Rukotvorine kao suveniri
Petnaestak posvećenika u galeriji-radnji, Centru za promociju umetničkih zanata, različitim tehnikama za Beograđane i njihove goste prave magnete, ogrlice i minđuše, ali i džempere, kape
Zemunskim kejom, jednim od najlepših beogradskih šetališta, na desnoj obali Dunava, nogu pred nogu, stigli smo pravo do Centra za promociju umetničkih zanata i rukotvorina „Pompon”. Nije bilo teško naći jedinu radnju-galeriju ušuškanu između ugostiteljskih objekata. Ipak, pažnju prolaznika privlače načičkane oko ulaza rukotvorine kreativnih članova ovog udruženja koje baš danas, 10. marta, obeležava svojih 10 godina trajanja.
– Izdržali smo uprkos koroni, obnovama keja i Glavne ulice, kada ovde gotovo niko nije zalazio. Dovijali smo tako što smo izlagali na tezgi na Zemunskoj pijaci, ali smo trajali – ističe s ponosom Natalija Pavkov, dodajući da trenutno ima petnaestak članova.
Jedni odlaze, drugi dolaze, ali cilj ostaje isti – afirmacija umetničkih zanata i rukotvorina, objašnjavaju ovde.
Ipak, ručni rad je jedan od prvih uslova da bi neko postao njihov član.
– Imamo ekskluzivitet kada je reč o izlaganju u Zemunu – ističe Natalija dok nam pokazuje atraktivnu ponudu autentičnih rukotvorina. Unikatni šalovi, jedinstvene minđuše, specijalne kape, originalne torbe i posebne ogrlice...
Primećujemo, već nam poznat, nakit koji Jozef Nađ izrađuje od posrebrene i bakarne žice, kao da „hekla” koncem uz pomoć majušnih klešta. Magneti na kojima je prepoznatljiva Milenijumska kula – koju prolaznici rado uzimaju kao uspomenu na Zemun – Draganovo je delo, objašnjava nam Natalija, prateći naš pogled.
– Jadranka šije haljine i korsete, Katarina pravi nakit od fimo gline. Ogrlice pravi Marijana koja je živela u Gani i tamo naučila da pravi perle njihovom tehnikom. Maja Zei je jedina umetnica s fakultetskom diplomom među nama, ona se bavi izradom nakita u klasičnoj tehnici vitraža, dok smo mi ostale naturščici, odnosno samouki.
Dosta je zastupljena tehnika tkanja – šalovi, torbe, pelerine, prsluci.
– Nemamo heklane stvari, mada hekleraj u poslednje vreme doživljava ekspanziju. To više nije ono klasično heklanje kao što su radile naše bake. S nama je i Svetlana keramičarka, koja radi zidne dekoracije s popularnim i prepoznatljivim zvončićima. Jedna od članica od presovanog cveća radi podmetače i bukmarkere – priča Natalija.
Shvatili smo da svaka izložena stvar ima svoju priču. Piramidalni orgonit je, kako su nam objasnili, energetski čistač prostora. Pažnju privlači interesantnom izradom od bakra, gorskog kristala, piljevine, izlivenih u smoli.
Natalijin makrame je poznat i prepoznatljiv, ispred radnje je ljuljaška rađena tom tehnikom koja mami uzdahe prolaznika.
– Igram se s više tehnika. Šemu kako se radi makrame videla sam u listu „Bazar” još od 1977. godine, a zatim su se nizale tehnike, tkanje, keramika, kumihimo (japanska tehnika preplitanja niti), tkanje na trouglastom ramu i na ploči – kaže vredna i preduzimljiva kozmetičarka u penziji i dodaje da bi verovatno imala drugačiji stav prema svemu ovome da od toga treba da živi. Ovako se opredelila za taj stil rada koji se njoj dopada, ne prati trendove, komercijalu.
Kada je reč o prodaji, zanimljiva je opaska naše sagovornice – „dive se, gledaju, ali nemaju ideju šta s tim”. Oslikani gumeni pirotski opanci privlače pažnju svakoga ko uđe u radnju, ali se ne prodaju.
Opstaju uz samo šetalište, na izuzetnoj lokaciji, zahvaljujući Branki Petrović koja je Centru za promociju umetničkih zanata i rukotvorina ustupila prostor za izlaganje, jer je, kako kaže, želela da njen Zemun ima i nešto takvo, posebno.
Fotografije S. Stuparušić
