Spas za našu planetu je u nama samima

Klimatske promene predstavljaju jedan od najznačajnijih izazova sa kojima se svet suočava u 21. veku. Globalno zagrevanje, uzrokovano prekomernim emisijama štetnih gasova, rezultira nizom ozbiljnih posledica po životnu sredinu, ekonomiju i ljudsko zdravlje. Upravo ovom gorućom temom bavila se TV autorka iz Ekološke redakcije RTS-a, Dragana Živojnović koja će nam u novim epizodama „Zelene Evrope” (subota, 1. mart, RTS 2, 14.05) predstaviti kakve je to zanimljiva rešenja za spas naše planete videla u drugim evropskim ekološki osvešćenim gradovima.

Dvesta godina nakon polaska prvog putničkog voza na svetu, promovišući održivi transport i putujući vozom, ekipa Redakcije ekološkog programa posetila je Luksemburg, Luven, Esen, Najmegen, Hamburg, Kopenhagen i Malme, gradove koji svojim inovativnim rešenjima predstavljaju pozitivne primere za bolju i održiviju budućnost.

Mala kneževina Luksemburg, smeštena između Nemačke, Francuske i Belgije, često ostaje neprimetna u odnosu na velike susede. Još 2020. godine Luksemburg je postao prva zemlja na svetu koja je uvela besplatan javni prevoz, čime je podstaknuto korišćenje vozova, autobusa i tramvaja.

Reka Petrus i njena dolina predstavljaju strateški element istorijske tvrđave u centru grada. Ekološka obnova Petrusa koja je u toku, skoro 100 godina nakon što je ovaj vodeni put pretvoren u kanalizaciju, predstavlja jedan od strateških projekata grada, objašnjava za “TV reviju” Živojnovićeva.

Muzej umesto rudnika

Nemački grad Esen je od najzagađenijeg grada Evrope postao još jedna Zelena prestonica. Rudarski kompleks Colferajn je danas kulturno dobro i deo Unesko kulturne baštine. Fantastičnom transformacijom Colferajn je pretvoren u impresivan muzejski kompleks koji danas privlači milion ipo turista godišnje. U okviru istog prostora se nalazi Rurski rudarski i muzej posvećen dizajnu. Jedan od najvećih poduhvata oživljavanja vodenog ekosistema Evrope je reka Emšer koja je danas ponos Esena.

Najmegen, najstariji i jedan od najlepših gradova u Holandiji je poznat kao jedan od ekološki najosvešćenijih gradova Evrope. Dinamičan i napredan Univerzitetski grad o kojem se malo zna, nazivaju i „stari grad sa vibracijama mladih“jer je više puta proglašavan za najbolji Evropski grad za studente i mlade ljude. Zbog reke Val život u Najmegenu ide ruku pod ruku sa rizikom od poplava. Projekat urbane regeneracije i pomeranje korita reke smatra se najvećim projektom prilagođavanja klimi u Evropi.

Hamburg, još jedan je od onih gradova koji je proglašen gradom mladih i metropola poznata po kulturnoj sceni i dinamičnom životu. Grad nije samo najveća morska luka u Nemačkoj, već i najveća evropska železnička luka. Hafen siti je deo grada razvijen sa jasnim ciljevima održivog razvoja i najveći Evropski razvojni projekat na reci.

Kopenhagen nije samo političko i kulturno središte Danske već i uzor ekološke održivosti. Pokušavajući da postane prvi grad sa nultom emisijom štetnih gasova, grad investira u nove biciklističke staze, zelene tehnologije i akcenat stavlja na održivost. Luka u Kopenhagenu je jedna od najvažnijih i najlepših luka u Evropi. Kupališta na otvorenom postala su jedan od simbola Danske prestonice.

Malme aktivno uključuje svoje stanovnike u procese donošenja odluka kada su u pitanju ekološke inicijative. U isto vreme besplatnim savetima pomaže privatnim i poslovnim licima da poboljšaju svoju energetsku efikasnost i smanje troškove života.

