Ogovaranje na radnom mestu

Svi smo skloni tračarenju, opankavanju, intrigama, olajavanju, pričanju iza leđa… Kada zaposleni provode mnogo sati dnevno zajedno i takmiče se za iste pozicije u kompaniji, konkurencija je neizbežna. Neki ljudi smatraju da je ogovaranje sastavni deo kancelarijskog okruženja i neophodna veština za napredovanje u karijeri. Drugi veruju da je prenošenje abrova nepotreban i potencijalno štetan deo korporativne kulture koji urušava moral i timske odnose.

Ne postoji osoba koja nije bila direktno ili indirektno uvučena u neko ogovaranje. Smatramo da nema ničeg lošeg u tome, deluje bezazleno. Međutim, može da dovede i do mobinga, upozorava Vanja Dimitrijević, psiholog i psihoterapeut u ordinaciji „Psihocentrala”.

Radio Mileva

Istraživanja su pokazala da se 90 odsto neformalnih razgovora u kancelarijama opisuje kao ogovaranje. S tim što su to obično banalne informacije koje se prenose preko Radio Mileve, kao što je „Čula sam da Marina ćerka studira medicinu, ponovila je drugu godinu”.

Pričanje o drugima iza njihovih leđa ne mora da bude grešna kancelarijska razbibriga, veruju stručnjaci, već može da bude i korisna alatka za snalaženje na radnom mestu i saznavanje važnih informacija.

– Sjajno je imati kontakt u kancelariji preko kojeg se s lakoćom može doći do sočnih informacija. Većina nas voli da bude u „toku” kada je reč o planiranju, proširenju, smanjenju... Ali ako vaš „insajder” voli skandale, to može da ugrozi njegov ugled – upozorava naša sagovornica.

Dodaje i da bi bilo pametno ograničiti komunikaciju s takvim kancelarijskim spletkarošem.

– Ogovaranje je sastavni deo našeg života. Gde je grupa ljudi, biće i ogovaranja. Ali na radnom mestu, gde su normalni neobavezni razgovori među kolegama, ogovaranje je štetno za moral, produktivnost, pa čak i zdravlje – smatra Dimitrijevićeva na osnovu višegodišnjeg radnog iskustva u kompanijama, odeljenjima za ljudske resurse.

Ona objašnjava da se trudila da zadrži ulogu pasivnog posmatrača da ne bi nešto od onoga što kaže bilo izvučeno iz konteksta pogrešno shvaćeno. Prenošeno od usta do usta, sigurno bi stiglo i do osobe koja je pomenuta, a onda treba povratiti poljuljano poverenje i objasniti šta je zapravo rečeno.

Nisu retki slučajevi kada abronoše zbog netačnih i lažnih informacija odgovaraju za mobing.

– Nemojte biti kolega koji neselektivno izbrblja sve što čuje svakome ko želi da sluša. Ovakvo ponašanje narušava reputaciju i čini da vas okolina doživljava kao osobu u koju ne može da se pouzda – savetuje Dimitrijevićeva koja se često sreće s ljudima kojima je, zbog poljuljanog samopouzdanja prouzrokovanog ogovaranjem na poslu, neophodna njena stručna pomoć.

Postoji i uspešno ogovaranje. Ono podrazumeva da budete dobar timski igrač i da delite ključne informacije s drugima i da razumete kada treba da držite jezik za zubima. Jednostavno, pretpostavite da sve što kažete može da se iskoristi protiv vas.

– Ako osetite poriv da se odate tračarenju postavite sebi pitanja: da li je to istina, da li je korisno? Imajte na umu da mnogo manje poverenja imate u kolegu koji stalno ogovara, nego u one koji to ne čine. Ako neko govori negativno o svim svojim kolegama, velika je verovatnoća da će raditi isto i iza vaših leđa. Taj čudno prijatan osećaj tračarenja ili ponižavanja drugog naziva se hranjenje narcizma. Često nismo svesni da smo u obrascu „spuštam druge da bih izdigao sebe” – objašnjava psihološkinja.

Dodaje da se zamka ogovaranja može izbeći ako se okružite ljudima koji takođe pokušavaju da unaprede sebe i nemaju problem s ličnom odgovornošću. Ako se okružite negativnošću i tračevima, prilagodićete se svom okruženju i to će postati vaša nova normalnost.

Šta ako smo mi predmet trača?

– Neko se u tom slučaju oseća neprijatno ili uznemireno, a nekome poraste samopouzdanje, jer to znači da ima zavidnih koji mu se dive – napominje Dimitrijevićeva.

Uživaju u tuđem bolu

Postoje i osobe koje ogovaraju da bi se osećale superiorno.

– Mnogi ljudi koji su nesigurni nalaze privremeno olakšanje u osuđivanju drugih. Posedovanje informacija koje drugi nemaju može da bude osnažujuće za tu osobu. Takođe, imaju crtu emocionalnog sadizma i uživaju u saznanju da neko drugi doživljava bol ili je nesrećan, oduševljeni što se to ne dešava njima.

Dosadno im je. Kada ne mogu da se pokrenu zanimljivi razgovori, zasnovani na znanju ili idejama, tračevi mogu da budu jeftina zamena. Anksiozni su.

Ponekad ljudi tračare da bi pripadali grupi ili da bi bili u centru pažnje – primećuje naša sagovornica.

Savet je da, iako shvatate zašto to neko radi, a ne osećate sažaljenje prema osobi koja prenosi abrove i duboko vas pogađa to što širi glasine o vama, zatražite pomoć psihoterapeuta. Tako ćete otkriti zašto vas to slama, jer ćete teško pronaći drugo mesto gde se to ne dešava.