Bolesni bubrezi ugrožavaju život
Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, hronična bubrežna slabost dovodi do teških komplikacija. Dijaliza i transplantacija kao jedina rešenja
Hronična bubrežna slabost nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i nepovratnog oštećenja bubrega koje traje tri meseca i više meseci, bez obzira na uzrok. Ako se ne otkrije i ne leči na vreme, može da bude uzrok otkazivanja bubrega, što dovodi do teških komplikacija u celom organizmu, povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i ugrožava život. Lečenje ove bolesti mnogo košta, a oboleli ne može da vodi kvalitetan život.
Dr Dejan Pilčević, supspecijalista nefrologije Klinike za nefrologiju VMA, objašnjava da je osnovna funkcija bubrega prečišćavanje organizma od raspadnih produkata metabolizma putem filtracije krvi i stvaranjem mokraće. Imaju i ključnu ulogu u regulaciji ravnoteže tečnosti i elektrolita u telu. Od pravilnog rada bubrega zavise značajne metaboličke i endokrine funkcije, između ostalog u kontroli koštanog metabolizma, stimulaciji stvaranja crvenih krvnih zrnaca, kao i kontroli krvnog pritiska.
U početku bez simptoma
– U početnim stadijumima hronične bubrežne slabosti bolesnici obično ne osećaju nikakve simptome, tako da se bolest otkriva uglavnom laboratorijskim pretragama mokraće ili nalazom povišenih azotnih materija u krvi – kaže za „Magazin” dr Pilčević.
Simptomi koji ukazuju da bubrezi ne rade dovoljno su problemi s mokrenjem, penušava ili sukrvičava mokraća, otoci, neregulisan krvni pritisak. Ozbiljnije tegobe jasno se pojavljuju tek u poodmakloj fazi bolesti i to su: malaksalost, zamor, gubitak apetita, mučnina, gušenje, malokrvnost, poremećaji sna, svrab, bolovi u kostima.
– Ova bolest podmuklo i asimptomatski napreduje ka završnoj fazi, tako da su redovne kontrole bubrežne funkcije od ključnog značaja za blagovremeno prepoznavanje i otpočinjanje lečenja – upozorava dr Pilčević.
Kada od pacijenta uzme sve podatke o tegobama i posle pregleda, nefrolog će naložiti da se urade analize krvi: urea i kreatinin s jačinom glomerulske filtracije, uz nalaz elektrolita i krvne slike, zatim celokupan pregled urina, kao i odnos albumina i kreatinina u uzorku mokraće.
Preporučuju se i periodični ultrazvučni pregledi urotrakta, posebno kod ljudi s visokim rizikom za nastanak bolesti bubrega, a to su pacijenti s visokim krvnim pritiskom, dijabetičari ili još zdrave osobe koje u porodici imaju bliske članove s ovim bolestima.
– Lečenje bubrežne slabosti podrazumeva otklanjanje osnovne bolesti, njenih komplikacija i pridruženih oboljenja uz hipoproteinsku dijetu. Veoma je važna dobra kontrola povišenog krvnog pritiska čije vrednosti treba da budu normalne ili manje od 130/80 mmHg. Za to se koriste antihipertenzivni lekovi, ACE inhibitori ili blokatori AT receptora – osim što će smanjiti pritisak, oni štite prestale zdrave funkcionalne delove bubrega i mogu da smanje količinu belančevina koja se gubi mokraćom. Lekovi iz grupe SGLT2 inhibitora sniziće šećer u krvi, ali i čuvati rad bubrega – kaže naš sagovornik.
Lekovi bez efekta
Kada bubrežna insuficijencija dospe u završnu fazu, u kojoj lekovi više ne pomažu, jedina rešenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Hemodijalizom se dva-tri puta nedeljno u dijaliznim centrima iz tela uklanjaju otpadni produkti i višak tečnosti iz krvi.
Dijalizu preko trbušne maramice pacijenti obavljaju sami u svom domu i to je metoda izbora za mlađe, radno sposobne pacijente. Najoptimalniji vid zamene bubrežne funkcije ostaje transplantacija.
DNEVNO DVA LITRA TEČNOSTI
Kada se otklone ili drže pod kontrolom faktori rizika za nastanak bolesti bubrega – a to su šećerna bolest, arterijska hipertenzija, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost, pušenje i nasledne bolesti – najbitnije je u organizam unositi dovoljno tečnosti. To je oko dva litra dnevno, uz izbegavanje slanih jela i prerađene hrane. Treba izbegavati i namirnice s visokim sadržajem belančevina životinjskog porekla. I neki lekovi mogu da oštete bubrege, poput tableta protiv bolova (ibuprofen i diklofenak). Cigarete smanjuju dotok krvi u bubrege, a neprijatelji ovih bolesti su i prekomerna upotreba alkohola, višak kilograma i fizička neaktivnost.
Opasne infekcije i toksini
Bolesti bubrega nastaju kao posledice raznih infekcija, uticaja toksina, ali i zbog nekih metaboličkih poremećaja u organizmu, kao i zbog, blokada u oticanju urina. Ispoljavaju se kao upale bubrega i tada govorimo o glomerulonefritisima, pijelonefritisima ili nefrotskom sindromu. Akutna i hronična nedovoljna funkcija bubrega dovodi do njegove slabosti, odnosno insuficijencije.