Povezivanje Srbije sa Evropom

Vođena idejom da pošalje još jednu važnu poruku, Dragana Živojnović je sa svojom ekipom putovala vozom jer je železnički saobraćaj ekološki najprihvatljiviji vid transporta. Kada je reč o emisiji ugljen dioksida, železnički saobraćaj je odgovoran za svega 0,4% ukupnih emisija u sektoru transporta u Evropskoj uniji, a železnice velikim delom koriste obnovljive izvore energije.  Izvršni direktor Agencije EU za železnice, dr Jozef Dopelbauer je u intervjuu za „Zelenu Evropu“ istakao da železnice predstavljaju važan segment u ostvarivanju ciljeva Evropskog zelenog dogovora koji se odnosi na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. Evropa ima konkretne planove za stvaranje brzih pruga između svih evropskih prestonica i ističe da je povezivanje Srbije važno zbog smanjenja zagađenja, ali i unapređenja bezbednosti, prenosi nam naša sagovornica.

- Znam da zvuči neverovatno, ali malo je potrebno, često samo razumevanje problema i želja za promenom. Pogledajte i možda ćete dobiti ideju – tvrdi našasagovornica.

A da li smo mi dovoljno ekološki osvešćeni i koliko će nam ove emisije pomoći da se bar malo zamislimo?

- Znate onu čuvenu dilemu „da li je časa puna ili prazna“? E, pa ja sam od onih što uvek vidi čašu kojoj samo malo fali da bude idealna. Pozitivan stav me uvek navodi da ukazujem na probleme - tako što pokazujem rešenja. Kod nas ekologija nije u fokusu, a trebalo bi. Da bih ukazala na probleme koji su očigledni, ja prikazujem moguća rešenja koja već funkcionišu. Zahvaljujući projektu „Puls Evrope“ uspela sam da snimim mnogobrojne primere. Mislim da je širenje svesti, edukacija i menjanje ustaljenih navika ključno za korak napred.

Kad vozači dele put sa biciklistima i pešacima

Ni u zemljama koje je posetila, nije sve išlo glatko. Sagovornici često ističu da su se u početku suočavali sa velikim otporom lokalne zajednice, ali da su danas ti ljudi najveći zagovornici istih inicijativa. Na primer, u malom kvartu u Luvenu je realizovan pilot-projekat u kome su ukinuti trotoari, parking mesta i betonski prilazi garažama. Prolaz automobilima je dozvoljen, ali samo uz brzinu 20 km na čas, a isti put, napravljen od ekoloških materijala, vozači dele sa biciklistima i pešacima. Oplemenili su kraj novim zelenim površinama i dali podsticaje za lokalne zelene inicijative. Ispostavilo se da su svi hteli zeleniji grad, čistiji vazduh, idealnu klimu, ali većina stanovnika nije želela da se odrekne brze vožnje automobilom, asfaltiranih pristupa kući ili trotoara, misleći da u tome leži kvalitet njihovog života. Danas je taj deo grada najcenjeniji i najskuplji, a stanovnici su uvideli koliko im se život u stvari promenio na bolje. Oni sada uživaju u šetnji, zelenilu, udišu punim plućima i više se druže.

- Nadam se da će upravo priče kao što je ova, ali i mnoge druge u serijalu, biti primeri za nadležne, ali i za građane, da i bez ustaljenih, standardnih puteva možemo stići do zelenije Srbije – kaže Živojnovićeva.

Kako bi stanovnici Srbije reagovali da ih pitaju - da li želite da vaša ulica bude jednosmerna, da imate biciklističku stazu, klupu za druženje ili puno zelenila? I da li nas iko pita?

- Moramo prvo biti svesni da mnogo zavisi od nas. Ako nas ne pitaju možemo i da tražimo, ali prvo moramo da znamo šta želimo. Zato je i nastao ovaj serijal.

I za kraj neizbežno pitanje - ima li spasa za našu planetu?

- To je pitanje na koje mi je jako teško da dam odgovor. Volela bih da budem pozitivna kao i uvek, ali me mnogo činjenica može demantovati. Mislim da je važno da stalno imamo na umu da je planeta samo jedna i da skoro u svim segmentima moramo da menjamo životne navike. Prirodu moramo da gledamo kao velikog prijatelja, a ne kao neprijatelja, jer kako se mi odnosimo prema njoj, tako će nam ona vraćati. Ja i dalje verujem u nove generacije. Mladi su svesniji problema i shvataju da moramo nešto da promenimo, ali i da se sami menjamo u godinama koje dolaze. Spas za našu planetu je u nama samima.