Еволуција идеја као забава
Презентација београдског Математичког факултета требало би да се постави у близину свих продајних места тикета за лото јер разобличава узалудну наду да ће купац уграбити седмицу. Од тога су много веће шансе и да га поједе ајкула и да постане председник Сједињених Америчких Држава
Енормна гужва на уласку у Халу три Београдског сајма прошле недеље порушила је још једну од предрасуда о младима – да њих не занима стицање нових сазнања, макар она била презентована интерактивно и забавно, као што је случај са Фестивалом науке, који се овде одржавао од четвртка до суботе. Неко би поменути кркљанац приписао принуди од стране школа, овдашњих, али и пристиглих из БиХ, Македоније... Aли и њега би демантовали усхићени дечји осмеси – највећа награда организаторима манифестације.
У седамнаестом издању Фестивала, највећег у регионалним оквирима, фокус је био на Еволуцији идеја, приказаној у најразличитијим областима. Тако, ако би се кренуло надесно од главног улаза, улазило би се у домен проучавања функција нервног система и његових странпутица, попут Алцхајмерове болести. „Баш за то још нерасветљено обољење наука је на трагу ефикасније имплементације лека, преко уграђеног микрочипа у непосредној близини жаришта дегенерације”, окупљенима објашњава младић задужен за комуникацију испред Центра за стручни и научно-истраживачки рад студената Медицинског факултета у Београду.
Већу пажњу малишана ипак изазивају забавније чињенице (или fun facts), као што је податак да човеков мозак, иако чини тек два одсто наше масе, конзумира чак петину енергије која нам је потребна. Ред се ствара и за машином (електроенцефалографом) која бележи мождане таласе, али и за микроскопом испод чијег сочива се виде ћелије најсложенијег органа, то јест – хистолошки приказ мозга. И ако посетиоцима млађаног узраста у датом тренутку можда и није све баш најјасније, сложиће им се касније.
Свет пчела, опет, свима делује блискије, и могу да се повежу са временима кад су оне гајене у деблима дрвећа, а затим и у кошницама справљаним од прућа (тзв. вршкарама). Савремене су им сасвим познате, наизглед металне, а у ствари пластичне, отпорније на промену спољашњих услова. Али, да постоје и оне кућне, згодне да се закаче било где у стану, то већина не зна, па се додатно распитују како оне функционишу.
„Пчеле улазе и излазе кроз ову цев”, каже Слободан Долашевић из Института за сточарство, показујући на шупаљ цилиндар, чији се крај протура кроз отвор на зиду. Одатле марљиви инсекти одлећу, и туда се враћају након што обиђу круг од три до четири километра, сакупљајући полен цветова градских биљака.
Феномен дисфракције
„Супротно очекивањима, урбана вегетација здравија је од ливадске, која се третира различитим хемикалијама”, поентира демонстратор. У футуристичким скаламеријама (налик геометријској слици, незнатно избачену у трећу димензију) настају сви пчелињи производи. И мед, и матични млеч, и восак, и прополис, док се кућном негом медоносних пчела ефикасно штити ова врста, угрожена махом управо пестицидима.
Презентација београдског Математичког факултета требало би да се постави у близину свих продајних места тикета за лото јер разобличава узалудну наду да ће купац уграбити седмицу. Од тога су много веће шансе и да га поједе ајкула, и да постане председник Сједињених Америчких Држава. Тачније, изражено бројкама, изгледи за такав добитак су један према 15,4 милиона. И ту рачуницу ни не треба додатно тумачити.
За поједине штандове, као што је био онај Удружења студената „Оптика”, потребна је далеко већа концентрација да се схвати да је влат косе танка попут таласне дужине светлости, те је у могућности да скрене светлосни сноп са праволинијске путање изазивајући дуго познати, али и даље фасцинантан феномен дифракције. С друге стране, таласи који прођу кроз оптичко влакно могу да се претворе у Морзеову азбуку и тако читају светлосни сигнали, док су екрани мобилних телефона још занимљивији посматрани кроз пикселе него кроз постове на Тиктоку.
