I balerina i reporter
Iako je ceo život provela u baletskim špic-patikama, u danima neizvesnosti prihvatila se novinarskog posla. Odnedavno vodi jutarnji program TV Studija B, igra na sceni Narodnog pozorišta, drži časove
U Klubu Narodnog pozorišta popili smo kafu čekajući Drinu Pešić, odnosno završetak redovnih baletskih vežbi u pola 11, vreme koje nam je i zakazala. Došli smo ranije zbog fotografisanja ispred zdanja u kom je sa svojih 50 godina ona i dalje na baletskoj sceni. „Izvinite, ne prekidamo nikada vežbe, važne su za našu igračku kondiciju i stas”, rekla je stižući žustro, razigrana kao devojčica, vitka kakva je oduvek. Pre vežbi, istoga dana, gledali smo je u ulozi voditeljke jutarnjeg programa Studija B.
Obe svoje ljubavi, balet i televiziju i danas neguje sa istim žarom, zbog čega joj, kaže, nikad nije teško. Ni da ustane ranije da bi obavila porodične obaveze, ni da se uveče kreće po gradskim kulturnim događajima kako bi kontaktirala sa gostima svojih emisija... „U baletskim špic patikama sam ceo svoj život, a voditeljski posao radim već 17 godina, otkada sam na TV Politici dobila emisiju Svet baleta. Odrasla sam uz mamu Borislavu, balerinu Narodnog pozorišta u Sarajevu i oca dopisnika i novinara „Politike” Muharema Durića. Još kao dete upijala sam znanje obe profesije. Sa mamom sam išla redovno u pozorište, jer sam još kao devojčica znala da ću biti balerina, kao što je to već sada, doduše još kao učenica, i moja ćerka Iskra. Ali, i sa tatom sam redovno dolazila u vašu redakciju preko raspusta, a naročito otkako smo se zbog događanja devedesetih preselili u Beograd, iz kog je majka i došla u Sarajevo. Imamo zanimljivu isprepletenu sudbinu: ona, Beograđanka, igrala je u gradu na Miljacki, a ja Sarajka primljena sam na audiciji u beogradsko Narodno pozorište sa 18 godina, pošto sam srednju baletsku uspela da završim, kad smo se doselili, u školi „Lujo Davičo”.
Tako Drina karijeru balerine na sceni vodećeg baleta u zemlji počinje rano. I to sa karakternim ulogama. Ostvario joj se san da ima solo tačku u španskoj igri u Labudovom jezeru, nosila je i uloge Mercedes i Ciganke u Don Kihotu, igrala Nanin u Dami s kamelijama...
„I dalje sam aktivna balerina, iako u skladu s godinama, jer je balet umetnost mladih. Posle nametnute pauze na sceni zbog nerazumevanja sa prošlim rukovodstvom Baleta, kada smo mi koji nismo dobijali uloge ispijali kafe u klubu umesto da igramo, sadašnja direktorka baleta Ana Pavlović ukazala mi je poverenje i prošle sezone dodelila mi ulogu majke Berte u baletu ' Žizela'. To je uloga drugačija od svih mojih dosadašnjih. Do sada sam tumačila likove temperamentnih žena, a ovoga puta jednu mirnu seljanku na čije ruke Žizela koja umire zbog ljubavi pada. Ne mogu da verujem da sam se toliko identifikovala sa ulogom koja je za mene izazov, da su moje suze na sceni uvek prave, premda se trudim da ne preteram u toj tragičnoj završnoj sekvenci”.
Danas zna da ju je nepravda koju je doživela kao prekid u zenitu svoje karijere, ojačala. Shvatila je da je u svetu velikih sujeta verovatno smetalo što je brzo, još brže otkad je na televiziji, postala poznata, uz nadimak Drina balerina. No, da te nepravde nije bilo, recimo, ne bi se okrenula televiziji na pravi način, i izvukla nauk da čovek mora da i najgore dane i poraze okrene u svoju korist. Tada pobeđuje.
Veštinu da na svoj način, kako je zapaženo, od ove sezone vodi dnevni i to jutarnji program, u danima ove neizvesnosti je i stekla. Godinama pre je na raznim televizijama, od BK, TV Stankom i JU info do TV Art i „Naša”, imala autorske emisije iz oblasti kulture. Pre četiri godine ponuđen joj je posao reportera sa beogradskih ulica. Prihvatila je to zdušno, krenuvši od početaka novinarskog zanata, javljajući vesti iz vodovoda, s lica mesta za vreme gradskih kvarova i požara... Paralelno sa upotnom vežbom i igrom na baletskoj sceni.
