Posveta Srbima u slici i reči

Ove godine proslavljamo 160. rođendan slikara, muzičara, etnologa, pisca i sakupljača narodnih pesama Ludvika Kube, značajnog Čeha, velikog Slovena i prijatelja Srba.

Ludvik Kuba je najveći deo svog života posvetio praktičnom izučavanju slovenskih narodnih pesama, nošnji i običaja i smatra se osnivačem slovenske narodne muzike. Njegovo obimno životno delo čine zbirka narodnih pesama svih slovenskih naroda u 15 svezaka (uvek po jedna za svaki slovenski narod), stotine slika koje prikazuju narodne nošnje, narodne običaje i druge teme, knjige s njegovih zbirnih putovanja po slovenskim zemljama i mnoga druga dela.

Kuba je ostvario ukupno 17 studijskih putovanja na Balkan, prvo 1890. godine, u Srbiju, Crnu Goru i Dalmaciju. Još dva puta je putovao u Srbiju 1925. i 1927. godine (pored niza drugih kraćih putovanja). Imao je preko šezdeset godina kada je i prvi put poveo svog sina Maria na ova putovanja. Putovao je o svom trošku (često po cenu značajnih finansijskih poteškoća). Za Srbiju je dobio samo malu stipendiju Carske ruske akademije nauka, koja je tada finansijski podržavala slovensku ideju. Od Ministarstva prosvete Beograda dobio je zvanično važno pismo podrške.

Pokušao je da se približi običnim ljudima, posebno na selu, koji su mu pevali svoje pesme. Zbog toga je naučio i srpski jezik, da bi mogao da komunicira sa stanovništvom i da može da zapiše tekstove njihovih pesama, uključujući i razne regionalne jezičke osobenosti.

Na slovenskom Balkanu Kuba je napisao ukupno 2.673 narodne pesme – bez mogućnosti snimanja – od čega stotine (melodije i stihovi) u Srbiji. Čak i u Srbiji, on je bio prvi koji je zapisao većinu njih. U Srbiji je Kuba upoznao i druge sakupljače narodnih pesama, posebno svoje vršnjake, Stevana S. Mokranjca i Vladimira R. Đorđevića, a kasnije i generaciju mlađeg Kostu P. Manojlovića.

Ludvik Kuba je snimljene pesme podelio na „Staru Srbiju” i srpske pesme „iz Kraljevine”. Srbi su bili jedini slovenski narod kome je u svom životnom delu Sloveni u svojim pesmama Kuba posvetio dva toma (11. iz 1923. i 13. iz 1928. godine). Usklađivao je pesme za klavir i pevanje i o svom trošku objavio njih 90 u Pragu uz velikodušan doprinos čehoslovačkog predsednika T. G. Masarika.

U osvrtu na Kubine Slovene čuveni Žilijen Tierso je u francuskoj Muzičkoj reviji (1924) rekao: „Mogli bismo da cenimo vrednost srpskih pesama i da mislimo da su one verovatno najzanimljivije koje postoje u Evropi.” Ludvik Kuba je takođe objavio pesme sa češkim prevodom za njihovu popularizaciju u Čehoslovačkoj. Međutim, njih 18 je naknadno odabrao i lepo preveo na češki kasnije jedini čehoslovački dobitnik Nobelove nagrade za književnost, pesnik Jaroslav Zajfert, za knjigu Ljubav u pesmama sveta.

Kuba vrlo avanturistički opisuje svoja putovanja u brojnim novinskim tekstovima i u obimnom putopisu Čitanje o Staroj Srbiji (1932) punom živopisnih priča s lokalnim stanovništvom. Žalio je što je na mnogim mestima nalazio samo ostatke slovenskog stanovništva. O tome da je Srbija začarala Kubu svedoči i podatak da je, pored tekstopisca i etnološkog rada naknadno objavio niz tekstova o srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, srpskim manastirima i problematičnoj srpskoj istoriji u Pragu. Objavio je i nekoliko manjih knjiga o Srbiji. Tada su češki novinari to čak nazivali neobičnom rečju u Češkoj – srbofil.

U Srbiji je, pored zbirke pesama, stvorio i obimnu zbirku slika koje prikazuju svakodnevni život ljudi, narodne nošnje i lokalni pejzaž, koju je samostalno izlagao na izložbama u Čehoslovačkoj.

Srbija nije zaboravila Ludvika Kubu. Za svoj rad dobio je niz priznanja, među kojima i Orden Svetog Save 1923. godine. U mnogim gradovima na slovenskom Balkanu ulice su čak nazvane po Ludviku Kubi (npr. u Sarajevu i Podgorici), ali verovatno još ne u Srbiji.

Povodom godišnjice rođenja (16. april 1863), njegove slike su trenutno izložene samo u Češkoj Republici na pet zasebnih izložbi.

U poznatom centralnom češkom banjskom gradu Podjebrada – rodnom mestu Ludvika Kube i čestoj temi njegovih slika – trenutno su izložene dve njegove samostalne izložbe: u Muzeju Elbe u Podjebradima i u privatnoj galeriji „Ludvik Kuba”.

Sa stanovišta slovenskog Balkana, posebno je interesantna izložba u Muzeju Polapi, čija je polovina posvećena isključivo balkanskim Slovenima. Drugi deo se fokusira na Kubine slike iz srpske Lužice, tj. najmanje slovenske nacije, koja verovatno još od 7. veka živi u današnjoj Nemačkoj, u blizini grada Baucena. Mlada, agilna kustosica Veronika Liptakova pripremila je detaljnu izložbu kostimografskih slika sa slovenskog Balkana i drugih iz zbirke Ludvika Kube, pozajmljenih uglavnom iz Narodnog muzeja i privatnih kolekcija. Izložba je opremljena brojnim pisanim informacijama koje publici objašnjavaju lepotu i individualnost lepih kostima i tradicija (posebno venčanja i žalosti), inače teško razumljivih češkoj publici. Za izložbu je autorka pripremila i multimedijalni sadržaj s pesmama iz zbirki Ludvika Kube, koji je dostupan na računaru.

Pošto je primarni interes Ludvika Kube bila dokumentacija narodne nošnje i tradicije, slike, pored svog umetničkog kvaliteta (od realizma u mlađem periodu do Kubinog impresionizma u kasnijem periodu), takođe imaju izuzetnu etnografsku vrednost. Posetioci posebno cene detalje koji obrađuju svaku narodnu nošnju, svako dugme i svaki vez sa svim nijansama boja, i kakvu je pažnju i trud Kuba morao da im posveti.

Izložbe Ludvika Kube predstavljene su i u mestu Breznice, gde je 2013. otvorena Galerija „Ludvik Kuba”, u kojoj se nalazi stalna postavka ovog umetnika.

Bio je veoma zainteresovan za burnu istoriju Srbije i pola milenijuma borbe za nezavisnost. On je cenio to što su Srbi već u vreme njegovog prvog putovanja izborili svoju slobodu na velikom delu teritorije, dok Bohemija još nije stekla nezavisnost (skoro 400 godina).

Iako je osetio napetost između određenih etničkih grupa na Balkanu, video je multietničnost i raznolikost Balkana kao obogaćivanje raznolikosti ponude. To je uobličio u živopisnim rečima: „Kaleidoskop zadržava svoju prvobitnu raznovrsnost, dugine prizme tog haosa ne stapaju se u bezbojnu sivu.”

Verujemo da i danas možemo da učimo od Ludvika Kube.

*tekst je u Kulturnom dodatku objavljen 2023. godine.