„Lav fest” promenio sliku Vrnjačke Banje
Uz ostale muzičke festivale, „Birfest”, „Egzit”, „Nišvil” ili Sabor trubača u Guči, ova manifestacija okuplja najviše mladih u regionu i dovodi najviše stranih turista
Muzički festivali podižu nivo svesti o mestu u kom se održavaju i karakteristikama te sredine i važni su za pozicioniranje Srbije kroz kulturni turizam, istakao je Vladan Cerović, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, otvarajući nedavno trideseti, jubilarni niški džez festival.
„To potvrđuje i već osmi po redu ’Nišvil’ džez teatar, veoma značajan deo ’Nišvila’, koji ove godine ima na svom repertoaru čak 17 predstava. Drago mi je što se i ovaj festival širi i dobija nove segmente. Takođe, postaje sve značajniji u zemlji i inostranstvu”, dodao je naš sagovornik.
Cerovićevo nedavno obraćanje deo je projekta „Uloga i značaj muzičkih festivala u turističkoj promociji Srbije” Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, o kom je u Nišu razgovarao i s direktorom džez festivala Ivanom Blagojevićem i Majom Mitić, umetničkom direktorkom i selektorkom džez teatarskog festivala „Nišvil”.
Zabava i tradicija
Razgovor je ponovo postavio pitanje da li su naši festivali samo zabava kao deo tradicije „hleba i igara”, da li su put da se napune lokalni budžeti ili su i pečat kulturnog identiteta.
Po napisima iz balkanske štampe, Srbija je domaćin nekih od najuzbudljivijih muzičkih festivalskih dana u Evropi. Naši najveći festivali promovišu, kako zapažaju muzički kritičari, najrazličitije žanrove i izvođače. Rok, pank, pop, balkanske, domaće zabavne, narodne, ali i džez muzike. Okupljaju ljude iz celog sveta i spajaju različite kulture. Oko glavnih muzičkih višednevnih scena sve je više stranih turista iz istočne, ali i zapadne Evrope.
Na poslednjem Dragačevskom saboru u Guči razgovarali smo s kineskim, francuskim i američkim turistima u istoj ulici u kojoj su se do jutra svi „drmusali” uz rakijicu i trubu.
Po podacima Turističke organizacije Srbije, koncerti su najposećeniji događaji, a nastupi savremenih grupa na ovim festivalima omogućuju da Srbija bude u fokusu.
Najveći napredak u posećenosti koncerata i novim sadržajima zapažen je na poslednjem, nedavno završenom „Lav festu” ili Festivalu ljubavi u Vrnjačkoj Banji.
Po rečima direktora Turističke organizacije Vrnjačke Banje Ivana Trifunovića, ove godine okupio je više od 50.000 posetilaca, znači 15 odsto više nego prošle godine. Nastupaju mlade, a i svetski poznate grupe, samim tim festival okuplja mlade iz celoga sveta.
„Ovo je festival koji okuplja najviše mladih u regionu, a u Vrnjačku Banju dovodi najviše stranih turista. ’Lav fest’ je promenio sliku naše najstarije banje”, kaže Trifunović, dodajući da program festivala prati sve više kulturnih dešavanja. Za turističku kasu doprinos ovog i sličnih festivala je nemerljiv, kaže još, samim tim što je cena smeštaja u vreme njihovog održavanja i do 30 odsto veća, a preduzetnici iz banje se podstiču tako što im se u vreme festivala ne naplaćuje zakup.
Festival „Egzit” u Novom Sadu je danas, posle 19 godina, jedan od najvećih festivala u Evropi, koji, po zvaničnim podacima, sada posećuju turisti iz 60 zemalja sveta. Mladima su najprivlačnije festivalske žurke na tvrđavi do ranih jutarnjih sati.
Kako kažu u TO Novi Sad, mnogi stranci planiraju putovanje prema danima kada se festival održava.
