Za izletnike i dušu bi dala

Ima hobi kome je posvetila ceo svoj život. Radmila Katalina, poznatija kao Keti, rođena Banjalučanka, od ranog detinjstva stanovnik Beograda, a od 1978. godine odana je društvu „Izletnik”. Toliko decenija joj je upisano i u člansku knjižicu ovog, po mnogo čemu jedinstvenog udruženja u kojem je prošla od člana do predsednika. Po struci ekonomista turizma, radni vek provela je u trgovačkoj kući, mada joj hobi dođe kao rod rođeni. Otvorila je vrata mnogih obnovljenih manastira, napuštenih dvoraca, zaboravljenih sela, da bi istovremeno utrla put ka do tada malo poznatim turističkim odredištima širom Srbije i negdašnje Jugoslavije.

– Naše udruženje može da se pohvali dugom tradicijom koja se nije prekidala ni u najtežim danima – otvara, za „Magazin”, dnevnik uspomena. – Sve je počelo tako što je Jugoslav Mihajlović, novinar Tanjuga, šetajući 1974. godine Tašmajdanskim parkom s prijateljima, došao na ideju da osnuje turističko društvo. Želja im je bila da putuju svojom zemljom i da upoznaju njene prirodne lepote. Da posećuju manastire i ostale kulturno-istorijske spomenike, podrobnije saznaju o istorijskim ličnostima, majstorima retkih i neobičnih zanata i zanimanja, da probaju domaće specijalitete i uživaju u božanstvenim krajolicima, čekajući da se sunce rodi ili da zađe.

Zahvalnost lovaca

Preduzimljiva, požrtvovana, istraživačkog duha, puna ljubavi prema svom narodu i svojoj otadžbini. Takva je Keti. Odlučna da održi tradiciju i nastavi tamo gde su stali začetnici ove plemenite ideje. Ustoličila je krsnu slavu društva 22. maja, na Sv. Nikolu, ne zaboravljajući i članove koji sada koračaju nebeskim turističkim stazama. Jednom godišnje pomen na njih obeležava se, na izletu, parastosom. I sama priznaje da je istraživačkog duha, a to znači da je, za izletnike, prva u Srbiji, pre mnogo decenija, otvorila vrata vojvođanskih dvoraca. Sada su te maršrute uobičajena ponuda turističkih agencija.

Trasirala je i „Put vina” pod nazivom „Guduričko vinogorje”. Koliko je cene i poštuju svedoči i tabla u lovištu „Kozara” u Bačkom Monoštoru na kojoj piše „Prolaz madam Keti”.

– Tablu su svojevremeno postavili lovci u znak poštovanja i priznanja, jer sam prva osmislila turistički „Foto-safari” – ne skriva zadovoljstvo. – Na tom izletu ljubitelji prirode imali su priliku da se voze džipovima kroz šumu dok im u susret idu jeleni, košute, divlje svinje, zatim da plove čamcima po starom koritu Dunava, a iznad glava da im lete rode, čaplje, kormorani. Pored „Foto-safarija” organizuje se i „džipijada” na Goliji, Bisernom ostrvu, Beljanici, Pešteru, Staroj planini, Fruškoj gori…

Znaju izletnici da tamo gde ih ona povede malo je onih koji su pre njih tuda kročili, jer ona bira mesta ne po zvučnosti, već po znamenju. U programu su ubeležena mnoga napuštena sela, mesta, ljudi, poput sela Brzan, neobičnog zbog crkve brvnare, Bistrice poznate po valjaricama, Kupusine u kojoj je mađarska etno-kuća, Prigrevice u kojoj je lička etno-kuća. Dođete li u selo Lipnica, dočekaće vas jedinstven botanički vrt i donedavno i uistinu prava atrakcija – gavran koji govori!

– Obilazimo srpska groblja u Makedoniji, Kajmakčalan, Zebrnjak – da se poklonimo senima naših heroja. Organizovala sam u dogovoru s izletnicima ostavljanje priloga za čišćenje grobalja.

