S Ajfelovom kulom u ruci

Reke turista, koje zaustavljaju saobraćaj fotografišući se s Trijumfalnom kapijom u pozadini, donose ovih dana na Jelisejska polja uzbuđenje koje se uveliko oseća u vazduhu glavnog grada Francuske pred Letnje olimpijske igre.

Na „ostrvu” po sredini saobraćajnice, gde se najbolje u pozadini vidi kapija grada, fotografišu se praveći prstima slovo „O” u znaku najvećih svetskih igara. Ponekad i nasred kružnog toka oko kapije, ne libeći se da s ushićenjem i osmehom mahnu vozačima da ih puste „na sliku za večnost” bar na sekund.

Spomenik borcima iz Napoleonovih ratova, Trijumfalna kapija je mesto s čijeg vrha turisti koji se popnu liftom mogu da vide avenije Pariza koje se šire kao zvezda, zbog čega ovaj Trg Šarla de Gola zovu i Etoal ili Zvezda.

U podnožju je i Grob neznanom junaku iz Prvog svetskog rata, gde se 11. novembra pale baklje i za naše solunske ratnike.

Ovogodišnje, 23. Letnje olimpijske igre održaće se od 26. jula do 11. avgusta, a Paraolimpijske igre od 28. avgusta do 8. septembra.

Ništa manje gužve nisu ni nedaleko ispred najstarije radnje i sedišta modne marke „Luj Viton”, što zbog mode, a što zbog fotografisanja ispod u celom svetu papreno cenjenih zlatnih slova. Zgrada je sagrađena 1912. godine u art nuvo stilu, ali danas ima novu fasadu u obliku kofera. Kao i ovaj omiljeni predmet ljubitelja visoke mode, srebrnastosive je boje.

Kako čujemo u žagoru dok prolazimo pored radnje, gužva je zbog akcije po kojoj klasična torbica ove marke umesto za 120 može da se kupi za 70 evra, papuče s hologramom su snižene na 110, a bele mokasine sa čuvenim fensi oznakama „luj viton” u boji koštaju „samo” 100 evra.

U okolnim kafeima kafa u ovom trenutku košta pet evra, ali na terasi, za uživanje na suncu na Jelisejskim poljima mora da se izdvoji čak sedam evra.

U odlasku u strogi centar grada, do katedrale Notr Dam prelazimo stari most preko Sene. U fotografisanju možete da se uverite da se reka sada već zeleni, nakon čišćenja koje su komunalne službe Grada Pariza preduzele pred Olimpijske igre.

Ovo će biti prve Olimpijske igre čija će ceremonija otvaranja biti održana u samom srcu grada, ovde na reci. Svaka delegacija će imati svoj brod na Seni, a brodovi će biti opremljeni video-kamerama, kako bi gledaoci i navijači mogli izbliza da vide sportiste. Tako će ploveći kroz grad, deset i po hiljada sportista proći pored najvažnijih istorijskih i kulturnih obeležja Pariza. To je sve razlog da se u celom toku buduće povorke od šest kilometara decenijama zagađena reka velikog grada skoro potpuno očisti.

Po prelasku starog mosta nailazimo prvo na pijacu cveća iz najpoznatije pesme Žaka Prevera u kojoj pesnik kaže: „Išao sam na trg cveća i kupio sam cveće, za tebe ljubavi moja”. Prodavac Anri Sešo i dalje koristi staru zelenu kanticu, dok turistima objašnjava da je tu i pijaca orhideja.

Tribine za turiste ispred Notr Dama

U iščekivanju da se ove godine završi konačno obnavljanje katedrale Notr Dam, izgorele u aprilu 2019. godine u katastrofalnom požaru, turisti i Parižani sede na drvenim tribinama napravljenim ispred građevinske ograde oko crkve. Na ogradi su panoi s istorijom Notr Dama, u kojoj su opisani i požar i oštećenja, ali i radovi.

U susret otvaranju katedrale u godini olimpijade u Parizu biće održani mnogi kulturni programi u celom gradu, na scenama i ulicama. Katedrala koja je nastajala više od dva veka, od 1136. do polovine 14. veka, simbol je Pariza još otkada je Viktor Igo u 19. veku pisao roman „Zvonar Bogorodičine crkve” u kojoj glavni junak Kvazimodo posmatra grad i Esmeraldu iz tajanstvenog zvonika.

Preovlađujući spomenici u njoj su dela klasične gotike, s dve rozete najveće u Evropi.

Vodena parada otvaranja Igara koja će proći pored Notr Dama završiće kod legendarnog Trokadera gde će se održati i ostatak olimpijskog protokola. Svi gledaoci koji budu posmatrali ceremoniju u gornjem toku Sene neće morati da plate ulaznicu, dok se u donjem toku od mosta Austerlic ona plaća. Procenjuje se da će spektakl posmatrati oko 600.000 ljudi što je 10 puta više nego na prosečnom olimpijskom stadionu. Postavljeno je 80 mega led ekrana s ozvučenjem duž celog ovog toka reke.

Otvaranje koje francuski mediji najavljuju kao „magično” biće najveće u istoriji olimpijade.

Laganom šetnjom niz Senu stigli smo i do Trokadera. S poznatog trga najbolji je pogled na Ajfelovu kulu, koja se odavde na fotografiji vidi cela. Taj kadar turisti odvajkada koriste smeštajući na fotografiji toranj koji je navršio 130 godina u „srce” koje naprave prstima svako za sebe ili zajedno. Takođe, stavljajući dlan ispod njegovih temelja na slici, a u poslednje vreme je štos da se Ajfelova kula „drži prstima” kao privezak. Ujedno, slovo „O” koje prsti tom prilikom naprave pozdrav je za buduće olimpijske dane.

