Evolucija ideja kao zabava

Enormna gužva na ulasku u Halu tri Beogradskog sajma prošle nedelje porušila je još jednu od predrasuda o mladima – da njih ne zanima sticanje novih saznanja, makar ona bila prezentovana interaktivno i zabavno, kao što je slučaj sa Festivalom nauke, koji se ovde održavao od četvrtka do subote. Neko bi pomenuti krkljanac pripisao prinudi od strane škola, ovdašnjih, ali i pristiglih iz BiH, Makedonije... Ali i njega bi demantovali ushićeni dečji osmesi – najveća nagrada organizatorima manifestacije.

U sedamnaestom izdanju Festivala, najvećeg u regionalnim okvirima, fokus je bio na Evoluciji ideja, prikazanoj u najrazličitijim oblastima. Tako, ako bi se krenulo nadesno od glavnog ulaza, ulazilo bi se u domen proučavanja funkcija nervnog sistema i njegovih stranputica, poput Alchajmerove bolesti. „Baš za to još nerasvetljeno oboljenje nauka je na tragu efikasnije implementacije leka, preko ugrađenog mikročipa u neposrednoj blizini žarišta degeneracije”, okupljenima objašnjava mladić zadužen za komunikaciju ispred Centra za stručni i naučno-istraživački rad studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Veću pažnju mališana ipak izazivaju zabavnije činjenice (ili fun facts), kao što je podatak da čovekov mozak, iako čini tek dva odsto naše mase, konzumira čak petinu energije koja nam je potrebna. Red se stvara i za mašinom (elektroencefalografom) koja beleži moždane talase, ali i za mikroskopom ispod čijeg sočiva se vide ćelije najsloženijeg organa, to jest – histološki prikaz mozga. I ako posetiocima mlađanog uzrasta u datom trenutku možda i nije sve baš najjasnije, složiće im se kasnije.

Svet pčela, opet, svima deluje bliskije, i mogu da se povežu sa vremenima kad su one gajene u deblima drveća, a zatim i u košnicama spravljanim od pruća (tzv. vrškarama). Savremene su im sasvim poznate, naizgled metalne, a u stvari plastične, otpornije na promenu spoljašnjih uslova. Ali, da postoje i one kućne, zgodne da se zakače bilo gde u stanu, to većina ne zna, pa se dodatno raspituju kako one funkcionišu.

„Pčele ulaze i izlaze kroz ovu cev”, kaže Slobodan Dolašević iz Instituta za stočarstvo, pokazujući na šupalj cilindar, čiji se kraj protura kroz otvor na zidu. Odatle marljivi insekti odleću, i tuda se vraćaju nakon što obiđu krug od tri do četiri kilometra, sakupljajući polen cvetova gradskih biljaka.

Fenomen disfrakcije

„Suprotno očekivanjima, urbana vegetacija zdravija je od livadske, koja se tretira različitim hemikalijama”, poentira demonstrator. U futurističkim skalamerijama (nalik geometrijskoj slici, neznatno izbačenu u treću dimenziju) nastaju svi pčelinji proizvodi. I med, i matični mleč, i vosak, i propolis, dok se kućnom negom medonosnih pčela efikasno štiti ova vrsta, ugrožena mahom upravo pesticidima.

Prezentacija beogradskog Matematičkog fakulteta trebalo bi da se postavi u blizinu svih prodajnih mesta tiketa za loto jer razobličava uzaludnu nadu da će kupac ugrabiti sedmicu. Od toga su mnogo veće šanse i da ga pojede ajkula, i da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Tačnije, izraženo brojkama, izgledi za takav dobitak su jedan prema 15,4 miliona. I tu računicu ni ne treba dodatno tumačiti.

Za pojedine štandove, kao što je bio onaj Udruženja studenata „Optika”, potrebna je daleko veća koncentracija da se shvati da je vlat kose tanka poput talasne dužine svetlosti, te je u mogućnosti da skrene svetlosni snop sa pravolinijske putanje izazivajući dugo poznati, ali i dalje fascinantan fenomen difrakcije. S druge strane, talasi koji prođu kroz optičko vlakno mogu da se pretvore u Morzeovu azbuku i tako čitaju svetlosni signali, dok su ekrani mobilnih telefona još zanimljiviji posmatrani kroz piksele nego kroz postove na Tiktoku.

