Vitamini iz hrane nedovoljni
Dijetetski suplementi ne mogu da budu zamena za raznovrsnu ishranu, ali ponekad su ove tablete neophodne da bi organizam bio zdrav, podseća Dušan Obradović, farmaceut i stručnjak medicinske biohemije
U idealnom slučaju, uravnotežena i raznovrsna ishrana trebalo bi da zadovolji potrebe za mikronutrijentima. Međutim, mlade i osobe srednjih godina koje žive i rade brzim tempom, koje nemaju vremena za redovne obroke, koje se nezdravo hrane, često drže dijete ili puše, svom telu ne obezbeđuju dovoljno hranljivih materija, vitamina, minerala…
Čak i blagi nedostatak mikronutrijenata može dovesti do opšteg umora, smanjene otpornosti na infekcije, kognitivnog pada, smanjene koncentracije i budnosti.
Ovako u knjizi „Vitamini u ishrani i zdravlju” (izdanje „Data status”) piše Dušan Obradović. On je stručnjak s dugogodišnjim iskustvom u oblastima farmacije, medicinske biohemije i bromatologije (nauka o hrani, vrednosti namirnica). Dugo se bavi dodacima ishrani, odnosno dijetetskim suplementima, pa je o tome nedavno objavio vrlo temeljnu, sveobuhvatnu knjigu na 420 strana.
– U istoriji civilizacije ima malo primera koji su neverovatno zanimljivi, puni naučnog oduševljenja, optimizma, posvećenosti, ali i podmetanja, potkradanja, potcenjivanja rezultata ispitivanja, kao što je to slučaj s otkrićem vitamina – navodi Obradović.
On podseća da su otkrića većine vitamina išla obrnutim redosledom: od bolesti deficita ka otkriću fiziološke uloge, izolaciji, određivanju hemijske strukture i sintezi. Istorija pronalazaka vitamina je, u stvari, uzbudljiva povest i priča o viševekovnoj ljudskoj neverici i poricanju da uzrok nastanka skorbuta, rahitisa, beriberija i pelagre, pored jasnih dokaza, nisu toksini ili bakterije, već nedostaci nekih esencijalnih sastojaka hrane, na početku 20. veka, prepoznatih kao vitamini.
– Tokom evolucije čovekov organizam je izgubio sposobnost sinteze vitamina, zato se oni kao nezamenljivi ili esencijalni hranljivi sastojci moraju unositi u organizam većinom iz spoljnih izvora. Hrana je glavni spoljni izvor. Vitamini se označavaju i kao mikrohranljivi sastojci ili mikronutrijenti, jer u količini od nekoliko mikrograma ili miligrama mogu zadovoljiti dnevne potrebe organizma.
Jedini izuzetak je vitamin De koji se stvara u koži, pod dejstvom sunčevog ultraljubičastog zračenja i donekle vitamin Ka i biotin koje mogu sintetisati crevne bakterije. Zato duža primena antibiotika uništava crevnu floru i može da dovede do hipovitaminoze. Izvori vitamina mogu da budu i dodaci ishrani (dijetetski suplementi) u slučaju kada postoji opravdana potreba za njihovim korišćenjem – objašnjava autor.
Vitamin De
Vitamin De doprinosi smanjenju rizika od padova povezanih s gubitkom ravnoteže i mišićnom slabošću, a ti padovi su faktor rizika za prelom kostiju muškaraca i žena starijih od 60 godina.
– Izuzetno je važno da se odredi kada i zašto je potrebno obezbediti povećan unos vitamina De kroz promene u ishrani ili preko dodataka ishrani. Ako se dnevni unos ovog vitamina povećava samo kroz hranu, to traži veliku promenu načina ishrane. U nedostatku izlaganja sunčevom zračenju i obogaćenih namirnica, postoji opasnost da ishrana postane jednolična s velikim udelom masne ribe i iznutrica – navodi autor.
Podseća da je još tridesetih godina prošlog veka u SAD proveden program obogaćivanja mleka radi smanjenja stope obolevanja od rahitisa. Još tada su osim mleka i neke druge namirnice, pa čak i pivo, obogaćivane vitaminom De. Ova mera bila je izuzetno efikasna u sprečavanju rahitisa.
Međutim, tokom pedesetih godina 20. veka došlo je do promene ovog stava. Obogaćivanje hrane vitaminom De zabranjeno je u Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama. Veliki broj slučajeva hiperkalcemije kod dece, pripisan intoksikaciji s vitaminom De, bio je odlučujući razlog za zabranu. Pri čemu ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio stvarni uzrok.
Obradović nema dilemu: s obzirom na to da je deficit vitamina De prisutan u svim populacionim grupama, to je potrebno obogaćivati namirnice namenjene celokupnom stanovništvu. Zato se u SAD, Kanadi, Finskoj i drugim zemljama namirnice (najčešće mleko i voćni sokovi) obogaćuju vitaminom De2 ili De3. Odskora i u Srbiji može da se kupi mleko obogaćeno vitaminom De3.
On, međutim, naglašava da se dodatak ishrani ne može koristiti kao zamena za raznovrsnu ishranu. Pravilnicima je propisano da se to mora uvek istaći na spoljašnjem pakovanju. Na osnovu analize rizika uvek moraju da se naznače i maksimalne doze vitamina i drugih mikronutrijenata u dodacima ishrani. U realnom životu postoje određene grupe stanovništva i zdravstvena stanja u kojima se preporučuje korišćenje vitaminskih dodataka ishrani.
Obradović ukazuje i na svojevrsni paradoks: s poboljšanjem socioekonomskog statusa, ranije pothranjeno stanovništvo počinje nezdravo da se hrani. U ishrani se poveća udeo ugljenih hidrata i masti nauštrb belančevina, vitamina i minerala. Poslednjih 30 godina prosečan energetski dnevni unos u skoro svim delovima sveta povećao se više od 160 odsto. Povećanje energetskog unosa se najvećim delom zasniva na porastu udela biljnih masti (30 odsto) i rafinisanog šećera u svakodnevnoj ishrani.