Palata Šajo na Trokaderu, u kojoj su bioskopi, pozorišta i muzeji, gleda na kaskade parka i fontane sve do reke. Kapučino s tri boje ili sloja u staklenoj šolji, u kafeima na terasama koje s Trokadera gledaju na Ajfelov toranj, košta i do 15 evra. Većina turista u bašti komentariše da pogled, ipak, nema cenu.

Istorija francuske boemije

Vozom šesticom, presedajući potom na metro broj dva, odlazimo do starog ili „slatkog” srca Pariza, do Monmartra. Na „brdo slobode”, visoko 130 metara, mnogi se danas penju panoramskim liftom, ali su japanskim turistima omiljeniji bicikli. Ima još mnogo onih koji žele svoj portret s trga čuvenih slikara impresionista i nekadašnje boemije ili fotografiju iz „ulica crvenih fenjera ”, iz „La boema” i okolnih kafea u kojima su stvarali najveći francuski romantičari.

Na jednoj od kuća otkrili smo i znak Skadarlije, kao simbol nedavnog bratimljenja dve boemske ulice.

Reke mladih stižu penjući se dugačkim stepenicama do Crkve Sakre ker ili Svetog srca, ispred koje sede posmatrajući Pariz u podnožju. Ulaz u ovu, kao i ostale crkve je besplatan, ali se u redovima ispred čeka. Posebno se jedino plaćaju ulaz u kriptu ili pogled sa zvonika bazilike s kraja 19. veka. Liftovima se turisti posle obilaska spuštaju do podnožja i radnjica suvenira – magneta s pejzažem prestonice ili mini-torbica sa slikarskim motivima. Istorija francuskog slikarstva i boemije i danas je živa.

Na kraju, Avenijom Filip Ogist stigli smo i do groblja poznatih ličnosti Per Lašez. Njihova imena ispisana su na pločama na zidu oko groblja, a među njima su i Sara Bernar, Marija Kalas, Federik Šopen, Edit Pjaf, ali i Džim Morison. Ovde se nalazi i Groblje palih u Velikom ratu.

U odlasku na aerodrom, kao i mnogi u ovom gradu prvi put smo se u jednom bespilotnom vozu, na liniji jedan pariskog metroa, vozili do Trga nacije. Bespilotni voz, objašnjavaju ljubazno Parižani, poznaje se po tome što ima dupla vrata. Peron za bespilotni voz je okolo zastakljen, pa se prvo prođe kroz staklena, a onda vrata voza. Ovaj sistem je način kontrolisanja ulazaka i izlazaka koji su kompjuterski planirani. Nekada Kraljevski trg, danas je kao Nacionalni poznat po velikoj grupnoj narodnoj skulpturi. Odatle vozi autobus do aerodroma „Šarl de Gol”, koji je s kartom od dva i po evra jeftiniji od voza za koji karta do aerodroma iznosi 10 evra, ali je svakako vozom vožnja brža i kraća. U autobusu među putnicima preovlađuju Parižani afričkog i azijskog porekla, uglavnom migranti, koji su inače u svakom trenutku spremni da pomognu putnicima iz Evrope, bilo kada je reč o informaciji ili o unošenju kofera. Ljubazni vozač kome su najavili zastoj zbog neke saobraćajne nesreće pozvao je dispečere zbog velikog broja putnika koji žure na let i uspeo da mu odobre vožnju do velikog aerodroma.

Između tri terminala „Šarla de Gola” takođe vozi brzi bespilotni aerodromski voz, ali je za dolazak do aerodroma, zbog situacije kakva je upravo opisana i probijanja kroz njegovo ogromno prostranstvo, potrebno svakako poći iz centra grada najmanje tri sata pre leta. Aerodrom „Orli” je nešto bliži, a „Buve” do kojeg stižu i jeftiniji avio-prevoznici je udaljeniji. Kako se može prosuditi po ljubaznosti, francuski službenici na aerodromima uveliko su spremni za Velike olimpijske igre, kako ih zovu, te je nemoguće zalutati.

Plivači ponovo u Seni

U Parizu se uskoro završava istorijsko čišćenje reke Sene, zahvaljujući kojem će plivači i ronioci nakon 100 godina moći da se vrate na tu reku. Vlasti su još 1923. zabranile plivanje zbog prljave vode, a sada će gradsko plivanje biti jedno od glavnih nasleđa Olimpijskih igara zahvaljujući projektu čišćenja reke vrednom 1,4 milijarde evra.

„Kada vide sportiste kako plivaju, ljudi će početi da se vraćaju u Senu”, predviđa Pjer Rabadan, zamenik gradonačelnika.

Ritam francuske kulture i kod nas

Kao u Francuskoj, i u Srbiji će godina Olimpijskih igara biti obeležena nizom kulturnih programa. Ambasada i Institut Francuske u Beogradu pokrenuli su kampanju „Ritam francuske kulture”. Ova kulturna sezona posebno će istaći francusko stvaralaštvo, koje će biti deo festivala i francuskog i autorskog filma, Beogradskog džez festivala, Bitefa, Oktobarskog salona, Nomusa, Bemusa, Nišvila i Arsenal festa, kako je najavila Karolin Sota, ataše za kulturu Francuskog instituta.