У суседној сали, означеној као 3А, у оквиру сегмента Научно-фантастична бина, покусе су вршили млади гости из Шведске, Чешке, Пољске, Естоније, Аустралије и Словеније. Попут мађионичара, две експериментаторке поринуле су балон у посуду са течним азотом. И гле чуда, балон се потпуно скупио, а у његовој унутрашњости се појавило и мало течности за коју сазнајемо да је течни кисеоник. Све ово се дешава због изузетно ниске температуре течног азота од минус 196 степени Целзијуса!
Права посластица био је и део фестивала назван Зона експертинејџера, где су ученици основних и средњих школа имали своје поставке. Да шећер може да кристалише, није неочекивано, али су вешти ђаци ОШ „Синиша Јанић” из Власотинца на својој поставци „Лако је везати кецељу, али је тешко бити кувар” показали како направити специјалитете од ове сасвим обичне намирнице, који су својом величином и лепотом подсећали на горске кристале. Ти часови „кулинарства” спадају у вршњачку едукацију, најупутнију, јер се комуницира блиским језиком, кад се и сазнато боље запамти.
Модни времеплов катедре за Одевно инжењерство Техничког факултета „Михајло Пупин” из Зрењанина, приказао је како је кроз различите епохе мода играла кључну улогу у обликовању идентитета и изражавању друштвених и културних норми. Па су прво коришћене природне сировине, попут вуне или памука, да би их у 20. веку заменила синтетика, јефтинија и издржљивија, а онда се, кад се испоставило да је текстилна индустрија један од највећих загађивача природе, прешло на рециклирање.
„Данас се праве материјали и од коре или коже ананаса, банане, бамбуса, еукалиптуса, прилични изради аксесоара, посебно ако се у масу додају шљокице”, славодобитна је једна демонстранткиња. Као што се некад све ручно радило – ткало, шило, кројило – сад нам у том помажу компјутери, што такође представља уштеду ресурса. Моделе Кристијана Диора са српским фолклорним мотивима, налик изложеном, сада твори вештачка интелигенција. Има и „паметних” материјала, који су у стању да препознају рањива места на телу и упозоре власнике такве одеће, рецимо спортисте, да се припазе.
„Заинтересованост наших студената кулминирала је студијском посетом фабрици ’Ферагамо’ у Фиренци. Специјализована за израду луксузне обуће и кожне галантерије, та се фабрика током Другог светског рата служила, у недостатку других сировина, рибљом кожом за производну својих продуката”, објашњава професорка Марија Пешић.
И тако, од штанда до штанда, у разним научним правцима, и прилагођено разним узрастима и интересовањима, а све праћено невероватним ентузијазмом и излагача и посетилаца. А супротно оном што се очекује, како већ рекосмо.
Пример Јужне Кореје
„Људи науку углавном доживљавају као догму, премда стално старе теорије еволуирају, а нове настају, све на основу искуства из нових експеримента или посматрања природе. Одатле и Еволуција идеја као мото овогодишње приредбе. Наш фестивал је ту да науком ’зарази’ младе, пружи прилику научницима да покажу чиме се баве, али и скрене пажњу доносиоцима одлука на важност улагања у науку”, објашњава Милан Поповић, програмски координатор овог фестивала и докторанд Факултета за физичку хемију.
Одличан пример како наука и технологија трансформишу једно друштво јесте Јужна Кореја. Иако је средином прошлог века разорена грађанским ратом, она је данас једна од најразвијенијих и најбогатијих земаља света, а то је постигла готово без икаквих других ресурса осим иновација и истраживања у различитим научним дисциплинама.
Куриозитет на који је Поповић посебно поносан јесте чињеница да је међу излагачима много оних који су се у науку заљубили као деца, управо на неком давно одржаном Фестивалу науке. Ово целом организационом тиму представља нарочит мотив да истрају у реализацији пројекта у ком сви уживају.