U susednoj sali, označenoj kao 3A, u okviru segmenta Naučno-fantastična bina, pokuse su vršili mladi gosti iz Švedske, Češke, Poljske, Estonije, Australije i Slovenije. Poput mađioničara, dve eksperimentatorke porinule su balon u posudu sa tečnim azotom. I gle čuda, balon se potpuno skupio, a u njegovoj unutrašnjosti se pojavilo i malo tečnosti za koju saznajemo da je tečni kiseonik. Sve ovo se dešava zbog izuzetno niske temperature tečnog azota od minus 196 stepeni Celzijusa!

Prava poslastica bio je i deo festivala nazvan Zona ekspertinejdžera, gde su učenici osnovnih i srednjih škola imali svoje postavke. Da šećer može da kristališe, nije neočekivano, ali su vešti đaci OŠ „Siniša Janić” iz Vlasotinca na svojoj postavci „Lako je vezati kecelju, ali je teško biti kuvar” pokazali kako napraviti specijalitete od ove sasvim obične namirnice, koji su svojom veličinom i lepotom podsećali na gorske kristale. Ti časovi „kulinarstva” spadaju u vršnjačku edukaciju, najuputniju, jer se komunicira bliskim jezikom, kad se i saznato bolje zapamti.

Modni vremeplov katedre za Odevno inženjerstvo Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” iz Zrenjanina, prikazao je kako je kroz različite epohe moda igrala ključnu ulogu u oblikovanju identiteta i izražavanju društvenih i kulturnih normi. Pa su prvo korišćene prirodne sirovine, poput vune ili pamuka, da bi ih u 20. veku zamenila sintetika, jeftinija i izdržljivija, a onda se, kad se ispostavilo da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača prirode, prešlo na recikliranje.

„Danas se prave materijali i od kore ili kože ananasa, banane, bambusa, eukaliptusa, prilični izradi aksesoara, posebno ako se u masu dodaju šljokice”, slavodobitna je jedna demonstrantkinja. Kao što se nekad sve ručno radilo – tkalo, šilo, krojilo – sad nam u tom pomažu kompjuteri, što takođe predstavlja uštedu resursa. Modele Kristijana Diora sa srpskim folklornim motivima, nalik izloženom, sada tvori veštačka inteligencija. Ima i „pametnih” materijala, koji su u stanju da prepoznaju ranjiva mesta na telu i upozore vlasnike takve odeće, recimo sportiste, da se pripaze.

„Zainteresovanost naših studenata kulminirala je studijskom posetom fabrici ’Feragamo’ u Firenci. Specijalizovana za izradu luksuzne obuće i kožne galanterije, ta se fabrika tokom Drugog svetskog rata služila, u nedostatku drugih sirovina, ribljom kožom za proizvodnu svojih produkata”, objašnjava profesorka Marija Pešić.

I tako, od štanda do štanda, u raznim naučnim pravcima, i prilagođeno raznim uzrastima i interesovanjima, a sve praćeno neverovatnim entuzijazmom i izlagača i posetilaca. A suprotno onom što se očekuje, kako već rekosmo.

Primer Južne Koreje

„Ljudi nauku uglavnom doživljavaju kao dogmu, premda stalno stare teorije evoluiraju, a nove nastaju, sve na osnovu iskustva iz novih eksperimenta ili posmatranja prirode. Odatle i Evolucija ideja kao moto ovogodišnje priredbe. Naš festival je tu da naukom ’zarazi’ mlade, pruži priliku naučnicima da pokažu čime se bave, ali i skrene pažnju donosiocima odluka na važnost ulaganja u nauku”, objašnjava Milan Popović, programski koordinator ovog festivala i doktorand Fakulteta za fizičku hemiju.

Odličan primer kako nauka i tehnologija transformišu jedno društvo jeste Južna Koreja. Iako je sredinom prošlog veka razorena građanskim ratom, ona je danas jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja sveta, a to je postigla gotovo bez ikakvih drugih resursa osim inovacija i istraživanja u različitim naučnim disciplinama.

Kuriozitet na koji je Popović posebno ponosan jeste činjenica da je među izlagačima mnogo onih koji su se u nauku zaljubili kao deca, upravo na nekom davno održanom Festivalu nauke. Ovo celom organizacionom timu predstavlja naročit motiv da istraju u realizaciji projekta u kom svi uživaju.