Dan kad je „Titanik” krenuo na putovanje bez povratka
Tada najveći prekookeanski brod 10. aprila 1912. godine isplovio je iz Sautemptona ka Njujorku s više od 2.200 putnika i članova posade
Na današnji dan pre 112 godina na put bez povratka iz Sautemptona u Engleskoj ka Njujorku krenuo je tada najveći prekookeanski brod „Titanik”. Drugi iz iste, „olimpik” klase, namenjen prevozu putnika i pošte, u vlasništvu „Vajt star lajna”, zaplovio je tog 10. aprila 1912. godine ka Sjedinjenim Američkim Državama uz veliku pompu, noseći 2.224 putnika i člana posade.
Mnogi su pohrlili da budu prvi avanturisti na supermodernom brodu „Titanik”, čija je višenedeljna plovidba najavljivana kao najveći hit u pomorskom saobraćaju. Bogataši su odvajali velike sume novca za karte kako bi uživali u luksuzu broda dizajniranog tako da omogući maksimalnu udobnost. Imao je raskošne kabine, bogato ukrašen restoran i kafe-barove, fiskulturnu salu, bazen, tursko kupatilo...
Najteža pomorska katastrofa zabeležena je u prvim satima 15. aprila 1912. godine, nekoliko časova pošto brod udario u ledeni breg
Ni traga od luksuza, međutim, nije bilo u potpalublju, gde je više stotina migranata sa Ostrva, ali i iz Skandinavije i drugih delova Starog kontinenta, boravilo krenuvši u potragu za novim životom u SAD.
Četvrte noći plovidbe, u severnom delu Atlantskog okeana, brod koji je bio pod komandom kapetana Edvarda Džona Smita udario je u ledeni breg. Iako se u prvom trenutku mnogima činilo da hvaljenom nepotopivom „Titaniku” ne preti nikakva opasnost zbog ovog sudara, u satima koji su usledili pokazalo se da šteta načinjena na trupu plovila znači samo jedno – katastrofu za najveći prekookeanski brod tog vremena i sve koji su se našli na njemu.
U prvim satima 15. aprila 1912. godine agonija u kojoj su se našli posada i putnici dostigla je vrhunac. Mnoge detaljne analize najveće pomorske nesreće pokazale su da je po tadašnjim pravilima „Titanik” imao čamce za spasavanje za manje od polovine ljudi koji su se zatekli na njemu. Tačnije, 20 čamaca za spasavanje, u koje je moglo maksimalno da stane nešto manje od 1.200 ljudi. Međutim, mnogi od ovih čamaca spušteni su sa „Titanika” u okean popunjeni tek nešto više od polovine i vrlo brzo je postalo jasno da za više od 1.500 ljudi koji su tonuli zajedno s brodom nema spasa.
Prvi brod koji je došao na mesto nesreće dva sata nakon što je i poslednji deo „Titanika” nestao u talasima ledenog Atlantika bio je „Karpatija”, čiji su mornari pohrlili u pomoć brodolomnicima.
Olupina „Titanika” pronađena je 1. septembra 1985. godine na lokaciji u severnom delu Atlantskog okeana, na oko 700 kilometara udaljenosti od Sent Džonsa u Njufaundlendu. Ostaci legendarnog broda i danas se nalaze na ovom mestu, na dubini od oko 3.800 metara. Prošle godine u maju „Atlantik prodakšen” i „Magelan LTD” objavili su prve digitalne snimke olupine nastale dubinskim mapiranjem okeana.
„Titanik” je u junu 2023. opet dospeo u žižu javnosti kada je zabeležena još jedna pomorska nesreća: u turističkoj ekspediciji čiji je cilj bio obilazak olupine čuvenog broda, u podmornici „Titan”, u okeanu su zauvek nestali četiri putnika i predstavnik „Oušengejta” koji je organizovao putovanje.
