Nevska formula Vladimira Babošina
Ruski prevodilac, pesnik i izdavač Vladimir Babošin, poznat u našim književnim krugovima, došao je nedavno u Srbiju još jednom, da primi i drugu „Hrisovulju” za doprinos svetskoj književnosti u manastiru Presvete Bogorodice u Lešju, koji se smatra centrom pravoslavne srednjovekovne duhovnosti.
Sreli smo se drugi put u životu u kolima koja su pisce vozila vrletima planine Babe do manastira na proplanku s veličanstvenim pogledom na padine i devet sela iznad Paraćina.
Babošin je, inače, priznanje dobio od književne zajednice „Nastamba Petrus” koja se bavi očuvanjem pravoslavne kulturne tradicije istoimenog srednjovekovnog grada, a u čijem elektronskom časopisu je već godinama i zamenik urednika.
Osnivač, urednik i izdavač časopisa „Nevska formula”, koji se danas štampa i u Rusiji i kod nas, dolazi iz rodnog Sankt Peterburga stalno u Srbiju još od 2017. godine, ponekad i tri puta godišnje.
„Kada sam prvi put došao, upoznao sam Milorada Đošića, osnivača Kulturnog centra „Ćirilica”, i s njim se sprijateljio na prvu loptu: on pukovnik, kao bivši pilot, ja pukovnik koji je doktorirao na Ruskoj vojnoj akademiji na Odseku za vezu. Razumeli smo se u ljubavima prema svojim državama – radio sam u vojsci 35 godina i pored toga bio i univerzitetski profesor. Složili smo se da bogato kulturno nasleđe dve zemlje kojima smo se posvetili moramo sačuvati. Tada sam na ruski preveo i prepevao pesmu talentovanog pesnika u invalidskim kolicima Danila Zarića 'Deco verujte' i od tada stalno na oba jezika prevodim književnost.”
Na pitanje koja je formula za njegov tečni srpski, odgovara da naš jezik nikada nije učio. „Vaš jezik koji sam zavoleo došao mi je sam, preko noći, kako volim da kažem, u stvari kroz želju da ga na osnovu sličnosti slovenskih jezika razumem. Ali presudna su prijateljstva koja sam u književnim druženjima ovde brzo stekao”, kako priča.
Naši pesnici i kulturni poslenici tako su se ubrzo našli i na stranicama časopisa „Nevska formula”. Reč je o publikaciji koja se bavi širokom kulturnom politikom. Pored novinskih i publicističkih tekstova, na stranama ovog danas rusko-srpskog časopisa sa zavidnim brojem strana su i kritike, eseji, priče, pesme, u prevodima na oba jezika. Često nastupa sam na tribinama, kako s prevodima pesama drugih pesnika, tako i kazujući sopstvene, inspirisane grandioznim ruskim prirodnim lepotama i tradicijom. Nedavno je za „Smederevsku jesen” preveo četiri knjige poezije. Ruska izdavačka kuća „Novi pogled” objavila je značajne prevode. Sarađuje i s književnicima iz Republike Srpske, a nedavno je bio i u bosansko-hercegovačkom Brčkom.
„Zaljubljen sam u svoja prijateljstva sa srpskim umetnicima. Oba časopisa, i moj 'Nevski' i 'Nastambu Petrus' u Lešju, sada uređujem zajedno s vašom književnicom Anisijom Crepović. Volim moju Srbiju na dva ista načina na koja volim rodnu Rusiju: kao zemlju, bogatu prirodnim i kulturnim čudima i kontrastima, ali i kao kolevku jednog posebnog naroda. Zašto je volim kao svoju zemlju? Za ljubav nema nikakvog odgovora”, poručuje za „Magazin”.