Beogradska žurka
Strani turisti tako na mapi ucrtavaju putovanje i kada je u pitanju buđenje uz predjutarnju trubu u Guči na Dragačevskom saboru, koje mnogi ne žele da propuste, kao i kada se radi o Festivalu piva ili „Bir festu” u Beogradu. Po raznim podacima, tokom pet dana kroz festivalsku zonu na ušću Save u Dunav, koju stranci najpre i žele da vide, prođe i više od 500.000 posetilaca, a britanski list „Indipendent” ga je svrstao u najatraktivnije događaje na planeti, a do sada je na njegovim binama nastupalo više od hiljadu izvođača raznih muzičkih žanrova.
Sve su popularniji i ARLEMM, muzički festival u Arilju, i junski „Arsenal fest” u Kragujevcu, čiji kamp je iz godine u godinu posećeniji, tim pre što VIP karta od 13.000 dinara, osim otvaranja i VIP mesta i propusnica, uključuje i smeštaj u kampu.
„Prva harmonika” u Sokobanji i Festival izvorne pesme u Prislonici danas su posetiocima zanimljivi kao deo atraktivne i raznolike tradicije Srbije.
Istraživač i koordinator projekta o ulozi festivala u turizmu Jasna Dimitrijević iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, osvrćući se na ove podatke kaže:
„Festivali iz oblasti kulture i muzike utiču na oblikovanje identiteta mesta, na ekonomski napredak, razvoj infrastrukture, stvaranje kulturnih navika. Oni, po rezultatima našeg istraživanja, podstiču stvaralaštvo. Takođe i saradnju stvaralaca i turista i njihovu razmenu na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu. Podižu i nivo svesti o značaju kulture u lokalnoj zajednici. Tema našeg istraživanja je izuzetno važna da bismo postali svesni značaja festivala i podsticali kao društvo pozicioniranje Srbije kroz kulturni turizam.”
Kako dodaje, cilj Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka je naročito istraživanje i podsticanje najznačajnijih muzičkih festivala u Srbiji, koji su izuzetno važni za međunarodnu promociju i razvoj lokalnih zajednica:
„Danas festival treba da bude holistički, da ima strateški pristup, dalekosežnu aktivnost u društvu, da je generator manifestacija. Takođe, mora da ima dobre koordinatore, što podrazumeva saradnju različitih sektora. Takođe, da izaziva publiku i da ga vodi kreativnost. Muzički festival kao sredstvo kulturne politike oblikuje grad. Zato kvalitetni višednevni muzički događaji podrazumevaju aktivno učešće publike, čemu prethodi detaljno osmišljavanje sadržaja i dostupnost u najširem smislu, i preko medija i društvenih mreža i u kontaktu i otvaranju vrata publici na svaki konstruktivan način”, kaže naša sagovornica.
U sklopu istraživanja planirana je i anketa koja će biti upućena turističkim organizacijama u gradovima domaćinima festivala, s ciljem istraživanja uticaja festivala na ekonomske prilike, na kulturu i sredinu.
„Kroz analizu sadržaja najznačajnijih muzičkih festivala u Srbiji uzeće se u obzir kreativna aktivnost, nova partnerstva i saradnja, društvena i privredna korist, identitet mesta i uticaj na bolji kvalitet života, kao i razvoj publike i strateški razvoj grada”, navela je parametre iz ankete.
„Pored uvida u programske sadržaje najznačajnijih muzičkih festivala i izvore finansiranja ovih festivala u Srbiji, na osnovu ovih podataka, rezultate istraživanja ćemo predstaviti na tri prema svemu tome odabrana domaća festivala, a planirana je i konferencija, čiji će učesnici biti organizatori ovih muzičkih događaja. Cilj je da se predstave dobri rezultati i primeri i afirmišu nove mogućnosti u promociji Srbije kroz kulturni turizam”, najavljuje Jasna Dimitrijević.
Koncerti najposećeniji događaji
Po istraživanjima Turističke organizacije Srbije, 30 odsto stranih gostiju navodi da su im muzički festivali glavni podsticaj za dolazak u Srbiju, dok su za 14 odsto njih festivali, naročito određeni koncerti, glavni razlog da posete našu zemlju i po programima festivala planiraju put. Po tim podacima, njihov boravak u kasi prihoda od turizma je sve vidljiviji.
