Veštačka inteligencija ide u rat

Prva, prava i velika prekretnica u načinu ratovanja bila je pojava baruta. Umesto mačeva, lukova i strela i sekira, čovek je počeo da koristi pištolje, puške i topove.

Druga, isto tako značajna prekretnica u istoriji ratovanja bila je dešifrovanje načina nemačke mašine „enigma“. Taj događaj je direktno uticao na pobedu saveznika u Drugom svetskom ratu.

Sledeća prekretnica u načinu ratovanja je upotreba veštačke inteligencije i ona se dešava upravo sada. Mi smo svedoci procesa koji čovečanstvo vodi u dimenzije nepoznatog.

Rat u Ukrajini postavio je kamen temeljac savremenog načina ratovanja. Sledeći nivo doneo je sukob na Bliskom istoku. Ali, krenimo redom.

Američka vojska je eksperimente sa veštačkom inteligencijom počela 1991. godine. Tada je radila na programu koji je predviđao i rešavao probleme na polju logistike. Od isporuka oružja do prebacivanja trupa.  Sve je to donelo uštede računate u milionima evra.

To je bio skroman početak koji je danas stigao do glavnih smernica upotrebe veštačke inteligencije u ratnim sukobima. To su:

1. Identifikacija i neutralisanje pretnji
2. Upravljanje vozilima i letelicama
3. Autonomnost borbenih sistema
4. Sakupljanje obaveštajnih podataka
5. Pripreme za bitku
6. Unapređenje odbrambenih sistema
7. Ograničavanje upotrebe veštačke inteligencije u ratovima
8.  Povezivanje uređaja i brz protok podataka

Svakako da je najintrigantnija tačka ograničavanje upotrebe veštačke inteligencije. Naime, ona može da detektuje cilj, upravlja letelicom ili čamcem bez posade i locira cilj. Ali, čovek mora da bude onaj koji će povući obarač. Drugim rečima, odluku o eventualnoj smrti ljudskog bića, bio to i neprijatelj, mora da donese čovek.  

Za ilustraciju tog problema može da posluži PVO sistem „patriot“ koji je sposoban da sam otkrije cilj i ispali raketu. U tom slučaju ključno pitanje je  kako isključiti mogućnost da „partiot“ neutrališe cilj sa ljudskom posadom. Dakle, da mašina ne ubije ljudsko biće.

Sa druge strane, Izrael u sukobu u Gazi i Libanu koristi veštačku inteligenciju za obradu obaveštajnih podataka. Sistem poznat kao „jevanđelje“,  velikom brzinom obrađuje prikupljene podatke, vrši selekciju i postavlja prioritete među ciljevima. Za ono što su nekada obaveštajni oficiri radili satima, danima i sedmicama, „jevanđelje“ obavlja za samo nekoliko minuta.