„Iako su moji prijatelji govorili da je za mene ponižavajuće da budem reporter sa ulice, shvatila sam to kao nezamenljivo iskustvo i ponosna sam što sam upotpunila svoje novinarsko znanje. Otkrila sam posebno uzbuđenje u žiži svakodnevnih događanja, kada moraš biti brz, koncentrisan i spreman i na neprijatnosti i dobacivanja. Shvatila sam da je izveštavanje pravi novinarski posao i da ne može da se poredi sa snimanjem u studiju, po ozbiljnosti i težini. Ujedno, postaješ snalažljiviji, jer moraš. Predložila sam urednici Ivani Vučićević da na te razne teme napravimo tolk-šou, kao emisiju subotom”, priča.
Ubrzo, jednočasovna emisija subotom u šest, postala je ove sezone dvočasovni program Subotom u pet, zbog interesovanja gledalaca i gostiju. U tome joj je pomogao i njen lični projekat „Veče baleta i mode” koje poslednju deceniju organizuje često na raznim scenama, spajajući ljude iz sveta umetnosti, mode i zabave, privlačeći medije.
„To znanje sam iskoristila za emisiju, Kao nekadašnji autor bila sam ograničena na teme iz kulture, ali sam vremenom shvatila da je bolje emisiju prošarati raznim oblastima i temama. Ljudi vole da čuju pravni ili savet lekara, kao i sve oko upisa dece u škole. Ali, vole i estradu. Iskreno, imala sam dugo predrasude da su u tom svetu popupismeni i loši ljudi. Izvinjavam im se zbog takve zablude: baš kao i u kulturi, na toj sceni ima i prepametnih i obrazovanih, finih ljudi, kao što ima i onih drugih. Među glumačkim i baletskim veličinama upoznala sam i mali broj onih koji su me potpuno neprijatno iznenadili. To što je neko glumica ili reditelj ne znači ni da je bolji, ni da je gori od učesnika sadašnjih rijaliti programa”.
Dodaje i da je upoznala, radeći emisiju u novoj formi, do sada već mnogo estradnih zvezda i shvatila da je taj posao naročito težak za žene, pogotovo ako imaju malu decu i porodicu, a žele da stvore ili održe karijeru.
Ono što je danas posebno ispunjava su časovi baleta na kojima prenosi svoje znanje drugima. U „Božidarcu” trenutno drži časove devojčicama, ali i seniorkama. Muškaraca je kod nas, na žalost, kako misli, malo u školama ove umetnosti. Zajedno sa Anom Pflug, koja je osnovala centar za širenje baletske umetnosti, daje i časove u predškolskim ustanovama, a u novembru planiraju da organizuju Festival baleta u Dečjem kulturnom centru, na kom će biti i više radionica sa poznatima iz sveta igre i glume.
„Tako, za hobi nemam vremena. Ali, kada vidim te devojčice koje sledeći moje pokrete čak i kosu nameštaju kao ja, poput moje ćerke, ništa mi nije teško. Mogu svakog dana da kuvam i da čistim, perem, peglam, igram balet i vodim emisije – ako sam ispunjena”, poručuje.
Uvek vremena za cipele
Ono za šta Drina Pešić uvek ima vremena, čak i kada je u najvećem poslu na svim „frontovima”, kako kaže, jesu cipele. „Kad mi je najteže, svratim i kupim cipele čiji sam fan. Volim ekstravagantne, zanimljive cipele. Štikle volim više nego baletanke”. Na pitanje da li će svoju verovatno zavidnu kolekciju jednom pokazati, odgovara da već razmišlja o tome.
Zlatibor i fensi i usamljenički
Otkako je upoznala supruga Gorana, zahvaljujući izložbi u Vojnom muzeju u kom je radio, počeli su zajedno da putuju. Njihova tročlana porodica danas je na putu kad god ugrabe vremena. Leti vole da idu u Grčku, na plaže Sitonije, ali i obavezno da u Solunu popiju kafu na Aristotelovom trgu. Ipak, najviše vole da odu na Zlatibor, na kom su često vikendom. „Znam da ga mnogi kritikuju zbog preterane izgradnje, ali meni tamo ništa ne smeta. Upravo volim Zlatibor kao mesto na kom mogu da sedim u kafićima i razgledam radnje sa fensi cipelama, a istoga dana sa porodicom idem u duge šetnje nepoznatim puteljcima. Volim i prirodu i živost ove naše planine, idealne kako za one koji vole da se sreću s poznatima, tako i za usamljenike”, kaže Drina.