Iskustvo deli s drugima

Izleti su u redovnoj godišnjoj agendi ovog udruženja. Ali, izletnici najviše vole kad krenu u nepoznato i kad ih zapravo čeka put iznenađenja, odakle će se vratiti puni utisaka zato što su se vozili traktorima i čezama, plovili splavovima, ispirali zlato. Ni trava do struka za njih nije problem, jer su domaćini spremni da se istog časa late kose i da travu pokose. Bilo je i lepih, srdačnih susreta turista i meštana sela. Dogodilo se to bezbroj puta, a ostaje upamćen onaj u okolini Dimitrovgrada gde su meštani izletnike dočekali kao najrođenije. Bili su prvi koji su, kao grupa, došli da ih posete.

– Svi su čuli za Sopoćane, Ravanicu, Studenicu, za fruškogorske manastire, ali naše udruženje organizuje posetu i manje poznatim svetinjama, kao što su Zaova, Rukumija, Bradača, Sestroljin, Nimnik, Raletinac, Sarinac, Denkovac. Sve sam ih posetila sa članovima društva – otkriva Radmila Katalina. – Nije neskromno ako se podsetimo da sam prvu grupu izletnika povela na „Šargansku osmicu”, kako bi se provozali legendarnim „ćirom”, i to kad je pruga bila obnovljena svega 300 metara. Splavarili na Drini, Ibru. Prešli skelom Moravu s Miroljubom Trošićem Đodom u seriji „Selo gori, a baba se češlja”. Rado smo viđeni gosti u Republici Srpskoj, Crnoj Gori. Prvi smo, kao grupa, bili i u novootvorenom „Grand kazinu” u Beogradu, na degustaciji azijske i italijansko-francuske kuhinje, a neki su se oprobali i u ruletu.

Ima svoje „recepte” za organizovanje izleta. To bi, smatra, trebalo da bude poput torte sa više različitih filova. A to opet znači red istorije, red geografije, arheologije, etnologije, humora, poezije.

– Ne zaboravljam ni odgovarajuću muziku – otkriva i taj segment svog angažovanja. – Ako se ide pored Dunava, tu je Štraus, preko Suvobora „Marš na Drinu”, a u Vojvodini tamburaši i bećarac.

Dugogodišnje iskustvo i znanje ne čuva za sebe, već deli nesebično, ukazujući ljudima na terenu kako da svoja gazdinstva unapređuju u znaku tradicije i kako na pravi način da se bave turizmom.

– Uvek treba gajiti dobre komšijske odnose i komšije zvati da se pridruže u etno-programima – jedna je od njenih poruka. – Da bi izlet bio kvalitetniji i autentičniji, obavezno angažovati lokalnog vodiča. Mile Vojinović poznaje svaku ciglu u Somboru i godinama nam je bio domaćin.

Radmila je, u minulim decenijama, u mnogim sredinama bila vesnik srpskog turizma. Sada uživa u plodovima svog rada i uspeha, ali i dalje organizuje putovanja i bori se za očuvanje etnološke i kulturno-istorijske baštine srpskog naroda.

NIJE LAKO NI VOZAČIMA

Na izletima koje organizuje nije lako ni vozačima autobusa. Ostale su upamćene reči nekadašnjeg vozača Mirka Bjelića koji se često krstio, pričajući sam sa sobom: „Gde nađoste ovo mesto van kosmosa?” ili „Autobus mi je kao mapa Srbije, šaren je od ogrebotina”.

PO POTREBI I ANIMATOR

Nije Radmila Katalina samo organizator putovanja, već i vodič, što ima prednost, ali i težinu. Morate, kaže ona, biti dobro obavešteni, spremni na iznenađenja na terenu koja iziskuju brzo reagovanje. Kad vam kažu „nema problema”, ne znači da ih neće biti.

– Neophodno je da dobro poznajete mesto u koje se grupa uputila, da ste staloženi, osoba od autoriteta, po potrebi i animator, tolerantni i, pre svega, da volite to što radite – smatra naša sagovornica. – Grupa koju ste poveli na izlet od vas očekuje da budete uvek novi, drugačiji. Tih standarda se pridržavam već 30 godina.