterdam grad budućnosti u kojem stvara svoju neobičnu umetnost – objašnjava autorka emisije Olivera Milošević
Večerašnja emisija „Kreativni distrikt” (RTS 2, 21.52) predstavlja rođenog Beograđanina, umetnika Bogomir Doringer koji je je veoma cenjen u svetu konceptualne umetnosti. Školovanje je počeo u Beogradu, nastavio u Amsterdamu i Beču. Izlagao je u mnogim značajnim galerijskim prostorima. Živi u Amsterdamu, odakle stvara svuda po Evropi.
Kada je o njegovoj umetnosti reč sve je, kaže Bogomir, počelo u Beogradu devedesetih. Kombinacija straha, igre i surovosti iz detinjstva prenela se i na umetnost koju voli. To su uvek granične prakse, izučavanja rituala i neobični projekti.
Nakon početnih studija sociologije u Beogradu, diplomirao je na akademiji u Amsterdamu. Nekoliko godina kasnije i na Holandskoj filmskoj akademiji. Njegov doktorski rad na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču pod naslovom „Ja plešem sam” posmatra klabing iz ptičje perspektive, kao ogledalo društvenih i političkih promena i istražuje kolektivne i individualne dinamike plesnog podijuma.
Kao interdisciplinarni umetnik uzima pojave modnog dizajna, filma i konceptualne umetnosti kao oblike komentarisanja savremenog društva. U svojim projektima Doringer se bavi sociološkim fenomenima koji se manifestuju u telima i na telima ljudi. Za svaki projekat okuplja stručnjake iz različitih oblasti, a rezultati projekata pokazali su se značajnim i u sferama medija, sociologije, psihologije, medicine, antropologije... Zapažanja i rezultate ovih radova predstavlja u formi predavanja, radionica, umetničkih instalacija i filmova. Bio je dva puta nominovan kao predstavnik Srbije na Venecijanskom bijenalu. U Amsterdmu trenutno radi kao nezavisni kustos za Nekst muzej novih medija.
Tokom karijere bio je autor niza zanimljivih projekata. Izložbu „Bez lica“ predstavlja u uglednom Muzejskom kvartu u Beču, koja je zatim bila u Amsterdamu i Briselu.
Za projekat „Kustos prirode“ Doringer se obraća Prirodnjačkom muzeju u Beču sa neobičnim zahtevom: da izdvoji ptice čiji bi se narativ i istorija mogli uporediti sa prošlošću gastarbajtera. Naime, gastarbajtere ili migrante često upoređuju sa pticama selicama ili vole da se porede sa njima. Gastarbajterski fenomen u Austriji istražuje i kroz projekat „Ainhajt klub“ u kojima doseljenici gaje nostalgičan odnos prema domovini.
U Amsterdamu su u vreme boravka ekipe RTS-a bile dve Doringerove izložbe, jedna u Nekst muzeju, druga u gradskom Arhivu.
„Život u drugoj rezoluciji“ je naslov impresivne izložbe u Nekstu čiju je kustos. Tu Doringer donosi pregled dvadesetogodišnjeg rada umetničke grupe „Random International“. Njihovi digitalni radovi su kreativni, inspirativni i interaktivni. U kontaktu publike i tehnologije nastaju fascinantne priče o tome šta danas znači biti čovek.
U zgradi Arhiva grada Amsterdama je Doringerov rad deo kolektivne izložbe video radova koji kroz klabing daju svojevrsnu socijalnu analizu ovog grada.
- Beograd je za Bogomira Doringera grad iz sećanja i detinjstva. Romantizuje ga i posmatra sa nostalgijom. Amsterdam je njegov grad budućnosti. Baza u kojoj stvara svoju neobičnu umetnost – objašnjava autorka emisije Olivera Milošević.
Snimatelj je Milan Romanjuk, montažer Miloš Ačanski, a režiju potpisuje Milica Milić.
