Ja, pa ja i samo ja
Izraženo samoljublje i uzdizanje sebe nije uvek loše, jer je važno za uspeh. Ali ako sebičnost postane prenaglašena, može da dovede do sukoba i nesporazuma
Sebe smatra centrom univerzuma. Sve se vrti oko njega, bitno je šta on misli, želi, traži, kako se oseća.
Ne, on nije dete. On je egocentrik.
Ovo nije uvek loše, jer je za samoizražavanje i uspeh neophodan određeni nivo egocentričnosti. Ali ako sebičnost postane previše izražena, to može dovesti do sukoba i nesporazuma.
Sve je pitanje mere, jer, kako kažu psiholozi, svi smo do određenog nivoa egocentrični, češće nego što smo toga svesni. Neko će bez razmišljanja o drugima uleteti na početak reda u banci, drugi će kasniti na zakazani sastanak, treći će sve vreme pričati o sebi ne pitajući sagovornika ni kako je.
Egocentrizam se manifestuje u odnosima i komunikaciji s drugim ljudima.
Kod dece normalno
Egocentrizam je tipičan kod dece.
– Kao period u mišljenju deteta, egocentrizam se razvija od 2. do 7. godine. Dete sagledava stvari samo iz svoje perspektive i zato misli da je ono uzrok svake pojave i da svi ljudi doživljavaju isto što i ono. Recimo, misli da su mama i tata srećni što su mu kupili igračku. Egocentrizam ne treba mešati sa sebičnošću. Kad dete sedne tako da više nema mesta ni za koga, ono nije sebično, već naprosto misli da i drugi mogu sesti kao i ono. Kasnije, kao tinejdžeri veruju da je njihovo gledište jedino ispravno i moguće, dok sve ostale apsolutno ne prihvataju. Roditelji često egocentrizam tinejdžera doživljavaju kao nezrelost, problematičnost i bezrazložnu buntovnost, objašnjava Dragana Stanković, školski psiholog, urednica portala „Psihologijaonlajn”.
Potom, kako objašnjava, egocentrizam u adolescenciji ima svoju razvojnu ulogu. Razmišljanje, preispitivanje i analiziranje sistema vrednosti pomažu mladima da se odvoje od drugih, da postanu nezavisniji i formiraju vlastiti identitet. Čak i ako su u početku uvereni da su samo oni u pravu, dubljim analiziranjem sebe i sveta koji ih okružuje oni počinju da shvataju socijalne norme, prihvatljive načine ponašanja i postupke drugih.
Egocentrizam se kroz razvoj gubi. To nije dijagnoza, već način razmišljanja kroz periode odrastanja koji može da se menja uz svoju i uz pomoć drugih, naročito dobrih uzora.
U odraslom dobu egocentrizam može da predstavlja problem u komunikaciji, nerazumevanju, nesaradljivosti, da dovodi do konflikta, jer kada ovu sklonost ne primetimo, teško nam je da uvažimo tuđe potrebe, osećanja i mišljenja.
Među osobinama tipičnim za egocentrične osobe obično se prvo navodi da – ne znaju da saslušaju druge. Možete razgovarati s njima sat vremena, ali teško da ćete doći do reči. Ako i započnete razgovor o vašim potrebama, oni vas prekidaju pričom o svojim postignućima.
Svaka stvar koja im se dogodi jako je važna. Hrane se dramom i, kada je nema, sami je stvaraju. O sebi i svemu što rade govore u superlativu, pritom omalovažavajući druge ljude. Prijatelje biraju na osnovu koristi koju očekuju od njih.
Kada imaju krizu, očekuju da se svet okreće oko njih, ali kada se situacija preokrene, nemaju empatije prema drugima i njihovim problemima.
Zadovoljavanje svojih interesa, prema rečima stručnjaka, nije egoistično ako pri tome vodimo računa i o drugima.
– Egoista čini sve da udovolji samo sebi, ali pri tome, paradoksalno, pojačava unutrašnji osećaj praznine. To je zbog toga što ignoriše potrebu da bude emotivno povezan s drugima, odnosno da su drugi ljudi i njihovi interesi važni – objasnila je psihoterapeut Danijela Kodžić.
Uzroci egoizma mogu biti različiti. Na primer, ako osoba ima dubok doživljaj nesigurnosti i ugroženosti, može da razvije egoizam kao vid prevazilaženja te neprijatnosti tako što nametljivo stavlja sebe u prvi plan. Egoistična osoba može pokazati ozbiljnu agresiju i bes ako pomisli da neko može da ugrozi njen ego.
Lek za ovakvo ponašanje je postavljanje dobrih granica: jasno i mirno iznošenje svog stava i zaštita svojih interesa.
Uvek su drugi sebični
Načini na koje možemo prestati da budemo egoisti jesu obraćanje pažnje na druge, na njihove potrebe i osećanja, brinuti o drugima. Moramo da budemo i zahvalni kada nam neko nešto učini.
Zanimljivo je da samo u drugima vide sebičnost. Zapravo, većina ljudi opravdava svoje sebične stavove žaleći se na sebičnost drugih.
S egoizmom ne treba mešati brigu o sebi i stavljanje ličnih potreba na prvo mesto. Poželjno je i postavljanje granica, jer neki ne shvataju da iskorišćavaju druge. Ključno je uspostaviti ravnotežu između ličnog interesa i obzira prema drugima.
Nekontrolisan egoizam može da dovede do usamljenosti.
